Savjet za privatizaciju raspisaće sjutra javni poziv za učešće na međunarodnom tenderu za prodaju 61,57 odsto kapitala Jadranskog brodogradilišta Bijela.
Iz Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte saopšteno je da će se tenderski postupak sprovesti u dvije faze, od kojih će se prva odnositi na utvrđivanje ispunjenosti kvalifikacionih kriterijuma.
"Nakon ocjene kvalifikacija učesnici na tenderu će u drugoj fazi, koja će biti završena polovinom aprila, imati pravo da dostave ponude u skladu sa pravilima tendera", objašnjeno je iz Savjeta za privatizaciju.
Uslovima tendera predviđene su investicije od minimum 15 miliona eura u osnovna sredstva, u cilju začetka i razvoja djelatnosti remonta jahti i megajahti, za period od tri godine.
"Ta investicija bi kao minimum trebalo da obuhvati postrojenja vezana za popravku i remont jahti koja uključuju liftove, halu za farbanje i novi plutajući dok ili renoviranje postojećeg", saopštili su iz Savjeta za privatizaciju.
Budući investitori bi, u skladu sa uslovima tendera, trebalo da dostave poslovni i razvojni plan remonta jahti i megajahti, za period od tri godine i da dostave izjave o bezuslovnom prihvatanju obaveze za ispunjenje ekoloških standarda EU i pozitivnih propisa Crne Gore, u periodu od najviše godinu i po od potpisivanja kupoprodajnog ugovora.
"Na osnovu preliminarno iskazanog interesovanja za učešće na tenderu, očekuje se da će potencijalni investitori ispuniti kvalifikacione kriterijume u prvoj fazi tendera i nakon sprovedenog due dilligence-a u drugoj fazi dostaviti obavezujuće ponude, čime bi se stekli uslovi za uspješno sprovođenje privatizacije Brodogradilišta", navodi se u saopštenju.
Za Jadransko brodogradilište dva puta je bezuspješno raspisivan tender, prvi u oktobru 2007, a drugi u novembru 2008. godine.
Savjet za privatizaciju prvi tender proglasio je neuspjelim u junu 2008, jer su prvorangirani i drugorangirani ponuđač, konzorcijumi C&S.I i Mercury sa Kipra i švajcarski Avangard Shipyard i Avangard bank odustali od kupovine zbog sudskog spora o potonuću broda Meksiko.
Švajcarski konzorcijum je nudio četiri miliona eura za većinski paket akcija, 30 miliona za investicije, kao i 5,5 miliona za socijalni program, a 1,45 miliona za ekologiju. Kiprani, koji su bili prvorangirani, nudili su 7,1 milion eura za akcije i 40 miliona investicija.
Ponudu je bio dostavio i londonski Navalmar koji je za akcije bio spreman da plati 3,2 miliona eura, a nudio je i 5,4 miliona za investicije. Za dionice je najmanju cijenu od milion eura ponudio francuski konzorcijum iza kojeg stoji kanadski milijarder Peter Munk. Taj konzorcijum je za investicije nudio 14,59 miliona eura.
Savjet je poništio i drugi tender u martu 2009, jer jedini ponuđač, kompanija Abu Dhabi Mar, povezan sa vladarskom porodicom Al Nahyan, nije u predviđenom roku ponudu uskladila sa tenderskim uslovima.
Bonus video:
