Ministar finansija i socijlnog staranja Milojko Spajić izjavio je da su preliminarni rezultati pokazali da je Crna Gora u julu ostvarila suficit u budžetu od oko 43 milina eura, što je, kako je rekao, istorijski maksimum.
"Mi imamo sezonu koja je brutalna ove godine. Samo u juu smo imali 43 miliona suficita. Istorijski maksimum. U junu prvi put od od 2016. godine kada su zbog neke slučajnosti imali milion eura suficita, mi imamo tri miliona suficita. Mi ćemo ove godine da završimo poslije jedne kataklizmične prošle godine po Mastriškim kriterijumima završiti najvjerovatnije ispod tri odsto budžetskog deficita što je nevjerovatan uspjeh. Niko ne može da vjeruje u taj uspjeh ni MMF ni Evropska komisija. Zovu nas ljudi kažu šta vi radite tamo. Oni ne shvataju da smo mi na državnom aparatu uštedjeli ogroman novac. Deset odsto budžeta smo tu skinuli. To je novac koji se trošio ni našta, a mi ga sada usmjeravamo na prave stvari", rekao je Spajić tokom radne posjete rodnim Pljevljima.
Podsjetio je da Vlada nije smanjivala plate i penzije, kao što je to rađeno u Srbiji kada je na vlast došao Aleksandar Vučić.
"Podsjetite se samo šta je Srbija uradila kada je Vučić došao na vlast. Prvo što je uradio smanjio je plate i penzije, morao je. Mi to nismo uradili poslije 15 odsto pada BDP-a. To je kataklizma. Mi iz mog Ministarstva nismo izlazili dan i noć i nema tu nismo rješavali probleme. Riješili smo problem kineskog duga za autoput. Mi smo platili 3,1 miliona eura 21. jula kao kamatu umjesto 6,9 miliona eura koliko smo trebali da platimo", rekao je Spajić odgovarajući na pitanja novinara.
Ministar je kazao da će Crna Gora sledeće godine biti veliko gradilište i da će u budžetu biti novca za sve regionalne i lokalne projekte, jer će u narednom kapitalnom budžetu biti 120 miliona eura više novca nego ove godine .
"Možete da zamislite koliko će novca biti za te lokalne projekte koji su stajali sve ovo vrijeme, Sledeće godine pokrenućemo ogroman ciklus investicija. Napravićemo komisiju za kapitalne investicije u kabinetu kod premijera tako da svi mogu da kandiduju projekte. Veliku stvar koji smo uradili u predhonom periodu da smo stavili svijetlo na kapitalne investicije. U prošlosti niste znali koliko koja opština dobija investicija imali ste nominalan broj ali niste imali koliko je to po stanovniku. Mi smo stavili svjetlo i vidjeli da su neke Opštine bile privilegovane i mi ćemo to da ispravimo. Te opštine koje su dobijale mnogo više u prošlosti one će možda dobiti manje. Mi računamo da zapostavljene Opštine među kojima su i Pljevlja da kandiduju mogo više projekata, i biće mnogo više sluha za njih. Pričali smo o Borovičkom jezeru, vodovodu Pliješ, Bolnici. To su samo tri mala projekta. Dajte više projekata“, poručio je rukovodstvu Opštine Spajić.
Ministar je konstatovao da je infrastruktura najveći problem Pljevalja.
"Nepovezanost Pljevlja sa ostatkom Crne Gore. To je katastrofa. Mi razmatramo jedan kapitalan projekat koji se broji u stotinama miliona eura. To je povezanost prugom Pljevalja sa Prijepljem ili Bijelim Poljem. Ja sam pomenuo tu priču u razgovoru sa ministrom finansija Srbije Sinišom Malim koji je podržao takav projekat. Pričali smo o gasifikaciji sjevera Crne Gore kroz gasovod kroz Srbiju. Mali je podržao taj projekat. Biće mnogo razvojnih projekata, naravno zajedničkih sa Srbijom, BiH i imaćemo mnogo kvalitetniju prekograničnu saradnju i da Pljevlja ne budu više slijepo crijevo Crne Gore. Nego da budu vezujući elemenat svih država. A da bi to bila mora da se radi putna željeznička infrastruktura da bi ljudi ovdje dolazili lako. Ni jedan put iz Podgorice do bilo kog gradaa u Crnoj Gori ne treba da bude duži od dva sata vožnje, i to će ova vlada da riješi za ove četiri godine" poručio je Spajić.
Govoreći o osnivanju državne kopanije Montenegro Works, Spajić je rekao da su samo kopirali model koji sjajno radi u svim zemljama Evropske unije i o kojem je MMF već 15 godina pričao.
"Prošla Vlada nije imala sluha, a mi smo odmah krenuli u akciju , ne želimo daa čekamo. Krenuli smo od toga da Montenegro Works za početak dok ne krenemo prema Skupštinni, samo preuzme neke od stvari koje je Ministarstvo finansija imalo u svojim nadležnostima, kao što je finansijski nadzor nad državnim preduzećima. U jednu ruku je to kontrola na preduzećima a u drugu ruku je to mnogo više integrativni pristup jer ta preduzeća i finansijski menadžeri iz tih preduzeća non stop nas zovu za savjete. Ja ne mogu da se kloniram i da Plantažama pomognem oko konverzije poreskog duga. To treba da radi neki specijalista. Ne mogu ja da se bavim svakom finansijskom obavezom u državi. Moramo malo da delegiramo stvari. Napravili smo javni poziv, ne konkurs z šta nam ne treba ni Statut ni bilo šta drugo. Javni poziv je testiranje interesovanja za takve pozicije", rekao je Spajić.
Rekao je da ih zakon obavezuje da imaju minimum pet članova Borda direktora za javne korporacije.
"Ispoštovaćemo svu tu formu Tražićemo ljude koji po mogućnosti neće tražiti finansijsku nadoknadu, naravno nije svak u toj prilici. Najbitnije da tu dođu znaveni ljudi sa istom vizijom koju mi imamo da državne firme ne budu teg oko vrata Crne Gore, nego da budu razvojna šansa. Mi želimo da uradimo maksimum u najmanjem mogućem roku. Ne interesuje nas je li to politički profitabilno i da ostaljamo probleme sledećim vladama. Hoćemo da riješimo što je moguće više sad ili za godinu dvije“, rekoo je Spajić.
Istkao je da će za projekte u Pljevljima ostaviti minimum deset miliona eura, a da Opština sad treba da se fokusira na završetak proojektne dokumentacije.
Bonus video:
