Kompanije u Crnoj Gori prošle godine su imale prosječan pad prihoda za 15 odsto u odnosu na 2019. godinu. Većina djelatnosti zabilježila je pad, dok su samo dvije snabdijevanje električnom energijom i zdavstvena zaštita zabilježile blagi rast, pokazuje analiza kompanije BI Consulting koja je urađene za potrebe projekta “100 najvećih u Crnoj Gori 2021”.
Najveći pad prihoda bio je u sektoru ugostiteljstva i hotelijerstva za prosječno 55 odsto, s tim što su gore prošle hotelijerske kompanije.
Budvanska rivijera je imala pad prihoda za 87 odsto, odnosno sa 22 na tri miliona eura. Rashodi su smanjeni sa 20,7 na 12,2 miliona eura ili 46 odsto. Neto gubitak Budvanske rivijere za prošlu godinu iznosio je 9,1 milion eura, za razliku od 2019. godine, kada je imala neto profit od 1,1 milion eura. Dok je hotelska grupa Montenegro Stars, u okviru koje posluje hotel Splendid i još dva manja hotela u Budvi, lani imala pad prihoda za 61 odsto, odnosno sa 20,7 miliona u 2019. na prošlogodišnjih osam miliona eura. Ova kompanija imala je prošle godine neto gubitak od 7,2 miliona eura.
“Pandemija COVID-19 imala je snažan uticaj na poslovanje crnogorskih preduzeća, a sa predajom finansijskih izvještaja za 2020-tu godinu u prilici smo da direktne i indirektne efekte i izmjerimo. Analizirajući zvanične finansijske izvještaje predate do 5. aprila 2021. godine, BI Consulting je za potrebe projekta “100 najvećih u Crnoj Gori 2021” uradio prvu nezvaničnu kvantifikaciju uticaja pandemije na poslovne rezultate. Analiza nije konačna jer svi finansijski izvještaji još nijesu predati, ali jeste vrlo indikativna, s obzirom na to da su obuihvaćena uključena preduzeća koja ostvaruju preko 90% ukupnog prometa roba i usluga”, kazao je direktor “BI Consultinga” Ratko Nikolić.
Poslije ugostitelja i hotelijera, najveći pad su imale administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti, od 39 odsto. Ovaj sektor obuhvata agencije za takozvano zapošljavanje i preusmjeravanje radnika, čije usluge u značajnom obimu koriste kompanije iz turizma.
Firme koje se bave prometom nekretnina zabilježile su pad prometa od 25 odsto u odnosu na 2019.
“Loši rezultati turističke sezone i izostanak sezonske potrošnje, indirektno su izazvali rad prihoda i u drugim povezanim sektorima, a među njima značajan pad prihoda oko 15% je u oblasti trgovine, koja je i najznačajnija oblast poslovanja jer realizuje prihod oko 3,4 milijardi što je oko 40% prihoda svih kompanija”, kazao je Nikolić.
Najveći prihod među trgovačkim kompanijama imala je “Voli” 218 miliona eura uz pad od 10 odsto u odnosu na 2019, dok je neto profit iznosio 2,4 miliona eura, što je za 50 odsto manje nego 2019. “Laković” je lani imao prihod od 137 miliona, uz pad od 18 odsto, i profit od tri miliona eura sa padom od 40 odsto. Na trećem mjestu je Mercator sa prihodom od 93 miliona uz pad od 11 odsto, dok je profit bio negativan na 7,3 miliona eura.
Oblast snabdijevanja električnom energijom imala je rast od četiri odsto, međutim najveća kompanija iz ove oblasti Elektroprivreda imala je pad prihoda od tri odsto na 329 miliona eura. Profit u EPCG lani je smanjen u odnosu na 2019. godinu, sa 28 na 16 miliona. Lošiji rezultat u energetici ispeglao je Crnogorski elektroprenosni sistem koji je prošle godine imao rast prihoda za 26 odsto na 51,6 miliona. Ovaj rast nasto je zbog povećanja prometa preko podmorskog kabla za Italiju.
Mikro preduzeća najviše ugrožena, firme iz Rožaja i Andrijevice imale rast
Gledajući uticaj krize u odnosu na veličinu preduzeća, analiza “BI Consultinga” pokazuje da su najviše stradala mikro preduzeća.
“Pad prihoda u ovoj kategoriji iznosi 25 odsto, dok su mala, srednja i velika preduzeća imala pad u rasponu od 12 odsto do 13 odsto. Imajući na umu da je to ujedno i najosjetljiviji dio crnogorske privrede, vjerujemo da će ovo biti i signal nadležnim institucijama da će segmentu mikro preduzeća biti potrebna značajna podrška da bi se održala i preživjela ovu krizu”, kazao je NIkolić.
Urađena je i analiza uticaja po opštinama, koja je pokazala da se najveći pad prihoda desio u turističkim opštinama. Tako je najveći pad prihoda bio u Budvi 41 odsto, zatim Herceg Novom 38 odsto, Kotoru 32 odsto, Tivtu 31 odsto,... U Podgorici je pad prihoda kompanija iznosio 11,6 odsto. Najmanji pad prihoda bio je u rudarskom i energetskom središtu Pljevljima - 0,43 odsto.
U dvije opštine su kompanije prošle godine imale rast prihoda - u Rožajama za 1,79 odsto i u Andrijevici za 2,04 odsto, gdje je drvoprerada najznačajnija grana privrede.
Bonus video:
