Pad indeksa, slaba trgovina, ali i značajan rast prometa zahvaljujući prodaji neznatnog udijela Crnogorskog Telekoma obilježili su sedmicu na Monetenegroberzi.
Indeksi su zabilježili gubitke, pa je pokazatelj vrijednosti akcija kompanija, MONEX20, na sedmičnom nivou pao 4,4 odsto na 9.485,58 poena, a fondovski, MONEXPIF, šest odsto na 2.407,76 bodova.
Ukupan promet na Montenegroberzi, realizovan kroz 178 transakcija, porastao je u odnosu na prethodnu sedmicu 2,4 puta na 451,69 hiljada EUR, najviše zahvaljujući akcijama Telekoma. Na, inače, slab sedmični promet značajno je uticala prodaja oko 0,11 odsto udjela u telekomunikacionoj kompaniji u srijedu za ukupno 191,68 hiljada EUR.
Najveći udio u Crnogorskom Telekomu, prema podacima Centralne depozitarne agencije (CDA), ima Mađar /Magyar/ Telekom, 76,53 odsto. Vlasnici 1,83 odsto dionica skriveni su iza NM Zbirnog kastodi računa 6, a 1,74 odsto iza CK Zbirnog kastodi računa 1. Podravskoj banci pripada 1,48 odsto dionica telekomunikacione kompanije, dok su vlasnici 1,38 odsto udjela skriveni iza CK Zbirnog kastodi računa 7. Ostali dioničari imaju manje od jedan odsto akcija.
Telekom je na sedmičnom nivou oslabio 4,6 odsto na 3,54 EUR, a gubitke su zabilježile i dionice Elektroprivrede 13,2 odsto na 2,1 i Jugopetrol neznatno na 8,99 EUR.
Oslabile su i akcije Kontejnerskog terminala i generalnih tereta (KTGT) devet odsto na 38 centi, Plantaža 2,3 odsto na 16,5 i Luke Bar 1,5 odsto na 15,33 centa.
Barski KTGT ove sedmice je objavio izvještaj o poslovanju za prvo tromjesečje, prema kojem je kvartalni gubitak u odnosu na isti period prošle godine smanjen skoro duplo na 243,36 hiljada EUR.
Poslovni prihod preduzeća na kraju marta iznosio 1,52 miliona EUR, dok je rashod preduzeća, koje je Odlukom Vlade iz 2008. godine izdvojeno iz Luke Bar, dostigao 1,74 miliona EUR.
Vlada je ranije odlučila da privatizuje KTGT, odnosno da proda državne akcije u kompaniji i odobri koncesiju za korišćenje područja Luke Bar, kako bi se razvio lučki sektor i proizvele dodatne ekonomske aktivnosti. Predkvalifikacionu fazu u procesu privatizacije KTGT prošle su njemačka kompanija HHLA, turska Global Ports, singapurska Portek i ICTFI iz Indonezije, koje sada treba da pripreme ponudu.
Najveći udio u barskom preduzeću, prema podacima CDA, ima država 54,05 odsto. Fondovima u postupku transformacije, Atlas montu i HLT-u pripada 2,49 odsto, odnosno 1,98 odsto akcija, a fondu zajedničkog ulaganja Trend 1,55 odsto. Društvo za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG ima 1,18 odsto dionica, dok su vlasnici 1,14 odsto akcija skriveni iza CK zbirnog kastodi računa 5. Ostali akcionari imaju manje od jedan odsto vlasništva.
Izvještaj o poslovanju objavila je i Luka Bar, koja je prvi kvartal ove godine završila s gubitkom od 44,6 hiljada EUR, dok je u istom periodu prošle zabilježila dobitak od 421,88 hiljada EUR.
Prema podacima iz konsolidovanog izvještaja o poslovanju, koji je objavljen na sajtu Komisije za hartije od vrijednosti (KHOV), poslovni prihod Luke Bar iznosio je 1,69 miliona EUR, a rashod 1,74 miliona EUR.
Većinski vlasnik Luke Bar je država sa 54,05 odsto akcija. Fondovima u postupku transformacije, HLT-u i Atlas montu, pripada 2,64 odsto, odnosno 2,49 odsto akcija, a fondu zajedničkog ulaganja Trend 1,55 odsto. Društvo za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG ima 1,18 odsto dionica Luke Bar, dok su vlasnici 1,14 odsto akcija skriveni iza CK zbirnog kastodi računa 5. Ostali akcionari imaju manje od jedan odsto vlasništva.
Među sedmičnim dobitnicima na berzi bile su akcije Kombinata aluminijuma (KAP), Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) i Solane “Bajo Sekulić”. KAP je ojačao 21 odsto na 50,71 cent, CGES blago na 44,02 centa, a Solana sedam odsto na 2,3 EUR.
Dionice Budvanske rivijere sedmicu su završile na 3,7 EUR, Rudnika uglja na 2,7 EUR, a Željezničke infrastrukture na 5,4 centa.
Ukupan promet akcijama fondova iznosio je 27,97 hiljada EUR. Gubitke je zabilježio Trend, koji je oslabio 7,2 odsto na 4,64 centa. Rasli su Moneta 2,8 odsto na četiri centa i Eurofond 1,7 odsto na 0,61 cent, dok je Atlas mont sedmicu završio na dva centa.
Promet obveznicama ove sedmice je dostigao 40,38 hiljada EUR, a na podsegmentu slobodnog tržišta akcija 8,39 hiljada EUR.
Sedmicu su obilježile i skupštinske rasprave o Predlogu zakona o zaštiti državnih interesa u elektroenergetskom sektoru Crne Gore, kao i o dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO).
Poslanici su u srijedu završili raspravu o predloženim dopunama Zakona o PIO koji bi omogućio radnicima, koji su radni vijek proveli u izuzetno teškim uslovima rada, odlazak u prijevremenu starosnu penziju. Dopune je predložila Socijalsitička narodna partija (SNP) s ciljem da se radnicima, koji rade u izuzetno teškim uslovima, omogući odlazak u prijevremenu starosnu penziju kada napune 30 godina staža, od čega najmanje 20 godina efektivno provedenih na radnim mjestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Poslanici su, takođe, najavili da će podržati izmjene Zakona o isplati deviznih sredstava građana kod Dafiment i Banke privatne privrede položenih preko preduzeća Jugoskandik, kojima se produžava rok za podnošenje zahtjeva do 31. jula ove godine.
Osnovni razlog za predlaganje izmjena tog Zakona je stvaranje pravnog okvira da pravo na isplatu deviznih sredstava ostvare i građani sa prebivalištem u Crnoj Gori, koji nijesu bili u mogućnosti da podnesu uredne zahtjeve u propisanom roku.
Među događajima koji su obilježili ovu sedmicu bila je i odluka Vlade da zaduži javne ustanove i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu da usklade zarade menadžmentu, tako da plata izvršnog direktora ne može biti viša od dvije prosječne u državi, a nižim menadžerima od jedne i po.
Vlada je analizom politike zarada i potrošnje pokazala da su zarade rukovodilaca u većini javnih ustanova i preduzeća u kojima država ima većinsko vlasništvo i dalje značajno visoke u odnosu na prosječnu i da postoji neusklađenost raspona koeficijenata sa onima u državnoj upravi.
Ustanovljeno je i da postoji određeni broj preduzeća koja nijesu u potpunosti postupila po zaključcima Vlade sa sjednice od 25. aprila prošle godine, odnosno da su kod većine zarade ograničenje samo za izvršne direktore, dok se zarade ostalih članova menadžmenta nijesu mijenjale.
Bonus video:
