Ministarstvo kapitalnih investicija predstavilo je danas izvještaj o poslovanju preduzeća u većinskom državnom vlasništvu na kraju trećeg kvartala, a u nadležnosti tog resora, prema kojem je Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) poslovao sa najvećim neto gubitkom od 3,4 miliona eura.
Najlošiji rezultat nakon CEDIS-a imaju To Montenegro (2,6 miliona eura minusa), Barska plovidba (2,5), Crnogorska plovidba (1,3) i Montekargo (1.1).
Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) poslovao je, prema podacima do 30. septembra, sa najvećim neto dobitkom od 14,3 miliona eura. Slijede Aerodromi Crne Gore (5,3 miliona eura), Rudnik uglja (3,6), Monteput sa milion i Željeznički prevoz Crne Gore sa 936.000 eura neto dobiti.
U resoru MKI je 21 privredno društvo, među kojima je EPCG Solargradnja novi subjekat, ali je u formiranju službi i nije obuhvaćen izvještajem.
Od 20 privrednih društava u izvještaju, 10 je poslovalo sa gubitkom, a 10 sa neto dobiti. Ukupna neto dobit je 27 miliona, a minus 11,7 miliona eura, kazala je predstavnica Odjeljenja za korporativno upravljanje MKI Ana Tošanić Radunović.
Kada se posmatraju rezultati na nivou EBITDA, što je rezultat prije poreza, kamate i amortizacije - šest kompanija je poslovalo sa negativnom EBITDA od tri miliona, a njih 14 sa pozitivnom od 81,6 miliona.
Tošanić Radunović je saopštila da je, kada se uporedi neto rezultat poslovanja za devetomjesečni u odnosu ne šestomjesečni period ove godine, osam preduzeća nastavilo da posluje sa pozitivnim neto rezultatom, dva su iz negativnog prešla u pozitivan, jedno je iz pozitivnog prešlo u negativan, dok je devet nastavilo da posluje sa negativnim neto rezultatom.
“Od kompanija koje su tokom čitave godine imale pozitivan rezultat, značajan pad u devetomjesečnom rezultatu, u odnosu na polugodišnji, ostvarla je EPCG. Ta kompanija je zabilježla pad u rezultatu od 16,7 miliona eura ili 98 odsto. Najveći efekat na ovakav negativan trend imaju visoke cijene električne energje na berzi, koju je EPCG bila prinuđena da uvozi zbog loše hidrologije i nedovoljne proizvodnje električne energije”, objasnila je ona.
Kada se uporede ostvareni neto rezultat u devetomjesečnom periodu ove godine, u odnosu na prošlu, osam kompanija je poslovalo bolje, a 11 lošije.
“Međutim, u skoru su naša preduzeća ostvarila bolji rezultat od 3,5 milona eura, odnosno 24,4 odsto”, dodala je Tošanić Radunović.
Značajan pad u neto rezultatu u odnosu na prethodnu godinu su imali CEDIS, Rudnik uglja Pljevlja i Barska i Crnogorska plovidba.
Troškovi za zarade i naknade zarada su iznosili 84 miliona i bilježe rast u odnosu na 2019. za 2,2 odsto i u odnosu na 2020. za 3,8 odsto.
Najveći rast troškova zarade i naknada zarada su zabilježeni u preduzećima - EPCG (1,3 miliona eura, odnosno 8,7 odsto), Rudniku uglja (0,8 miliona, 8,2 odsto), CEDIS (0,7 miliona, 3,7 odsto), CGES (300.000 eura, 6,1 odsto) i Luka Bar (200.000 eura, 5,1 odsto).
Društva sa najznačajnijim smanjenjem zarada i naknada zarada su Aerodromi Crne Gore i Željeznica Crne Gore sa 520.000 eura, odnosno 4,4 i 3,6 odsto
Ukupni izdaci za neto naknade revizorskim i odborima direktora su iznosili 520 hiljada eura, manji su u odnosu na 2019. za 8,3 odsto i veći u odnosu na 2020. za 63 odsto.
Najveće izdatke imali su ACG, CGES, EPCG, Rudnik uglja i Monteput. Društva koja nisu imale izdatke su - To Montenergo, Berza električne energije i EPCG Beograd koja nema taj organ upravljanja.
Bruto otpremnine su ukupno iznosile 2,6 miliona eura i značajno su rasle u odnosu na obje prethodne godine.
Privredna društva pod resorom MKI imala dug po osnovu kredita od 251,8 miliona eura, što je za 6,5 odsto manje u odnosu na kraj 2020.
Od te cifre 63,2 su odsto krediti obezbijeđeni državnom garancijom, a 76 odsto ukupnog zaduženja se odnosi na pet najzaduženijih kompanija. Na prvom mjestu je CGES u iznosu od 49,8 miliona, Monteput (44,6), EPCG (35,7) ŽICG (32) i Barska plovidba (30,5 miliona).
Najveće zarade u EPCG Beograd
U 20 privrednih društava u izvještaju zaposlen je ukupno 7.481 radnik, što je za sedam odsto više u odnosu na 2019. i 10 odsto više u odnosu na 2020.
Podaci su, pojasnila je državna serketarka, prikazani na bazi ugovora o radu, ugovorima o djelu i o angažovanju radnika preko agencije.
Pet kompanija sa najvećim rastom zaposlenih procentualno su - CEDIS (18 odsto), EPCG (14), Rudnik uglja (24), Aerodromi (6) i ŽICG (4).
Društvo sa najvećim padom u broju zaposlenih je CGES, u odnosu na 2020. za devet odsto
Najveće prosječne zarade su u kompaniji EPCG Beograd (1.429 eura), slijede To Montenegro (1.292), COTE (1.045), Berza električne energije (1.014) i EPCG (927).
Najniže prosječne neto zarade su u ŽICG-u (429 eura), Održavanju željezničkih voznih sredstava (467), ŽPCG-u (495), Montekargu (556) i Crnogorskoj plovidbi (650).
Najveći procentualni rast u neto zaradama u odnosu na 2020. zabilježen je u kompaniji Zeta energy (45 odsto), Crnogorskoj plovidbi i CGES-u, a najveći pad u preduzećima Montenegro bonus (13 odsto) i Monteput i Marina Bar sa po pet odsto.
Zarade u rukovodstvu upodobiti rezultatima
Član Odjeljenja za korporativno upravljanje MKI Vladimir Vukajlović rekao je da u kompanijama obuhvaćenim izvještajem situacija "šarolika" i da postoje različiti principi po kojima se određuje visina naknada i zarada za rukovodni kadar.
Istakao je da najčešće ti iznosi zarada i naknada nisu u skladu sa poslovanim rezultatima tih kompanija.
Vukajlović je rekao da planiraju uložiti dodatni napor kako bi se stvorio institucionalni okvir, i zarade i naknade visokorukovodnog kadra u državnim kompanijama upodobile poslovnim rezultatima i stanjem u tim kompanijama.
"Namjera je da se to uradi kroz sistem nagrađivanja i bonusa, gdje bi se poslovni rezultati i rezultati koje kompanije postižu nagrađivale adekvatno. One koje ne ispiju da odgovore očekivanjima ne bi mogle da njihov rukovodni kadar ostvaruje te veće zarade", istakao je on.
Ministar Mladen Bojanić je rekao da idu ka tome da rukovodni kadar ima fiksnu zaradu tokom godine, a da je plan da, nakon završetka godine, na osnovu finansijskih izvještaja i na predlog resornog ministarstva rukovodni kadar dobije određeni bonus.
Rekao je da dosta kompanija iz resora MKI nije imalo finansijske planove.
"Uspjeli smo sada da velika većina pravi planove, da pratimo šta su planirali, kakve su projekcije i ostvareni rezultati..."
Kazao je da je ne bi bilo rješenje da se planirano ne primjenjuje samo kada su u pitanju kompanije u resoru MKI, već za svih pedesetak kompanija u većinskom državnom vlasništvu.
Krajem iduće godine početak gradnje druge dionice auto-puta
Bojanić je rekao da se radi idejni projekat za dionicu auto-puta Mateševo-Andrijevica i da bi trebalo da bude završen do maja.
"Uporedo se radi fizibiliti studija za kompletan auto-put. Jedan nacrt smo već dobili, dali smo sugestije i prigovore, tako da očekujem da će se to paralelno raditi", rekao je.
Ministar je, kada je u pitanju dionica od Andrijevica do Boljara, rekao da se radi idejno rješenje, a Monteput je nosilac tog posla.
"Računamo optimistički, ali mogu da se saglasim sa premijerom da već krajem iduće godine možemo da krenemo sa realizacijom druge dionice auto-puta. Računamo na sredstva iz evropskih fondova, a neke su najave da možemo očekivati nekih 40 odsto granta za to".
Naveo je da bi izgradnja dionice Mateševo-Boljari trebalo da košta oko 850 miliona eura, kao i da je nešto lakša za izgradnju, ali i duža 70 kilometara.
Kada je u pitanju istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju, on je saopštio da će se količine znati do kraja godine.
„Prema posljednjim informacijama, završena je takozvana cementacija otvora. U narednih sedam do 15 dana će se ući u formaciju koja sadrži nafu, a onda ćemo da vidimo koliko je to komercijalno isplativo. Izvjesno je da nafte ima, ali u kojim količinama, to ćemo znati kada se to završi, najkasnije do kraja godine“, objasnio je Bojanić.
"Nismo srećni što raste broj zaposlenih, a padaju prihodi"
Bojanić je, na pitanje TV Vijesti da li smatra da preduzeće "Montenegro Works" (MW) može ostvariti rezultate o kojima govore premijer i ministar Spajić, te da li sumnja da bi MKI moglo imati problema u radu zbog preplitanja ingerencija, kazao da je za funkcionisanje MW u punoj mjeri neophodan institucionalni i zakonski okvir kojeg trenutno nema.
"MMF je otprilike dao isto mišljenje. Ne smatram da sam ugrožen što se tiče MKI. Kao što vidite, radimo, čini mi se radimo dobro. Ne vjerujem da ste ranije imali prilike da vidite ovoliko aktuelnih informacija, potpuno transparentno dajemo izvještaje kompanija, iako neki ne služe na čast ni njima ni nama."
Bojanić je kazao da nisu srećni da raste broj zaposlenih, a padaju prihodi.
Upitan da li je za rekonstrukciju Vlade i da li ima informaciju daje upravo on jedan od tri ministra čijim radom je premijer nezadovoljan, kako je objavio dio medija, Bojanić je kazao:
"Nisam učestvovao u konstrukciji, pa ne učestvujem ni u rekonstrukciji. Nemam informaciju koju su objavili mediji, tačnije Pobjeda, da sam jedan od ta tri ministra. Odgovorio sam da mislim da to nije tačno, da ne kažem baš tačno šta sam odgovorio za Pobjedu, ali smatram da to nije tačna informacija."
Bojanić je, komentarišući poslovanje avio-prevoznika Er Montenegro, kazao da minus nije dobar, ali da je u pitanju nova kompanija, koja je imala puno ograničenja, od Montenegro erlajnsa i "njihovih čudnih potraživanja i opstrukcije od stečajnog sudije".
„Tu smo gdje smo, pokušavamo da sa tom kompanijom odradimo održivu ekonomiju, odnosno da u nekom budućem periodu kroz dobro planiranje letova i flote i uz podršku Vlade napravimo održivu kompaniju“, rekao je Bojanić.
On je ponovio da je Crnoj Gori neophodna avio-kompanija i vjeruje da će u narednom periodu to da bude održiva kompanija.
Bonus video:
