Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore pao je u prvom kvartalu (januar, februar, mart) za 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci koje je juče objavila Uprava za statistiku Monstata.
Ovo je četvrti uzastopni kvartal u kojem je zabilježen pad ekonomije, čime je napravljen krug pa će se sljedeći za drugi kvartal ove godine računati na prošlogodišnju umanjenu osnovicu i biće prvi sa rastom nakon pandemije.
U prvom tromjesečju prošle godine ekonomska kriza se nije osjećala jer su se tek krajem marta pojavili prvi slučajevi obolijevanja od kovida, dok su u istom periodu ove godine bila na snazi razna ograničenja u radu i kretanju, kao i značajno manja turistička posjeta, što je i rezultiralo padom ekonomskih aktivnosti.
BDP je, prema preliminarnim rezultatima Monstata, u prvom kvartalu iznosio 865 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine bio 917,4 miliona eura.
Do ove računici došlo se jer je lična potrošnja domaćinstava smanjena sa 807 miliona eura u prvom kvartalu prošle godine na 746 miliona u ovom, takođe potrošnja države smanjena je sa 198 na 181 milion, a bruto investicije sa 281 miliona na 231 milion. Stavka promjena zaliha lani je iznosila 15 miliona eura, dok je ove godine ušla u minus od 29 miliona.
Ove stavke uticale su negativno na iznos BDP-a, dok je pozitivno bilo veliko smanjenje uvoza roba i usluga sa 659 na 532 miliona dok izvoz ima manji pad sa 273 na 266 miliona. Tako da je saldo uvoza i izvoza roba i usluga iznosio minus 265 miliona eura, dok je za isto tromjesečje prošle godine on vrijedio minus 385 miliona eura.
Vlada očekuje da će ove godine imati rast BDP-a od devet odsto u odnosu na prošlu godinu kada je postojao pad od 15 odsto. Tu prognozu nedavno je objavio i Međunarodni monetarni fond, kao svoje očekivanje.
U Crnoj Gori je već u drugom kavrtalu ove godine (april, maj, jun) došlo do ukidanja većine epidemioloških mjera, sve djelatnosti sada rade bez ograničenja a i povećan je broj dolazaka turista. S obzirom nato da je u istom periodu prošle godine značajan dio privrede zatvoren i da je BDP tada imao pad od 20,2 odsto, pa se sada može očekivati značajan dvocifreni rast na tu nisku polaznu osnovu. Koliko iznosi BDP u drugom kvartalu, Monstat će saopštiti u septembru.
Prošle godine je u trećem kvartalu (jul, avgust, septembar) ostavaren još već pad ekonomije koji je iznosio 26,9 odsto, uzrokovan padom turističke posjete od 88 odsto u odnosu na 2019. Kako se sada, nakon sprovedene vakcinacije i prestanka skoro svih epidemioloških mjera, očekuje da turistički promet dostigne 60 odsto onoga iz pretkriznog perioda, realan je značajan rast BDP-a u tom kvartalu u odnosu na osnovicu iz prošle godine.
Koliko je loše pravljena crnogorska ekonomija proteklih decenija, jer je dovedena u potpunu zavisnost od turizma, pokazuje i podatak za prvi kvartal ove godine po kojem je Crna Gora imala najveći pad ekonomije na evropskom kontinentu.
Prema listi Eurostata, statističke ustanove Evropske unije, od 35 evropskih država deset je imalo pad ekonomije a 25 rast, dok je prosjek u članicama EU bio pad od 1,3 odsto.
Najveći rast ekonomije imala je Irska od 11,8 odsto, a zatim slijede Turska sa sedam odsto, Estonija sa 5,4, Luksemburg sa pet odsto, Srbija sa 1,7, Slovenija sa 1,6, Francuska sa 1,5, Litvanija sa 1,2, Slovačka sa 0,2 i Italija sa rastom od tek 0,1 odsto.
Od susjednih zemalja Hrvatska je imala pad od 0,7 odsto a Sjeverna Makedonija od 1,9 odsto. Na listi nema Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije.
Nešto manji pad ekonomije od Crne Gore imali su Portugal sa 5,7 odsto, Austrija sa 5,5, Španija sa 4,6, Njemačka sa 3,4 odsto pada...
Neto državni dug na kraju marta 77 odsto BDP-a
Ministar finansija Milojko Spajić saopštio je juče da je za samo tri mjeseca državni dug smanjen sa 103 odsto BDP-a, koliko je iznosio na kraju prošle godine, na 88 odsto, na kraju marta. Neto javni dug računajući depozite smanjen je sa 82 na 77 odsto BDP-a.
“Uprkos duhovima prošlosti - rezultati brzo dolaze kad se ljudi iskreno i bezrezervno založe za budućnost svoje zemlje”, naveo je Spajić na Tviteru.
Iz Ministarstva su naveli da je tokom prvog kvartala došlo do smanjenja državnog duga u odnosu na kraj prošle godine za 233,4 miliona eura, jer je otplaćen stari dug po osnovu euroobveznica emitovanih 2016. godine u iznosu od 227,45 miliona eura.
Vlada se krajem prošle godine zadužila za 750 miliona eura na tržištu euroobveznica, koje je koristila za vraćanje ovog duga. Kako je navedeno, depoziti države na kraju marta iznosili su 527,26 miliona eura, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost 55,38 miliona eura. Tokom prvog kvartala ove godine nije bilo zaključenja kreditnih aranžmana.
“Realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 286,37 miliona eura, od čega se 37,83 miliona eura odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 248,54 miliona eura”, pokazuju podaci Ministarstva.
Iz Ministarstva su dodali da je u istom periodu otplaćena i kamata u iznosu od 24,32 miliona eura.
Bonus video:
