Razvoj socijalnog preduzetništva, u Crnoj Gori može biti pokretač razvoja lokalnih samouprava i generator kreiranja novih radnih mjesta, posebno za najranjivije kategorije stanovništva, ocijenio je predstavnik Ministarstva rada i socijalnog staranja, Jasmin Lukačević.
On je danas, na Sajmu socijalnih preduzeća koji je organizovao Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj na kojem je deset nevladinih organizacija (NVO) dobilo grantove u okviru projekta “Smart Start”, istakao da Crna Gora još uvijek nije počela da koristi sve potencijale koje može da pruži socijalno preduzetništvo.
Kako je ocijenio Lukačević, socijalna preduzeća predstavljaju glavni pokretač društvenih inovacija.
„Cilj socijalne ekonomije je stvaranje koristi za zajednicu, a ne samo za investitore i privatne vlasnike. Ova vrsta ekonomije uključuje širok spektar učesnika - fondacije, kooperative, socijalne banke. Ovakva vrsta socijalnih preduzeća, svojim proizvodima i uslugama, direktno utiče gotovo u svakom segmentu evropskog tržišta i kreira milione radnih mjesta“, objasnio je Lukačević.
Prema njegovim riječima, razvoj socijalnog preduzeća u Crnoj Gori može biti pokretač razvoja lokalnih samouprava i generator kreiranja novih radnih mjesta posebno, kako je kazao, za najranjivije kategorije stanovništva.
„To bi doprinijelo smanjenju siromaštva, kroz iskorišćavanje potencijala u zajednici. Sa druge strane, razvoj socijalnog preduzetništva u Crnoj Gori doprinio bi ostvarivanju strateških ciljeva, koji se odnose na jačanje socijalne kohezije, borbu protiv siromaštva, veće zapošljavanje kroz integraciju socijalnih, ekonomskih i ekoloških ciljeva“, naveo je Lukačević.
Kako je kazao, da bi se radilo na kvalitetnom zakonodavnom rješenju, potrebno je raditi analizu situacija, potreba, definisati ciljne grupe, kao i napraviti određene kontrole.
Predstavnica Ministarstva ekonomije, Lidija Radović, kazala je da je taj resor napravio reorganizaciju u okviru svojih sektora, tako da je, kako je dodala, novoformiran Direktorat za investicije, privredu, mala i srednja preduzeća.
„Sve to je u cilju postojanja jednog šaltera za sve potrebne informacije. Ljudi dođu kod nas, interesuju se i sve informacije dobiju na jednom mjestu. Kolege koje rade u tom sektoru će im pružati podršku u razvoju biznis planova i pomagati u aplikacijama za kreditna sredstva, koja se u tom trenutku nude“, pojasnila je Radović.
Predstavnica Montenegro biznis alijanse, Bojana Kalezić, kazala je da je ta asocijacija, u Nacrtu Zakona o privrednim društvima, dala prijedlog da jedan od oblika privrednih društava bude socijalno preduzetništvo, odnosno socijalno preduzeće.
„U Crnoj Gori ne postoji Zakon, ni Strategija o razvoju socijalnog preduzetništva, pa smo željeli da damo predlog da i kroz taj Zakon provučemo taj oblik privrednog društva“, rekla je Kalezić.
Montenegro biznis alijansa, kako je najavila, u narednom periodu planira intenzivnije angažovanje, kada je u pitanju regulatorni okvir, a planirano je, kako je dodala, i osnivanje Odbora za socijalno preduzetništvo i socijalna preduzeća.
„Organizovaćemo aktivnosti koje će biti u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za razvoj ovih oblika preduzetništva“, navela je Kalezić.
Predstavnik Investiciono razvojnog fonda (IRF), Mirko Blečić, kazao je da je Fond u ovoj godini, kroz 33 kreditna programa dao podršku budućim preduzetnicima, postojećim preduzećima i crnogorskoj privredi uopšte.
„U prethodne tri godine Fond je plasirao blizu 385 miliona eura, dok je samo u ovoj godini taj nivo plasmana oko 164 miliona eura“, naveo je Blečić.
On je, govoreći o kreditnim uslovima, saopštio da Fond s posebnim senzibilitetom pristupa određenim ciljnim grupama i imaju kreditne uslove od beskamatnih kredita do četiri i po odsto, koliko iznosi najviša kreditna ponuda.
"Kada su u pitanju rokovi otplate, grejs period je do četiri godine, a period otplate je do, maksimalno 12 godina", dodao je Blečić,.
IRF je, kako je istakao, u saradnji sa Vladom Crne Gore, pokrenuo inicijativu za osnivanje garantnog fonda, gdje će, kako je pojasnio, kroz garantne šeme, svi koji imaju određeni socijalni status moći da dobiju adekvatnu podršku, kao dodatno sredstvo obezbjeđenja kako bi ostvarili kreditnu podršku.
„Osim ovog mehanizma, mi smo planirali da u narednoj godini uvedemo i poseban sistem mikrokreditiranja, kako bismo bili dostupni ciljnoj grupi na način da ona može lakše doći do sredstava Foda“, istakao je Blečić.
Predstavnica Centra za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO), Zorana Marković, kazala je da kroz rad nevladinog sektora, u Crnoj Gori postoji veliki broj socijalnih preduzeća.
„Taj broj je danas oko 20-ak. Tu smo imali veliki broj aktivnosti, kroz više projekata, koji su se ticali jačanja kapaciteta NVO, u onim aspektima koji bi bili bitni za poslovanje bilo koga preduzeća, a naročito socijalnog preduzeća“, kazala je Marković.
Na sajtu proizvodise.me, kako je pojasnila, moguće je naći proizvode deset NVO, koje se bave socijalnim preduzetništvom.
„Nadamo se da ćemo u nekom narednom periodu, na ovu platformu, uključiti i sve koji budu zainteresovani i da ćete tu moći da vidite sve njihove proizvode i usluge koje oni nude. Tu ćete imati priliku da vidite koje su to sve organizacije i kroz upoznavanje sa njihovim radom, da nađete neki način kako da ih podržite“, pojasnila je Marković.
Koordinatorka projekta „Smart Start“, Biljana Sekulić, rekla je da se prošle godine, u okviru javnog poziva, prijavilo 45 organizacija, koje imaju neku preduzetničku aktivnost s ciljem da, kako je pojasnila, kasnije prerastu u socijalno preduzeće.
„Od tog broja, evaluatori su odabrali njih 20, koji su ušli u program edukacija. Tim je odabrao njih deset, kojima Smart Start dodjeljuje grantove. Grantovi su od 5.553 eurai smatraju se jednom finansijskom injekcijom. To je podrška koja će im pomoći da svoje aktivnosti unaprijede i da svoj biznis pokrenu“, objasnila je Sekulić.
Ona je dodala da će NVO koje su dobile grantove imati podršku mentora, koji će sa njima raditi.
Mentorka i direktorica PR Centra, Milena Kalezić, kazala je da je socijalno preduzetništvo socijalno-ekonomska tema u počecima, u Crnoj Gori i u zemljama regiona.
Projekat Smart Start je, kako je pojasnila, dio regionalne priče.
„Tu priču Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj realizuje u okviru regionalnog projekta „Održivi uticaj organizacija civilnog društva kroz socijalno preduzetništvo i inovacije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Mekedoniji, Srbiji i Turskoj“, navela je Kalezić.
Mentorka i predstavnica Asocijacije poslovnih žena Crne Gore, Ljubica Kostić Bukarica, smatra da je potrebno da svi zajednički rade na podizanju svijesti privrede, građana i države da je važno da jedan dio proizvoda nabavljaju od socijalnih preduzeća.
„Nadamo se da ćemo napraviti dobru kampanju podizanja svijesti da se ponašamo društveno odgovorno i da ne gledamo samo svoj interes. Svi radimo zbog profita, ali moramo da gledamo i društvo u cjelini“, kazala je Kostić Bukarica.
Mentorka i predstavnica Agencije „Spin“, Branka Vuksanović, rekla je da ne mora biti sve regulisano zakonima da bi se uspjelo u nečemu.
„Primjer je upravo ovo što rade NVO i mislim da je u svim djelatnostima moguće osnovati socijalno preduzeće“, smatra Vuksanović.
Mentorka i predstavnica Udruženja preduzetnica Crne Gore, Edita Dautović, saglasna je da u crnogorskom zakonodavstvu postoje smjernice, koje omogućavaju da se „na jedan lijep način“ organizuje socijalno preduzetništvo.
Mentorka i predstavnica Arhimeda, Dejana Ponoš, kazala je da je veoma bitan odnos sa medijima da bi se, kako je rekla, građani i budući korisnici upoznali sa proizvodima.
„Takođe su važne i društvene mreže, gdje će svi budući korisnici dobiti priliku da vide o čemu se radi“, rekla je Ponoš.
Mentorka i predstavnica Hemijske čistione Pingvin, Edita Klein, rekla je da je u preduzetništvu potrebno mnogo energije, volje i želje da se ide u posao „bez straha“.
Mentor i predstavnik preduzeća „Stretegic Lab“, Slobodan Radović, smatra da onima iz NVO neće biti veliki problem da se „orijentišu“ na biznis tržište, zbog toga što, kako je pojasnio, oni i sada funkcionišu na tržištu donatora.„
To je tržište drugačije, ali svi su oni naučili da se bore na tom tržištu. Njihovi kupci, na neki način, jesu upravo ti donatori. Dakle, oni njima moraju da prodaju neke dobro upakovane i dobro osmišljene ideje“, pojasnio je Radović.
Mentorka i direktorica klastera za turizam u Tehnopolisu, Anđa Vukčević Zorić, kazala je da bavljenje socijalnim preduzetništvom za nju predstavlja izazov.
Ona se, kako je dodala, nada da će njeno iskustvo pomoći NVO koja je dobila grant.
Mentor i konsultant Željko Đukić, kazao je da, kada je počinjao da se bavi biznisom, nije imao mentora i morao je, kako je kazao, da „krade“ ideje i znanje, ističući da je spreman da preduzeću u kome je mentor, pomogne da prebrodi sve prepreke.
Mentor i predstavnik firme „Projekt Elektro“, Enes Zajmović, smatra da je najvažnije vjerovati u svoju ideju i da je većina predstavljenih ideja održiva na tržištu „uz naše projekcije i pomoći“.
Podršku „Smart Start“ projekta dobili su: Udruženje paraplegičara Pljevlja, Udruženje starih zanata i vještina NIT, Udruženje Roditelji Podgorica, Crveni krst Crne Gore, Bjelopoljski demokratski centar, Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore, Udruženje hendikepiranih Srce Mojkovac, Organizacija slijepih za Podgoricu, Danilovgrad i Kolašin, SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja Nikšić, Udruženje za pomoć licima ometenim u psihofizičkom razvoju Nikšić.
Učesnici događaja imali su priliku da pogledaju video prezentacije NVO koje su dobile grantove, a uručeni su i sertifikati organizacijama, koje su postale članice Smart Start mreže.
Projekat „Smart Start“ je finansijski podržala Evropska Unija.
Bonus video:
