Bankarski sistem za prvih pola godine, prema posljednjim podacima Centralne banke (CBCG), poslovao je sa dobitkom od 18,5 miliona eura što je za 8,7 miliona eura više u odnosu na kraj marta kada su banke zabilježile pozitivan rezultat od 9,8 miliona eura.
Od 11 banaka na kraju juna devet je iskazalo dobit u ukupnom iznosu od 19,6 miliona eura, dok su dvije banke poslovale sa gubitkom od milion eura.
Najbolji rezultat ostvarila je NLB Montenegrobanka koja je bila u plusu od 6,3 miliona eura, zatim Sosijete Ženeral Montenegro (4,2 miliona), Crnogorska komercijalna banka (2,3 miliona), Erste (2,4 miliona), Hipo Alpe Adria (1,6 miliona), Hipotekarna (1,2 miliona), Komercijalna banka Budva (884.000), Prva (264.000) i Invest banka Montenegro (65.000).
Negativno su poslovale Atlas banka koja je zabilježila gubitak od 473.000 eura i First fajnenšel banka koje je bila u minusu 589.000 eura.
Nekvalitetni krediti i potraživanja na nivou sistema na kraju juna su učestvovali sa 18,82 odsto u ukupnim kreditima, dok su na kraju 2012. godine činili 17,6 odsto ukupnih kredita
Iz CBCG “Vijestima” je objašnjeno da su na iskazani rezultat poslovanja banaka na kraju juna najvećim dijelom uticali prihodi od kamata i naknada.
„U strukturi prihoda najveće učešće ostvaruju kamata 72,92 odsto i prihodi od naknada i provizija 20,03 odsto, dok na strani rashoda najveće učešće ostvaruju rashodi od kamata 35,4 odsto i troškovi zaposlenih 26,06 odsto“, saopštili su u CBCG.
Ukupni kapital banaka na kraju juna je iznosio 405,9 miliona eura i posmatrano u odnosu na kraj prošle godine ostvaruje rast od 117,2 milion ili 40,6 odsto.
„Na povećanje kapitala je uticalo više faktora koji su uslovljeni primjenom međunarodnih računovodstvenih standarda počevši od januara 2013. godine. Prije svega, razlog za značajno povećanje kapitala je uvođenje računa za rezerve za procijenjene gubitke po regulatornom zahtjevu, na kojem se evidentiraju rezerve za otpisane kredite iz vanbilansa i ukinute rezervacije za bilansne stavke (oko 88 miliona), zatim iskazana dobit u polugodišnjem poslovanju i dokapitalizacija nekih banaka“, objasnili su u vrhovnoj monetarnoj instituciji.
Na pitanje da li je potrebno da se banke dokapitalizuju i u kojem iznosu iz CBCG je rečeno da će uskoro biti poznati rezultati najnovijeg stresnog testiranja banaka i u skladu sa tim će, između ostalog, odrediti i prema potrebama za dodatnim kapitalom.
Kako su dodali, ključni negativni pokazatelj poslovanja banaka su relativno visoko učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima. Nekvalitetni krediti i potraživanja na nivou sistema na kraju juna su učestvovali sa 18,82 odsto u ukupnim kreditima, dok su na kraju 2012. godine činili 17,6 odsto ukupnih kredita.
Izjednačeni iznosi kredita i depozita
Ukupni krediti na nivou sistema na kraju juna bili su dvije milijarde eura što je za 8,55 odsto više u odnosu na kraj prošle godine kada su iznosili 1,8 milijardi eura.
„U ovoj godini je prisutan rast kreditne aktivnosti, čime je prekinut višegodišnji trend opadanja kreditne aktivnosti. Veliki ograničavajući faktor za rast kreditne aktivnosti je nizak stepen likvidnosti realnog sektora i veliki broj preduzeća sa blokiranim računima. Banke su likvidne tako da postoji prostor za nastavak trenda rasta i u drugoj polovini godine, ali on će u velikoj mjeri zavisiti i od kvaliteta projekata koji budu ponuđeni bankama“, rekli su u CBCG.
Podaci pokazuju da blago rastu i depoziti u bankama pa su na kraju juna iznosili dvije milijarde eura, dok su na kraju prošle godine bili 1,9 milijardi. U ukupnim depozitima na depozite stanovništva odnosi 1.16 milijardi,ili 57,31 odsto, a na depozite pravnih lica 842 miliona eura.
Galerija
Bonus video:
