Crna Gora mora naći način da u što kraćem periodu iskoristi potencijale koje ima u energetskom sektoru, prije svega hidro, vjetro i solarne, saopštio je ministar kapitalnih investicija, Ervin Ibrahimović.
On je na sjednici Odbora za ekonomiju finansije i budžet, na kojoj se raspravljalo o stanju i izazovima u sektoru energetike, kazao da smo svi svjesni da je pitanje energetike nova realnost i globalni problem na koji niko ne može biti imun.
Ibrahimović je rekao da su u Vladi svjesni da je proizvodnja energije u Crnoj Gori pokazala slabost kada je u pitanju diverzifikacija.
„Moramo poboljšati način proizvodnje, posebno obnovljivih izvora energije (OIE). Moramo prepoznati da li treba da se nastavi proizvodnja iz Termoelektrane (TE) Pljevlja. Znamo da je 2024. godine planiran njen remont i da ćemo biti uskaćeni za tu proizvodnju. Moramo prepoznati sve te izazove“, poručio je Ibrahimović.
Crna Gora, kako tvrdi, ima znanja i pameti, posebno kada se udruže svi, a da nema populizma i političarenja.
„S obzirom na ovoliki solarni, hidro i vjetro potencijal, kao i biomase i LNG-a, moramo da sjednemo i planiramo kako u narednom periodu, u što kraćem periodu, da iskoristimo sve ove potencijale. Ima investitora koji se upoznaju sa zakonima, nekima ti akti ne odgovaraju, ali ćemo tu regulativu, nadam se, korigovati u narednom periodu“, poručio je Ibrahimović.
On je najavio da se intezivno radi na pripremi prvog nacinalnog energetskog i klimatskog plana koji će biti plan razvoja energetskog sektora Crne Gore i imati za cilj da zadovolji potražnju za energijom.
Predsjednik Odbora direktora EPCG, Milutin Đukanović, kazao je da su u toj kompaniji pokrenuli mnoge projekte koji su dugoročni, a Crnoj Gori su potrebna rješenja odmah i sad.
On je dodao da se u kompaniji vode novom poslovnom politikom da se koristi identična energetska infrastruktura hidro i solarnog potencijala.
„Nama maltene šest mjeseci ne rade hidroelektrane Peručica i Piva. Zamislite da smo imali solarne panele na istu energetsku infrastrukturu, to bi se već mjerilo stotinama miliona eura“, precizirao je Đukanović.
On je rekao da se u energetici investicije strahovito brzo vraćaju, da je sve profitabilno i rentabilno, kao i da se otvaraju nova radna mjesta, a ekonomija postaje konkurentnija.
„I Skupština i Vlada projekte iz oblasti energetike treba da proglase projektima od nacionalnog značaja i interesa“, dodao je Đukanović.
Prema njegovim riječima, perspektive EPCG su izvanredne.
„Mi jesmo u minusu oko 80 miliona eura, ali da je hidrologija ove godine bila kao 2021, mi bismo u trgovini, odnosno razmjeni električnom energijom, bili u plusu 80 miliona“, tvrdi Đukanović.
Predsjedavajući sjednicom i poslanik Pokreta za promjene (PzP), Branko Radulović, kazao je da Crnoj Gori nedostaju krovna strateška dokumenta.
Prema njegovim riječima, potencijal energetskog sektora predstavlja najveću mogućnosti dinamičnog, održivog i dugoročnog razvoja Crne Gore.
„Pamet i novac su preduslovi razvoja sektora energetike i Crna Gora to ima“, smatra Radulović.
On je dodao i da bi trebalo osnovati ministarstva za energetiku, saobraćaj i turizam.
Radulović je, govoreći o Željezari Nikšić, naveo da je budućnost tog preduzeća i socijalno zbrinjavanje radnika pitanje Vlade i pravosudnih organa, a ne EPCG.
„Osnivanje akcionarskog društva Industrija Crne Gore i razvoj proizvodnje čelika i aluminijuma i metaloprerade je optimalno rješenje“, kazao je Radulović.
Vlada, kako je poručio, mora sa lokalnom upravom da promoviše program unapređenja energetske efikasnosti.
Izvršni direktor EPCG, Nikola Rovčanin, saopštio je da je kompanija u periodu energetske krize ispunila osnovnu zakonsku obavezu – uredno, kontirnuirano i stabilno snabdijevanje svih potrošača i privrede.
„Kompletnu energetsku krizu EPCG je nosila na svojim leđima i pokazala jednu elastičnost i stabiilnost kada poredimo sve energetske kompanije u regionu i Evropi“, dodao je Rovčanin.
On je podsjetio da od 1982. godine nije izgrađen nijedan energetski objekat u Crnoj Gori.
„Prošlo je na desetine vlada, ministara i odbora direktora, i iako je povećana potrošnja i zabilježen rast turističke privrede, to nije praćeno izgradnjom novih energetskih objekata. I današnje stanje u EPCG jeste da smo talac objektivnih okolnosti na koje ne možemo da utičemo“, poručio je Ročanin.
On je naveo da, pored toga, ne mogu da utiču na još dva faktora - lošu hidrologiju i stanje na berzi.
„Onamo gdje smo mogli da utičemo, tu smo postigli istorisjke rezultate“, tvrdi Rovčanin.
Ministar finansija, Aleksandar Damjanović, kazao je da Crna Gora ima nesporan potencijal u energetskom sektoru.
„Energetska trancizija je počela. Imamo to što imamo na nivou korišćenja obnovljivih izvora i svega onoga što jeste naša razvojna šansa. Negdje smo postali interesantni kao potencijalni partner, što prije nijesmo bili. Postoji ozbiljno interesovanje investitora, posebno za solarne i vjetro elektrane“, dodao je Damjanović.
On je rekao da očekuje da postoji spremnost svih da se stave u funkciju jedne energetske šanse koja se Crnoj Gori pružila sad i neće nikad više.
„U nekoj perspektivi, uz svo uvažavenje turizma, organske poljoprovrede, digitalne ekonomije i nekih drugih privrednih grana, ne vidim veću šansu za iskorak i punu valorizaciju, sem energetike“, zaključio je Damjanović.
Bonus video:
