Vlada Mila Đukanovića predložiće Skupštini da građani nastave iduće godine da plaćaju takse od po euro na telefonske kartice i kablovsku televiziju, koje su uvedene od jula 2012, a da ukine taj namet za brojila za struju.
Državni budžet je od taksi od jula prošle do oktobra ove godine puniji za oko 14 miliona, od čega je od brojila vlast ubrala oko četiri miliona prihoda. Građani su mogli da se oslobode takse na strujno brojilo za objekat u kojem žive, a obavezni su bili da plaćaju po euro za “drugi, treći stan...”.
Prvobitno je predviđano da takse prestanu da važe 31. decembra ove godine.
Vlada će tražiti i da ostane povećani krizni porez na plate, zbog kojih su zarade smanjenje u februaru ove godine jer je većina poslodavaca prevalila dodatni trošak na novčanike radnika.
Penzije bi, prema planu Vlade, ostale zamrznute što je budžetu donijelo ove godine oko 12 miliona eura, a penzioneri su ostali bez povišice. Predviđeno je i zadržavanje proporcionalnog oporezivanja zarada.
Vladine nove sistemske mjere poreskog prilagođavanja predviđaju i donošenje zakona o zaradama u javnom sektoru, a tvrde da ne predviđa smanjenje plata samo da se izjednače za slične poslove. Planiraju strože sankcionisanje povratnika u prekršaju i određene podsticaje za nova zapošljavanja.
Ministar finansija Radoje Žugić tvrdi da će prva mjera koja bude ukinuta biti ona koja se tiče usklađivanja penzija, ali nije rekao kada bi to moglo biti. On je kazao da će se radna grupa baviti novim modelom za obračun penzija koji će biti predstavljen kada dođu do njega.
Radoje Žugić
Opozicija ne podržava takse od po euro na brojila, telefonske kartice i kablovsku televiziju i mogle bi biti ukinute od januara, jer ih sada ne prihvata ni članica vlasti - Socijaldemokratska partija.
Opozicija je bila sredinom prošle godine protiv tog nameta građanima, nakon što ga je Vlada predložila, a usvojila skupštinska vladajuća većina DPS-SDP.
"Socijaldemokratska partija će tražiti ukidanje takse na SIM kartice, električna brojila i kablovsku televiziju", najavio je nedavno član skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, poslanik SDP-a Damir Šehović.
Šehović je ukazao da je godišnji fiskalni efekat tog nameta od desetak miliona eura pet puta manji od poreskog duga Elektroprivrede.
"Ako je uopšte i bilo opravdanja za uvođenje ovog nameta zbog očuvanja poljuljane makroekonomske stabilnosti u ovoj godini sada, definitivno, kada imamo nenaplaćenih 50 miliona eura od EPCG-a, ne postoji niti jedan argument za njegovo dalje postojanje”, rekao je Šehović.
Damir Šehović
Mjere štednje koje su uvedene prošle godine su, naglasio je Žugić, dovele do toga da se po tom osnovu u budžet slilo blizu 101 milion eura više u odnosu na isti period prošle godine.
Od kriznog poreza od februara do kraja godine očekuju da državni budžet dobije dodatnih 7,5 miliona eura. Ta mjera predstavlja oporezovanje po stopi od devet odsto svih zarada koje ne prelaze tadašnju prosječnu zaradu u državi od 482 eura, a ostatak iznad tog iznosa oporezuje se sa 15 odsto. Tvrdili su da će važiti godinu.
Žugić je dodao da je Vlada u pripremi budžeta za narednu godinu uložila značajne napore da bi se održala konzistentnost politika
“Proširićemo poreske osnovice kod poreskih zakona na imovinu, a to se prije svega odnosi na imovinu koja nije u funkciji sa ciljem njene bolje ekonomske valorizacije, zatim na bespravno izgrađene objekte, neprodate stanove i određenu kategorizaciju nektretnina”, najavio je Žugić.
Najbolji efekat očekuje od podsticaja za nova zapošljavanja i ravnomjerniji regionalni razvoj prije svega sjevera, a eventualno i Nikšića i Cetinja. Ta mjera će, objasnio je ministar, podrazumijevati da se za sve novozaposlene radnike u svim sektorima, osim u turizmu i ugostiteljstvu, obezbijedi podsticaj u smislu smanjivanja ili ukidanja poreza na zarade, ali i poreza na dobit pravnih lica.
Žugić je dodao da je Vlada u pripremi budžeta za narednu godinu uložila značajne napore da bi se održala konzistentnost politika, što u prvom redu podrazumijeva nastavak konsolidacije javne potrošnje i vođenje odgovorne i restriktivne fiskalne politike u okviru postojećeg makroekonomskog okvira.
Vlada prognozira viši rast ekonomije od EK, EBRD i SB
Prema makroekonomskim projekcijama Vlade, od naredne do 2016. godine, stope rasta su korigovane nagore, posebno u dijelu generalnog kretanja bruto domaćeg proizvoda (BDP). “Procjena je da ćemo naredne godine imati ekonomski rast od 3,6 odsto”, saopštio je Žugić.
Vladina prognoza je suprotna procjeni Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je nedavno saopštila da se očekuje da će rast BDP-a Crne Gore u narednoj godini biti dva odsto.
Vlada predviđa da će rast u 2015. godini biti nešto niži i iznosiće 3,5 odsto, a u 2016. godini 3,8 odsto.
“Projektovani umjereni rast ekonomske aktivnosti u zemljama istočne, srednje i jugoistočne Evrope u periodu od ove do 2017. godine imaće pozitivan uticaj na rast crnogorske ekonomije”, istakli su iz izvršne vlasti.
Manji rast predviđa Evropska komisija koja prognozira rast od 2,3 odsto za narednu godinu, a za 2015. 3,1 odsto.
Procjena Svjetske banke je da će crnogorska ekonomija neredne godine rasti 1,8 odsto u odnosu na ranije prognoziranih 1,5 odsto. Ponovili su procjenu za 2015. godinu kada očekuju rast ekonomije Crne Gore od dva odsto.
Na povećanje cijena uticaće i poskupljenje struje 2014.
Vladine projekcije inflacije predviđaju blago smanjenje stopa u odnosu na ovu godinu, kao posljedica “stabilnih ili nižih cijena naftnih derivata i stabilnih cijena hrane”.
Projektovana stope rasta inflacije u narednoj godini iznosiće 2,9 odsto, a u 2015. i 2016. po 2,5 odsto.
“Na povećanje cijena uticaće i najavljeno povećanje cijena električne energije, kao i povećanje akciza na duvan i inflatornih pritisaka izazvanih jačanjem tražnje zbog povećane investicione aktivnosti”, navodi se u Informaciji o makroekonomskim projekcijama za Crnu Goru, koju je Vlada juče usvojila.
Povećanje akciza je najavljeno od iduće godine, a cijene struje od avgusta 2014.
Galerija
Bonus video:
