Vlada projekciju o rastu crnogorske ekonomije od 10,5 odsto temelji na pretpostavci da će prihodi od turizma dostići 65 odsto prihoda iz 2019. godine, da će prijetnja od zaraze koronavirusom biti znatno umanjena, dok je istovremeno stečen određeni kolektivni imunitet uz veliki broj vakcinacija. Targetirano je da do početka ljeta oko 70 odsto odraslog stanovništva stekne imunitet na koronavirus.
To je navedeno u Vladinom Programu ekonomskih reformi (PER) za period od ove do 2023. godine koji je usvojen prošle sedmice i gdje se za trogodišnji period projektuje da će ekonomija u prosjeku rasti oko 7,6 odsto. Ove projekcije su dio osnovnog makroekonomskog scenarija u PER-u koji predviđa rast ekonomije u 2022. godini od 6,5 odsto i 5,8 odsto u 2023. godini.
Očekivanih 65 odsto prihoda od turizma iz 2019. godine je 700 miliona eura, dok je target od 70 odsto stanovništva koje treba da stekne imunitet na koronavirus oko 330 hiljada.
“Najvažnija pretpostavka projektovanih kretanja u 2021. odnosi se na ostvarenje prihoda u turizmu od 65 odsto nivoa iz 2019. godine, uzimajući u obzir komparativno iskustvo susjedne Hrvatske u upravljanju krizom i fleksibilnosti granica u pogledu međunarodne mobilnosti putnika u 2020. godini. Očekivanja u turizmu u 2021. godini temelje se na dostupnim informacijama i najavama iz turističkog sektora, dok najvažnija pretpostavka podrazumijeva imunizaciju stanovništva kroz dostupne vakcine u zemlji tokom 2021. godine, koja do početka ljetnje sezone uključuje target od 70 odsto odraslog stanovništva koje je vakcinisano ili je već preležalo koronavirus. Ovo je i u skladu sa ekonomskim projekcijama Evropske komisije (EK) i sličnim pretpostavkama za zemlje članice EU, dok se i u zemljama okruženja očekuju slični trendovi. Pretpostavke kretanja u turizmu zasnivaju se i na velikom interesovanju glavnih emitivnih tržišta za turizam u Crnoj Gori, povoljnim epidemiološkim mjerama i otvorenim granicama za ulazak u zemlju, te povećanim kapacitetima turističkog sektora i najavi početka operativnog rada novoosnovane avio kompanije, “To Montenegro”, do početka sezone”, definisano je u osnovnom makroekonomskog scenariju u PER-u.
Vakcinisanje je ključ uspjeha turističke sezone
Prema podacima sa sajta covidodgovor.me do sada je vakcinisano oko 33 hiljade građana, dok se 87 hiljada oporavilo od korone, a za vakcinu je prijavljeno 86 hiljada građana.
Kako je cilj da do kraja juna imamo 330 hiljada vakcinisanih građana i onih koji su preležali koronu, do ljetnje sezone trebaće vakcinisati još oko 200 hiljada građana. Iz Ministarstva zdravlja su najavili nove pošiljke vakcina za oko 20. april nakon čega će zdravstvene ustanove moći vakcinisati oko pet hiljada građana dnevno, tako da bi se potrebni broj vakcinisanih mogao dobiti za mjesec i po.
Pretpostavka projekcija u osnovnom scenariju, kako je objašnjeno u PER-u uključuje i evropsku i regionalnu ekonomsku scenu, koji čine najvažniji izvor trgovinske razmjene, investicija i turističke potrošnje u zemlji.
Predviđa se da će većina makroekonomskih pokazatelja (izvoz, uvoz, potrošnja domaćinstva, potrošnja države, bruto investicije...) dostići nivo iz 2019. godine, ponovo u 2022. godini, sa značajnim doprinosom turizma, koji bi u toj godini ostvario preko 90 odsto prihoda iz 2019, i povezanih djelatnosti, kao i oporavkom tokova potrošnje i investicija u zemlji.
Za glavni rizik za ostvarenje osnovnog scenarija u PER-u se navode globalni napori u masovnoj distribiciji vakcine za koronu.
“Činjenica da je Crna Gora kasnila sa početkom vakcinacije u odnosu na ostale zemlje Evrope, mogla je ugroziti napore da se zemlja pozicionira kao sigurna turistička destinacija, i oslabiti izglede dolazaka međunarodnih turista u državu. Ipak, svi kapaciteti su usmjereni ka cilju postizanja željenog praga vakcinacije stanovništva u prvoj polovini 2021, što bi svakako bio pozitivan impuls za prospekte bržeg i snažnijeg oporavka. Potencijalni rizik u ovom smislu bilo bi i nisko interesovanje stanovništva da se vakciniše”, istaknuto je u PER-u.
U dokumentu je objašnjeno da je Ministarstvo finansija zbog velike neizvjesnosti u projektovanim trendovima kretanja zdravstvene situacije u 2021. godini na globalnom nivou, pored osnovnog scenarija, razvilo dva dodatna - scenario nižeg i višeg ekonomskog rasta.
Pesimistička prognoza nižeg rasta predviđa da će prihodi od turizma 2021. godine biti na 55 odsto nivoa iz 2019. godine, što je 10 odsto manje od osnovnog scenarija, a pretpostavke se temelje na manje povoljnoj zdravstvenoj situaciji u zemlji, što dovodi do nižeg priliva inostranih turista i povezanih prihoda. U ovom scenariju, prosječna stopa ekonomskog rasta za naredni trogodišnji period je 6,5 odsto, odnosno 7,3 odsto u ovoj godini, 5,29 odsto u narednoj godini i 6,3 odsto u 2023. godini.
Najoptimističnija prognoza ekonomskog rasta je da bi, ako se proces vakcinacije bude odvijao na pravi način, mogli očekivati oporavak turizma od 75 odsto nivoa rekordne 2019. godine, a već 2022. veći prihod od turizma nego 2019. godine.
"Prema optimističnom scenariju pozitivna makroekonomska kretanja dovela bi do rasta BDP-a od 12 odsto u 2021. godini, 6,2 odsto u 2022. godini i 5,1 odsto 2023. godini navodi se u dokumentu.
Međunarodne institucije povećale prognoze
Svjetska banka (SB) u februarskom izvještaju povećala je prognozu rasta crnogorske ekonomije sa januarskih 6,1 odsto na 7,1 odsto. To je 3,4 procentna boda manje nego što su realna predviđana Vlade.
SB je objasnila da je i pored Vladinih subvencija Crna Gora prošle godine pala u veliku recesiju čime se broj siromašnih povećao na oko 20 odsto.
“Javni dug se popeo na više od 100 procenata BDP, koji zahteva efikasno fiskalno upravljanje u godinama koje su pred nama. Očekuje se značajan ekonomski rast tokom 2021. godine, ali BDP se neće potpuno oporaviti prije 2023. godine”, navodi se u izvještaju.
SB predviđa da će prihodi od sljedeće turističke sezone biti 55 odsto u odnosu na 2019. godinu, što odgovara scenariju nižeg rasta projektovanog u PER-u.
Međunarodni monentarni fond (MMF) je u najnovijim aprilskim prognozama procijenio da će realni rast crnogorske ekonomije biti devet odsto čime je poboljšana prognoza iz oktobra prošle godine od 5,5 odsto. MMF prognozira rast u u 2022. godini 5,5 odsto, a u 2026. godini tri odsto. MMF je u oktobru prognozirao da će rast crnogorske ekonomije u ovoj godini biti 5,5 odsto.
Američke agencija “Standard and poors” (SAP) ocijenila je u martovskom izvještaju za Crnu Goru da će tempo oporavka crnogorske ekonomije biti postepen i procjena je da će ove godine dostići rast od šest odsto, ali prognoza ostaje pod znakom pitanja zbog neizvjesne situacije koju nosi pandemija koronavirusa.
“Naročito će uspjeh u vođenju programa imunizacije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, odrediti do koje mjere se crnogorska ekonomija može ponovo otvoriti za važnu predstojeću ljetnju turističku sezonu”, poruka je SAP-a, koji predviđa da će se crnogorska ekonomije vratiti na nivo koji je postigla u 2019. godine tek u 2024. godini.
Podaci EK iz izvještaja za jesen 2020. godine, koje treba uzeti sa rezervom jer su rađene u doba neizvjesnosti oko ishoda pandemije, pokazuju da očekivani rast za 2021. godinu iznosi 6,8 odsto, a za narednu 3,7 odsto.
"Završetak dionica auto-puta Bar-Boljare (koji se predviđa uskoro) pomoći će u ublažavanju pritiska na javne finansije 2022. godine“, kazali su iz EK. Crnogorska ekonomija je u prošloj godini zabilježila pad od 15,2 odsto.
Bonus video:
