Negativne reakcije javnosti na potpisivanje Sporazuma o politici zarada zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta između Vlade i sindikata uzrokovane su nedovoljnim poznavanjem samog Sporazuma i činjenice da su se sindikati obavezali da neće štrajkovati ako se Sporazum bude poštovao.
"Da su oni koji su nas kritikovali upoznati sa Sporazumom, shvatili bi da USS nije prodala ideju sindikalizma i da nijesmo odustali od prava na sindikalnu akciju, kako je to nažalost pogrešno shvaćeno u prvoj najavi", kazao je “Vijestima” generalni sekretar Unije slobodnih sindikata i jedan od potpisnika Srđa Keković.
On je rekao da će se uzdržavati samo od štrajkova i protesta kada se Sporazum poštuje, a on se odnosi samo na zarade koje finansira država.
"Za sve ostale probleme nam ostaju svi mehanizmi sindikalne borbe i oni nemaju veze s ovim Sporazumom", kazao je Keković.
On je objasnio da štrajk kakav je sada aktuelan u zdravstvu neće biti moguće pokrenuti do 2015. godine ali da je Sporazumom dogovoren rast zarada.
Postoji višak radnika
Keković je kazao da su ključni razlog zbog kojeg je USS potpisala Sporazum benefiti koje dobija njihovo članstvo u periodu predstojeće ekonomske krize “koju su nam najavili svi ekonomski eksperti koje smo konsultovali”.
"Oni koji su posljednji došli, moraće prvi da idu. Ako je bilo političkog zapošljavanja, ceh će prvo i oni platiti"
Tek ako ne bude dobrovoljnog odlaska i ako se bude moralo otpuštati krivicom poslodavca kao tehnološki višak, sindikat će zajedno s poslodavcem da utvrdi kriterijume po kojima će neko da bude otpušten.
"Oni koji su posljednji došli, moraće prvi da idu. Ako je bilo političkog zapošljavanja, ceh će prvo i oni platiti", kazao je on i dodao da je Unija slobodnih sindikata preuzela odgovornost, ali i da su to uradili na pravi način jer su zaštitili i one koji su višak.
Ostali minuli rad, obrok i regres
Sporazumom je zaposlenima u javnom sektoru obezbijeđena isplata minulog rada, toplog obroka i regresa i to će tako biti dok on traje bez obzira na to da li će za šest mjeseci Opšti kolektivni ugovor te stavke ukinuti, za šta se Vlada zalaže.
Keković je rekao da će tokom 2012. povećanje biti minimalno i to kroz rast startnih zarada preko izmjena OKU, a to je vraćanje onoga što je uzeto 2010. godine
Druga mogućnost za povećanje su sredstva koja će da ostanu nakon racionalizacije zaposlenih u tom sektoru.
Sindikat će kontrolisati i Poresku upravu
"Taj iznos platnog fonda ostaće budžetskoj jedinici da usmjeri za zarade ili rješavanje stambenih pitanja i to je izvjesno tako da je i izvjesno povećanje zarada", kazao je on.
"Na ovaj način smo uspjeli da uđemo i učinimo javnim i transparentnim trošenje budžeta"
"Na nacionalnom nivou ćemo imati paritetnu komisiju koja će moći da kontroliše praćenje efekata poreske politike i mjera za suzbijanje sive ekonomije jer u toj sferi radi više od 30.000 ljudi. Ako nama ne bude omogućeno da vidimo da li Poreska uprava sprovodi sve mjere, onda se ne poštuju odredbe sporazuma. Formirali smo koordinaciono tijelo koje će pratiti primjenu sporazuma koje je zasnovano na paritetnoj osnovi gdje sindikati imaju većinu i oni odlučuju da li se Sporazum poštuje", rekao je on.
Kad koordinaciono tijelo zaključi da se Sporazum ne poštuje, on više neće obavezivati sindikate.
"Na ovaj način smo uspjeli da uđemo i učinimo javnim i transparentnim trošenje budžeta, što se do sada nije dešavalo ni u primisli", kazao je Keković.
Veće šanse za rast zarada
Do pregovora o povećanju zarada će doći i ukoliko realni rast bruto društvenog proizvoda pređe 3,5 odsto.
"Ako ne pređe, ne možemo pregovararti o povećanju, ali ćemo to uraditi uštedom unutar budžeta. Godina 2012. je projektovana Zakonom o budžetu na dva odsto rasta BDP-a i to je niže od projekcije, ali je za 2013. godinu BDP projektovan na 3,5 i već tu ako bude malo veći stičemo prostor za pregovore. Za 2014. godinu je projektovan na četiri odsto. U realnosti se dešavalo da je 2010. bilo projektovano 0,5 odsto, a ostvareno 2,5 odsto. U ovoj godini je bila ista projekcija, ali već sadašnji pokazatelji govore da će biti 2,5 odsto", kazao je Keković.
On je objasnio da ako rast bude ispod dva odsto, počinju pregovori o sniženju zarada, što smatra da je teoretski nemoguće.
"Ukoliko deficit pređe dva odsto, pregovaraće se o smanjenju zarada. Deficit je u 2012. predviđen na jedan odsto tako da ta stavka otpada, a 2013. je predviđen suficit od 0,13 odsto dok je 2014. godine predviđen 1,3 odsto tako da ni o tome ne moramo da brinemo. Ako se desi inflacija, moraju da pregovaraju o rastu zarada, a mi smo džentlmenski pristupili poslu pa smo pristali da pregovaramo i ako dođe do promjene finansijske situacije", kazao je Keković.
Bonus video:
