Crna Gora u naredne tri godine treba da vrati milijardu i po eura starih dugova i 420 miliona eura za kamate na stara zaduženja zbog čega će biti potrebne dodatne mjere fiskalne konsolidacije, optimizacije potrošnje i stvaranja uslova za ekonomski rast kako bi se povećali državni prihodi.
To je navedeno u Makroekonomskom okviru za period 2023-2025. godina, koji je sastavni dio obrazloženja budžeta za narednu godinu.
Ovo znači da će se u narednom periodu kombinovati mjere štednje u budžetskoj potrošnji, ali i da će nastaviti sa kapitalnim investicijama i podsticanjem razvoja biznisa.
”Imajući u vidu visoke potrebe za zaduživanjem u narednom srednjoročnom periodu, kao i kretanje glavnih fiskalnih agregata koji se nalaze van granica utvrđenih pravilima fiskalne odgovornosti shodno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, u cilju stvaranja uslova za dugoročnu održivost javnih finansija neophodno je sprovesti dodatne mjere fiskalne konsolidacije usmjerene na optimizaciju potrošnje i generisanje novih izvora prihoda”, navedeno je u dokumentu.
Kako se obrazlaže, izmjenama i donošenjem novih zakonskih rješenja u oblasti budžetskih izdataka u prethodnom periodu dovelo je do rasta tekuće budžetske potrošnje na rekordan nivo koji će biti zabilježen u 2023. godini, a zatim nastavljen i u narednom srednjoročnom periodu.
Konstatuje se i da je potrebno da se kroz kapitalna ulaganja stvaraju pretpostavke za novi ekonomski rast i unapređenje infrastrukture i kvaliteta života, ali i da će to stvariti dodatan pritisak na javnu potrošnju i suziti Vladi fiskalni prostor.
Da bi vratila stare dugove i obezbijedila novac za planirane kapitalne investicije Vlada za naredne tri godine predviđa zaduženje od dvije i po milijarde eura, od čega će odmah biti vraćeno milijardu i po za stare dugove, a milijarda je za plaćanje kamata i investicije.
Procjenjuje se da će neto javni dug na kraju ove godine iznositi 4,1 milijardu i da će činiti 73,1 odsto procijenjenog BDP-a od 5,7 milijardi.
Autori dokumenta očekuju da će se trend rasta javnih prihoda iz ove godine, prije svega od PDV-a, nastaviti i u narednoj godini, ali i da će se inflacija usporiti.
”Polazeći od osnovnog makroekonomskog scenarija, u 2023. godini očekuje se postepena stabilizacija makroekonomskih prilika i kretanja cijena, kao i potpuni oporavak turističkog sektora u odnosu na pretkrizni nivo. Snažan oporavak ekonomske aktivnosti zabilježen u 2022. godini doprinio je značajnoj naplati budžetskih prihoda, koji su u tekućoj godini zabilježili rast za devet mjeseci kako u odnosu na planirane, tako i u odnosu na 2021. godinu. Pozitivni makroekonomski izgledi rezultiraće kontinuiranim rastom budžetskih prihoda u srednjem roku. Na drugoj strani, shodno fiskalnom okviru za period 2023 – 2025. godinu, javne finansije i u narednom srednjem roku ostaju pod snažnim uticajem rasta budžetskih izdataka uslovljenim prije svega rastom mandatorne budžetske potrošnje”, navedeno je u dokumentu.
Autori očekuju da će privatna potrošnja, u koju se računa i potrošnja turista, biti jedan od glavnih pokretača dinamičnog ekonomskog rasta, uz intenziviranje novog investicionog ciklusa i nastavak rasta izvoza roba.
”Već u 2023. godini se očekuje potpuni oporavak turizma u odnosu na pretpandemijski rekordni nivo, podržan produženjem sezone i diversifikacijom strukture inostranih gostiju i emitivnih tržišta. Dodatnu vrijednost po turističku industriju i cjelokupnu ekonomsku aktivnost u Crnoj Gori, predstavlja početak rada prve, prioritetne dionice auto-puta Bar-Boljare, koji će obezbijediti sigurniju i bržu regionalnu povezanost”, navedeno je u dokumentu.
Prema preliminarnim prognozama, Vlada predviđa prosječnu stopu ekonomskog rasta od oko četiri odsto u narednom trogodišnjem periodu.
”Dinamične stope rasta ekonomije Crne Gore prvenstveno će opredijeliti snažna domaća potražnja, sa privatnom potrošnjom i investicijama kao pokretačima privredne aktivnosti... Sve relevantne međunarodne institucije predviđaju da će ekonomija Crne Gore u tekućoj i 2023. godini rasti brže od regionalnog prosjeka, uz poboljšanje uslova na tržištu rada, postepeno povećanje broja zaposlenih i dalji pad stope nezaposlenosti ispod nivoa prije pandemije”, navedeno je u dokumentu.
Očekuju značajne investicije u energetiku i turizam
Započinjanje novog investicionog ciklusa će podržati očekivane stope rasta u 2023. i narednim godinama. Trenutno najavljeni planovi ulaganja uključuju investicije javnih i privatnih investitora, dominantno u sektore turizma, energetike, putne i komunalne infrastrukture, poljoprivrede i sektora telekomunikacija i informacionih tehnologija, navedeno je u dokumentu.
Očekuju značajna ulaganja u energetsku tranziciju, odnosno velike projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno projekte solarnih i vjetroelektrana.
”Investicioni ciklus će biti snažno podržan visokom vrijednošću kapitalnih projekata finansiranih iz javnih izvora, počevši od 2023. Dodatno, prva faza Investiciono-ekonomskog plana Evropske komisije za Zapadni Balkan će stimulisati prvenstveno infrastrukturna ulaganja i mobilisati sredstva privatnog sektora u relevantne sektorske investicije. Strane direktne investicije će nastaviti da podržavaju ekonomski rast, sa visokim projektovanim učešćem u strukturi BDP-a od oko 10% u godinama koje slijede, shodno najavama projekata stranih investitora u Crnoj Gori”, navedeno je u dokumentu.
Bonus video:
