Katnić: Firme koje varaju i ne plaćaju dugove moraju se kažnjavati

Osnovni zadatak države je da redovno izmiruje svoje obaveze i da stvara pravnu i institucionalnu infrastrukturu za efikasnu naplatu potraživanja
79 pregleda 0 komentar(a)
Milorad Katnić, Foto: Savo Prelević
Milorad Katnić, Foto: Savo Prelević
Ažurirano: 07.08.2011. 08:33h

Ministar finansija dr Milorad Katnić kazao je u intervjuu “Vijestima” da za rješavanje nelikvidnosti u privredi, kao gorućeg problema u ekonomiji, ne postoji magični štapić, ali da država može da pomogne pri čemu je naročito važna efikasnost sudova.

"Efikasnost sudskih postupaka i postupanje sudova je od najveće važnosti ukupnom procesu. Ako dužnike koji ne izmiruju ugovorne obaveze i koji u kontinuitetu vrše prevare država ne kazni, onda će vladati pravna nesigurnost a sve ostale mjere će biti borba sa posljedicama, a ne uzrocima", kazao je Katnić.

• Šta može Vlada da uradi da se stanje nelikvidnosti koliko-toliko poboljša, s obzirom na to da međusobna dugovanja u privredi konstanto rastu, a kriza ne jenjava? U stvari, šta bi moglo biti rješenje?

"Ni u Crnoj Gori, kao ni u drugim državama koje se suočavaju sa ovim problemom, a to su danas gotovo sve države, ne postoji magični štapić, niti poseban instrument kojim bi se riješio problem nelikvidnosti. Osnovni zadatak države je da redovno izmiruje svoje obaveze i da stvara pravnu i institucionalnu infrastrukturu za efikasnu naplatu potraživanja. Istovremeno zadatak države je i da kazni privredne subjekate i pojedince koji posluju nesavjesno i vrše zloupotrebe. Dodatno, važno je da država stvara uslove za realizaciju kvalitetnih investicionih projekata, što će povećati nivo likvidnih sredstava u privredi.

Crnogorska ekonomija je pokazala vitalnost i uprkos ozbiljnom eksternom šoku sa kojim je bila suočena relativno se brzo oporavlja od krize

Efikasnost sudskih postupaka i postupanje sudova je od najveće važnosti ukupnom procesu. Ako dužnike koji ne izmiruju ugovorne obaveze i koji u kontinuitetu vrše prevare država ne kazni, onda će vladati pravna nesigurnost, a sve ostale mjere će biti borba sa posljedicama, a ne uzrocima. Istovremeno, povjerioci moraju da odrade svoj dio posla i da budu angažovaniji u zaštiti svojih prava i interesa. Najprije, moraju imati jasno definisane ugovorne obaveze uz zakonske instrumente obezbjeđenja, a u slučaju potrebe moraju pokrenuti odgovarajuće administrativne i sudske postupke, uključujući i pokretanje krivične odgovornosti. Taj dio posla država ne može da uradi umjesto privrednika.

• Kako vidite perspektivu crnogorske ekonomije jer je kriza velika, a ozbiljnih investicija za sada još nema?

Uz velike sisteme koji su u procesu restrukturiranja, preduzetništvo, porodične firme, domaća mala i srednja preduzeća moraju postati stub i okosnica crnogorske ekonomije

• Gdje su investicije?

"Investicije su ključ razvoja i svi treba da doprinesemo stvaranju uslova za njihovu realizaciju. Naše procjene pokazuju da investicija od 100 miliona eura, koja je u međunarodnim standardima relativno mala, na crnogorsku ekonomiju utiče povećanjem BDP-a od 0,7 odsto i donosi najmanje 20 miliona dodatnih budžetskih prihoda. Ako se u narednim godinama realizuju ozbiljne investicije u turizmu, energetici, poljoprivredi i saobraćaju, ubrzaće se ekonomski razvoj i ublažiti mnogi socijalni i ekonomski problemi".

"Ne mislim samo i posebno na strane investicije. Domaća mala i srednja preduzeća su pokazala vitalnost i sposobnost da prežive najtežu krizu. Neka od njih se veoma uspješno razvijaju i konkurentna su na međunarodnom tržištu. Uz velike sisteme koji su u procesu restrukturiranja, preduzetništvo, porodične firme, domaća mala i srednja preduzeća moraju postati stub i okosnica crnogorske ekonomije".

Opširnije u štampanom izdanju

Bonus video: