Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra da je Vlada uradila u prethodnoj godini dosta na unapređenju javnih finansija i da su makroekonomski izgledi države pozitivni, ali da zbog velikog nivoa javnog duga treba nastaviti sa fiskalnom disciplinom.
Ta organizacija predlaže da se smanje fiskalna opterećenja na zarade, jer bi to doprinijelo smanjenju sive ekonomije, a sa druge strane da se uvede ekološki porez, odnosno, akcize na ugalj i porez na emisiju ugljen-monoksida. Uz to, preporuka je da Vlada ukine povlastice povlašćenima koji plaćaju niži PDV, kao i da preispita porez na dobit.
Na rashodnoj strani budžeta MMF prostor za uštedu vidi u smanjenju potrošnje za zarade u javnom sektoru i izdvajanje za penzije i uštede po tom osnovu prebaciti za kapitalne projekte.
Ove mjere predstavio je šef Misije MMF -a za Crnu Goru Matrin Petri na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom finansija Darkom Radunovićem i guvernerom Centralne banke(CBCG) Radojem Žugićem.
“Vlada mora nastaviti sa naporima za očuvanje makroekonomske stabilnosti koja se sada ne dovodi u pitanje.Rast u 2017. gdoini je pozitivan, iako se tada počelo sa fiskalnim prilagođavanjima. Stopa rasta ekonomije će biti tri odsto.Poreski sistem predstavlja veliko opterećenje za rad, što podstiče sivu ekonomiju.Fond zarada javnog sektora i rashodi za penzije su visoki u poređenju sa međunarodnim standardima, a opštinske finansije su slabe. Ako bi one bile uspješnije , uštede od ovih reformi bi mogle da se iskoriste za potrošnju koja predstavlja najveći prioritet ili za dodatna prilagođavanja i oporezovanja rada” kazao je Petri.
MMF smatra da bi trebalo da se razmotri uvođenje neoporezivog nivoa dohotka za porez na dohodak fizičkih lica i da se prebaci veći dio finasiranja univerzalne zdravstvene zaštite na opšte poreze.
Iako će akciza na ugalj biti uvedena sa vrlo niskom stopom naredne godine ta akciza, kako ocjenjuje MMF, će obuhvatiti samo mali djelić zagađenja i troškova po životnu sredinu koji su rezultat sagorijevanja uglja, čime se ostavlja prilično prostora za povećanje akcizne stope. MMF smatra da smanjenje izuzeća, oslobođenje i olakšica za PDV i porez na dobit pravnih lica sadži u sebi značajan potencijal za prihode. MMF je zabrinut da se PDV osnovica sužava.
Petri je kazao da fond zarada javnog sektora bi trebalo smanjti kroz sveobuhvatnu reformu javne uprave, kao i da bi reforma penzionog sistema dovela do toga da on postane održiviji i pravičniji. Potrebno je više nadzora sa centralnog nivoa nad finasijama opština.
Ministar finasija Darko Radunović je kazao da se odavno slažu da je opterećenje na rad visoko i da nije konkurentno.
“Opterećujemo rad više nego bilo koja država u regionu. Na bruto plate je to opterećenje 66,7 odsto, a na neto zarade nešto više od 40 odsto. Tu je potrebno uraditi značajne promjene i ozbiljnu analizu” rekao je Radunović.
Ministar smatra da bi bila radikalna promjena da oblast zdravstvene zaštite pređe na teret budžeta jer budžet ministarstva zdravlja i fonda penzionog i invalidskog osiguranja (PIO) imaju dosta problema.
“Penzioni fond ima nedostatak od preko 30 odsto i svako smanjenje tih opretećenja na platu znači da će taj deficit da bude visočiji. Nije realno očekivati da to možemo spremiti prije 1. januara naredne godine, ali ne bi smjelo ni kasnije”istakao je ministar.
On je najavio da će se baviti finansiranjem opština jer je potrebno postići veći stepen kotrole nad njihovim finansijama.Ministar je kazao da će preispitati odluku o poreskim izuzećima. Objasnioje da su ona privukla investitore i da se teško može doći do kvalitetnog investitora bez konkurentnih uslova.
Petri je kazao da nije nužan aranžman sa MMF om, jer su makroekonomski izgledi Crne Gore dobri.Guverner Radoje Žugić, kazao je da su svih 15 banaka u pethodnoj godini značajno unaprijedile poslovanje.
“Svi važniji bankarski paramentri su rasli, osim dva koja su imala pad, ali u popzitvnom smislu. Imali smo snažni pad loših kredita u ukupnim kreidita u prethodnoj godini za više od 20 odsto tako da danas imamo loše kredite u nivou od 7,18 odsto” rekao je Žugić.
On je dodao i da su kamante stope bilježe pad i da su na istorijskom minimumu od 6,81.
“To jeste istorijski minimum, ali taj minimum još nije dobra osnova za liječenje ključne ranjivosti realne ekonomije, a to je konkurentnost.To je još skup input za realnu ekonomiju” kazao je Žugić.
Rentiranje staviti u minimlanu korpu
Petri je kazao da bi minimalna potrošačka korpa morala da uključi i trošak rente za stanovanje.
“Monstat prati međunarodno metodologije koje rezultiraju na žalost jako niskim borjevima. Oni otvaraju važno pitanje, šta jer taj stvarni minimalni znos. Na žalost u mnogoim zemljama taj minimalni znos u velikom borju zemlaja nije izbnos koji bi neko msatrao poželjnim” rekao je Petri.
Bonus video:
