Prvi sastanak predstavnika Ministarstva finansija i kandidata za ministre o nacrtu budžeta za iduću godinu, kao i o svim pitanjima važnim za finansijsko-ekonomsko stanje države, planiran je u ponedjeljak, saznaju “Vijesti” u oba tima.
U timu mandatara za sastav Vlade Zdravka Krivokapića su kandidati za ministre finansija i socijalnog staranja, ekonomskog razvoja i kapitalnih investicija Milojko Spajić, Jakov Milatović i Mladen Bojanić, a u razgovorima u ime Vlade u tehničkom mandatu učestvuje ministar finansija Darko Radunović sa saradnicima.
Predviđeno je učešće generalnih direktora direktorata Ministarstva finansija za državni budžet, trezor i za ekonomsku politiku i razvoj Bojana Paunovića, Dragana Darmanovića i Ive Vuković, a da ostali pomoćnici ministra budu uključeni ako to teme budu zahtijevale.
Nacrt budžeta
Ministarstvo finansija je objavilo da je nacrt budžeta za narednu godinu urađen u zakonskom roku do 30. oktobra, ali da ga nisu poslali Vladi pa Skupštini jer je mandatar najavio reorganizaciju izvršne vlasti.
Krivokapić je izjavio da će do 20. decembra imati predlog budžeta, a tvrdi da od Ministarstva finansija nijesu mogli dobiti informacije o zapošljavanju i vezane za planiranje državne kase.
Resor Radunovića je to negirao i pozvao Krivokapića na sastanak, kao i da dostavi nacrt uredbe o novoj organizaciji javnog sektora da bi se na vrijeme informacioni sistem za planiranje i pripremu budžeta i povezivanje programske djelatnosti prilagodio novoj organizacionoj šemi.
Mandatar je najavio da će vlada, o kojoj bi trebalo da se odlučuje 2. decembra, imati 12 umjesto dosadašnjih 18 ministarstava.
Krivokapić je saopštio da prihvataju poziv odlazeće Vlade da im daju informacije o stanju državnih finansija, ocjenjujući da je to “početak dugoočekivane tranzicije vlasti”.
Kandidati za ministre su poručili da očekuju da tim Ministarstva finansija bude kooperativan i da ne bude opstrukcija.
Oni su precizirali da će “potrebne informacije i izlaganje plana reorganizacije na adekvatan način komunicirati sa predstavnicima Ministarstva, ako sa te adrese postoji istinska volja za eliminisanje potencijalnih opstrukcija”.
Problemi sve dublji
Prognoza međunarodnih institucija je da će ovogodišnji pad crnogorske ekonomije biti oko 12 odsto, Evropske komisije 14,3 odsto, Centralne banke Crne Gore oko 17 odsto, Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) između 15 i 17 odsto.
Mjere zbog pandemije koronavirusa podigle su inače visok javni dug države. Procjene s međunarodnih adresa su da će biti preko 90 odsto bruto-domaćeg proizvoda.
Svjetska banka je prognozirala da će ekonomija Crne Gore imati najsnažniju recesiju u regiji Zapadnog Balkana u ovoj godini, uglavnom zbog velike zavisnosti od turizma, kao i da će javni dug u jednom momentu dostići vrhunac od 98 odsto BDP-a u idućoj godini.
Problem je i rast nezaposlenosti, ugroženo ili otežano poslovanje većine u privredi, jedna od dosadašnjih najvažnijih grana - turizam je korona kriza uništila..., a zabrinjavajuća epidemiološka situacija se ne smiruje. Iz Vlade u tehničkom mandatu tvrde da su sve uradili da održe državne finansije, te da je stanje bilo poboljšano prije pandemije.
Ocjena resornih kandidata za ministre je da je tome što je recesija u državi jedna od najvećih u Evropi, između ostalog, doprinijela pogrešna ekonomska politika dosadašnje vlasti, koja je skoro “sva jaja ekonomske aktivnosti stavila u jednu korpu - turizam”.
Bonus video:
