Predlog budžeta za 2023. godinu koji je projektovan na 2.85 milijardi predviđa znatno više novca u skoro svim stavkama u odnosu na ovu godinu, ali i u odnosu na do sada rekordnu 2019, posljednju godinu prije ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa.
Naredne godine očekuje se naplata poreza od skoro milijardu i po eura, što je za 170 miliona više nego iz rebalansa za ovu godinu, a za 290 miliona više nego u 2019. godini. Ove optimistične prognoze baziraju se na nastavku rasta potrošnje i poreske discipline, smanjenju sive ekonomije, pokretanju investicija u energetici, turizmi i saobraćaju i rastu ekonomije.
U do sada rekordnoj ekonomskoj 2019. godini godini tadašnja Vlada se zadužila za milijardu i 15 miliona eura, dok se za narednu godinu predviđa zaduženje od 599 miliona, od čega se najveći dio odnosi na vraćanje starih kredita i obaveze iz prethodnih godina u iznosu od 365 miliona i kamata od 108 miliona. Preostali dio zaduženja odnosi se na kapitalni budžet i stvaranje rezervi.
Otvoreni za amandmane
Premijer Dritan Abazović i ministar finansija Aleksandar Damjanović su juče poručili da Vlada očekuje podršku parlamentarne veći za najvažniji ekonomski akt u narednoj godini.
”Pozivam poslanike da podrže budžet i otvoreni smo za amandmane”, rekao je Abazović na konferenciji za novinare koja je bila posvećena predlogu budžeta koji je u zakonskom roku ušao u parlamentarnu proceduru.
Damjanović je poručio da nijedan cent u predlogu nije planiran bez zakonskog utemeljenja.
Naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV), glavnog državnog prihoda, prema završnom računu budžeta za 2019. godinu iznosila je 695 miliona, ove godine je rebalansom predviđena u iznosu od 814 miliona, a za narednu 958 miliona, što je polovina ukupnih tekućih prihoda.
Naplata PDV-a bi, prema ovoj projekciji, bila za 263 miliona veća nego u 2019. godini. Samo to povećanje je veće od gubitaka državnog budžeta izazvanih ukidanjem doprinosa za zadravstveno osiguranja i smanivanjem poreza na zarade kroz uvođenjem neoporezivog dijela.
Povezani članci
Od doprinosa za zdravstveno osiguranje državni budžet je 2019. godine prihodovao 187 miliona, a on je ukinut od 1. januara ove godine. Državna kasa od ovog doprinosa naplatila je ove godine 22 miliona, što se odnosi na dugove iz prethodnog periooda, a naredne godine se očekuje prihod od svega 1,2 miliona.
Država je od poreza na dohodak (na zarade zaposlenih) u 2019. prihodovala 125 miliona. Ove godine je zbog uvođenja neoporezivog dijela taj prihod smanjen na 94 miliona, a sljedeće će zbog izmjena zakona kojim se dodatni dio prosljeđuje opštinama, dio koji pripada državnoj kasi smanjiti na 61 milion.
Prihod od doprinosa za penzijsko osiguranje je 2019. godine vrijedio 329 miliona. Ove godine je zbog rasta minimalca i zarada povećan na 418 miliona, a za narednu se od ovog doprinosa očekuje 438 miliona.
Prihod od akciza je 2019. iznosio 235 miliona, a u ovoj je povećan na 261 milion prevashodno zbog skoro duplo bolje naplate akciza na duvanske proizvode uslijed uspješne borbe protiv sivog tržišta cigareta.
Pregovori o platama sljedeće sedmice
Značajno se povećava prihod države od naknada. On je u 2019. iznosio 28 miliona, ove 54 miliona, a naredne se očekuje 111 miliona eura. Najznačajni razlog za povećanje ovog prihoda su naknade od projekta ekonomskog državljanstva.
Vlada je značajno povećala rashode na zarade zaposlenih, penzije, socijalna davanja...
Za neto zarade u 2019. godini je isplaćeno 278 miliona eura, u ovoj je planirano 412 miliona uslijed rasta zbog programa “Evropa sad” a u narednoj 470 miliona zbog dodatnog povećanja plata usljed dogovora sa sindikatima i povećanja koeficijenata.
Damjanović je najavio da će sljedeće sedmice početi pregovore sa sindikatima o povećanju plata.
”Vlada je konzervativno planirala prihode budžeta i predvidjela rast zarada u javnom sektoru koji će pratiti stopu inflacije, dok se poreske stope neće mijenjati”, poručio je Damjanović.
Trošak za isplatu svih penzija u 2019. godini je vrijedio 420 miliona a u ovoj je povećan na 495 miliona, a naredne će biti 529 miliona. Ovaj rast je nastao zbog povećavanje granice minimalne penzije za skoro 70 odsto, ali i četiri usklađivanja ostalih penzija u ukupnom iznosu od oko 16 odsto. Od prvog januara predviđeno je novo povećanje minimalne penzije za 10 odsto i redovno usklađivanje svih penzija.
Kod isplate prava iz oblasti socijalne zaštite došlo je do najvećeg rasta državnih rashoda. Isplate najsiromašnijim građanima u 2019. godini iznosile su 79 miliona, ove godine su povećane na 144 miliona a naredne će biti 190 miliona.
Ovaj rast desio se najviše zbog uvođenja dječjeg dodatka, kojeg do prije godinu nije ni bilo. Ove godine je za dječje dodatke predviđeno 27,4 miliona, a naredne se povećava na 50,4 miliona jer će dodatak od 30 eura primati sva djeca do punoljetstva.
Značajno se povećavaju i izdvajanja za zdravstvenu zaštitu. Transferi Fondu zdravstva i zdravstvenim institucijama u 2019. godini su vrijedili 108 miliona, da bi u ovoj godini bili povećani na 173 miliona, od čega je oko 65 miliona bilo za plaćanje starih dugova Fonda zdravstva, tako da ova institucija godinu završava sa nula eura dugova, prvi put. Naredne godine nema tih dugova a transferi za zdravstvenu zaštitu iznosiće 170 miliona, što znači da će Fond i zdravstvene institucije dobiti do sada rekordne iznose novca.
Za kapitalne izdatke predviđena su 247 miliona, što je formalno manje prethodnih godina, ali ako se izuzme raniji troškovi za gradnju auto-puta, koji su iznosili i preko 150 miliona godišnje, to je više novca za ostale javne investicije.
Novac spreman, ali se čeka glavni projekat
Predlogom budžeta za narednu godinu se ostavlja mogućnost zaduženja od 200 miliona eura za nastavak gradnje druge dionice od Mateševa do Andrijevice. S obzirom na to da se u finansiranju nastavka gradnje auto-puta očekuje učešće evropskih banaka, gradnja novih dionica mora biti u skladu sa evropskih standardima, odnosno prvo mora biti završen kompletan projekat a zatim da se izvođač bira na tenderu. Prva dionica je građana bez projekta jer ga je CRBC pravio tokom gradnje, a ova kineska kompanije nije bila izabrana na tenderu već na osnovu međudržavnog ugovora sa Kinom.
Iz Vlade je ranije najavljeno da bi u 2023. godini trebalo da bude završen projekat nove dionice auto-puta, obezbijeđen novac i raspisan tender, a da bi sama izgradnja trebalo da počne u 2024. Za narednu godinu predviđen je trošak za auto-put od pet miliona eura, koji se odnosi na finansiranje izrade projekata i konsultantske usluge.
Naredne godine prvi put, kako je saopšteno iz Vlade, iznos novca za odbranu i bezbjednost biće u okviru standarda NATO-a.
Pored redovnog dijela budžeta za Vojsku i Ministarstvo od 55 miliona eura, za nabavku opreme i naoružanja biće opredjeljeno 80 miliona eura koji će se finansirati iz kredita. Za nabavku opšte opreme i sredstava predviđeno je 40 miliona, a po 20 miliona za nabavku protivoklopnih sredstava i samohodnih minobacača.
Predlogom budžeta je predviđeno i emitovanje kratkoročnih hartija od vrijednosti (državnih zapisa).
Ubrzavaju otplatu duga za restituciju
Vlada je planirala da ubrza otplatu dugova po osnovu restitucije koji su po riječima Damjanovića 80 miliona eura.
”Fondu za obeštećenje smo namijenili ukupno 10 miliona, odnosno 7,5 miliona više nego ove godine kako bi se ubrzala isplata duga građanima kojima je po osnovu restitucije oduzeta imovina”, naveo je ministar.
Abazović je rekao da su posebno u koncipiranju predloga budžeta vodili računa o socijalnim davanjima.
”Za alimentacioni fond će biti 500.000 eura, a Fond zdravstva će dobiti 65 miliona više i prvi put ovaj fond ulazi bez zaduženja u jednu godinu”, rekao je Abazović.
Premijer je kazao da očekuju dodatni novac od ekonomskog državljanstva do kraja godine, te da će sve opštine imati po milion za projekat koji kandiduju.
Srljanje u propast ili populizam
Bivši ministar finansija Milojko Spajić je ocijenio da je predlog budžeta za 2023. neodrživ i politički napravljen da bi srušio državu iako vjeruje u dobru namjeru.
Spajić je kazao da su predlogom budžeta tekući rashodi veći od prihoda, da nema podataka u njemu o kretanju javnog duga, a tvrdi i da nema mjera koje bi na prihodnoj strani donijele više novca.
”Ne bih ga preporučio ni neprijatelju. Nadam se da će Vlada uz pomoć Skupštine da ga popravi”, rekao je Spajić juče na konferenciji za novinare.
Komentarišući ovaj stav Damjanović je rekao da je njegov prethodnik dao neprimjeren komentar i da najmanje ima prava da on priča o tome.
”Nezakonito i tajno je emitovao obveznice bez odluke u Službenom listu. Dobio je negativno mišljenje DRI koju naziva politizovanom, ali mu nije smetala ocjena DRI o emitovanju obveznica. Ostavio je sektor zdravstva u ogromnim dubiozama”, kazao je Damjanović.
Povezani članci
On je podsjetio da je Spajić tražio 1,5 milijardi zaduženja, što mu je parlament stopirao.
”Zna dobro šta mu je MMF rekao u vezi sa hedžig aranžmanom, a meni je rečeno u MMF-u da država dobro oči otvori oko ovog posla”, rekao je Damjanović.
Abazović je kazao da razumije politički kontekst, ali da je očekivao više korektnosti od Spajića, kome je URA podržala predlog budžeta sa prihodima koji nijesu bili realno planirani.
”Budžet se ne može nazvati neprijateljskim kad se imaju ovolika socijalna davanja. Stojimo u potpunosti iza ovog predloga. Populizam nam ne treba, već realna priča”, kazao je Abazović.
U naredne tri godine treba vratiti dvije milijarde starih dugova i kamata
Projekcija državnog budžeta 2023-2025, pokazuje da Crnoj Gori u naredne tri godine dolaze na naplatu staru dugovi od milijardu i po eura i kamate od 430 miliona.
U narednoj godini treba vratiti 338 miliona eura starih kredita i 109 miliona za kamate, u 2024. na naplatu dolazi glavnica od 423 miliona i kamate od 139 miliona, a u 2025. država mora platiti glavnicu duga od 755 miliona eura i kamate od 183 miliona eura. To ukupno iznosi milijardu i 947 miliona eura.
Ova obaveze kao i dio kapitalnih projekata finansirao bi se novim zaduženjima od dvije i po milijarde eura.
Projektni zajmovi 506 miliona eura
Projektni zajmovi za 2023. godinu u predlogu budžeta vrijedni su 506 miliona eura, a na spisku se nalazi 14 projekata. Kod Banke za razvoj Savjeta Evrope (CEB) planirana su dva kredita i to 10 miliona za projekat “1000 plus” koji podrazumijeva rješavanje stambenih potreba građana po povoljnim uslovima i 15 miliona za zatvor u Mojkovcu.
Na spisku je rekonstrukcija vodovodne infrastrukture u prijestonici Cetinje koja će se finansirati kreditom od 10 miliona eura kod Evropske investicione banke (EIB), a kreditom u iznosu od 32 miliona eura kod istog kreditora Željeznička intrastruktura (ŽICG) projekat generalnog remonta pruge, sanaciju čeličnih mostova i tunela, kao i modernizaciju depoa i radionica.
Kroz projekte zajmove finansiraće se projekat rekonstrukcije magistralnih puteva u iznosu od 20,1 milion eura za koji tek treba da se odredi kreditor, a u planu je i da se nađe kreditor koji bi dao 200 miliona eura za drugu dionici auto-puta od Mateševa do Andrijevice.
Garancije za EPCG, CGES, ŽICG, ŽPCG i RV
Država planira da naredne godine izda garancije od 160 miliona eura koje bi se koristile za kreditne pozajmice Regionalnog vodovoda (RV), Željezničke infrastrukture, Željezničkog prevoza, Montekarga, Crnogorskog elektroprenosnog sistema i Elektroprivrede.
Regionalni vodovod planira pozajmicu od 12 miliona eura kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za rješavanja pitanja vodovodne i kanalizacione infrastrukture u naseljima Dobre vode, Veliki pijesak i Utjeha u Opštini Bar i naselje Kruče u Opštini Ulcinj.
Kod EBRD-a ŽICG treba da uzme 11 miliona za finansiranje nabavke mehanizacije za održavanje pruga i nove opreme za pomoćni voz koji se koristi za otklanjanje posljedica nezgoda i nesreća, a ŽPCG 20 miliona da bi nabavio nove vozove.
Na spisku je i garancija za kredit od dva miliona za ŽPCG kod EUROFIME (Specijalizovana finansijska institucija za finansiranje nabavke i opravke voznih sredstav) za hitnu popravku vozova.
ŽICG u planu ima 30 miliona eura kod Evropske investicione banke (EIB) za nabavku nove signalizacije na pruzi Bijelo Polje-Bar, dok Montekargo treba da nađe kreditora koji će mu dati tri miliona da nabavi vagone za održavanje spremnosti voznog parka.
Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) treba da nađe kreditora koji bi finasirao izgradnje buduće trafo-stanice Brezna u iznosu do 30 miliona, dalekovoda od Vilusa do Herceg Novog u iznosu do 13 miliona eura i ugradnje varijabilne prigušnice u trafo-stanici Lastva, u iznosu do devet miliona eura.
Elektroprivreda (EPCG) će pozajmiti 30 miliona eura od Njemačke razvojne banke za ugradnje agregata A8 hidroelektrane “Perućica”.
Bonus video:
