Potpisivanje finansijskog sporazuma, kojim se na raspolaganje stavlja prva tranša od 27 miliona eura od ukupno dodijeljenih 30 miliona eura direktne budžetske podrške Evropske komisije (EK) Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize, očekuje se do kraja februara ove godine, dok bi preostala tri miliona eura trebalo da budu ispaćena ne kasnije od prvog kvartala (januar-mart) 2024. godine.
Ovo je zvanično rečeno “Vijestima” iz Ministarstva kapitalniih investicija (MKI), kojim rukovodi ministar Ervin Ibrahimović.
”Suština direktne budžetske podrške EK je bila da se omogući podrška osjetljivim grupama i malim i srednjim preduzećima koja bi mogla biti ugrožena zbog povećanja cijene električne energije. U Crnoj Gori nije došlo do povećanja cijene električne energije, ali se svakako osjeća uticaj globalne energetske krize i povećanja cijene električne energije i energenata na svjetskom tržištu. To je podstaklo inflatorna kretanja zbog čega je položaj osjetljivih kategorija stanovništva dodatno ugrožen i zbog čega je osmišljen dodatni paket pomoći iz energetskog paketa, uvažavajući i dobra iskustva drugih država”, kazali su u ovom Vladinom resoru.
Iz MKI je objašnjeno da imajući u vidu trenutno elektroenergetsko stanje u Crnoj Gori, kao i težnju da sredstva dodijeljene direktne budžetske podrške budu razvojno usmjerena, značajan dio je usmjeren na unapređenje energetske efikasnosti kako bi se smanjio pritisak na postojeći elektroenergetski sistem, a time i potreba za uvozom električne energije na svjetskom tržištu i posljedično umanjio negativan uticaj na finansijsko poslovanje elektroenergetskih subjekata u Crnoj Gori.
Jednokratna pomoć
Prema Vladinoj informaciji od sredine januara, koju je pripremilo MKI, od 30 miliona eura 8,5 miliona biće izdvojno za pomoć penzionerima i korisnicima materijalnog obezbjeđenja koji su pogođeni inflacijom zbog rasta cijene električne energije i energenata.
”Rast cijena energenata je podstakao talas inflacije, koji se dodatno negativno odrazio na standard pojedinih kategorija stanovništva. Podrška bi mogla biti realizovana u vidu jednokratnih isplata navedenim kategorijama stanovništva, na način kako je to slično realizovano i u pojedinim zemljama EU. Uzimajući u obzir činjenicu da penzioneri zbog starosti i bolesti nijesu u mogućnosti da radom uvećavaju svoje prihode, te da minimalna potrošačka korpa u Crnoj Gori iznosi 799,70 eura, a najniža penzija 253,61 euro, odnosno da je za minimalnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti 3,15 najnižih penzija, dovoljan je pokazatelj lošeg životnog standarda penzionera. Takođe, ovim mjerama, iz već navedenih razloga, neophodno je obuhvatiti i korisnike materijalnog obezbjeđenja. Oni predstavljaju najsiromašniju kategoriju našeg stanovništva. Iznos materijalnog obezbjeđenja za porodicu sa pet i više članova iznosi 120,70 eura. Sam iznos nije dovoljan za zadovoljenje osnovnih životnih potreba uzimajući u obzir inflaciju koja je u porastu u Crnoj Gori”, objašnjeno je u dokumentu MKI.
Kako je dalje navedeno, predlog Ministarstva rada i socijalnog staranja je da paketom jednokratne pomoći u iznosu od 150 eura bude obuhvaćeno 40.550 korisnika najniže penzije (6.082.500 eura), 219 korisnika privremene nadoknade kod Fonda PIO (32.850 eura), 454 korisnika novčane naknade materijalnog obezbjeđenja boraca (68.100 eura).
”Predlog Ministarstva rada i socijalnog staranja je da paketom jednokratne pomoći u iznosu od 350 eura bude ubuhvaćeno 6.350 porodica koje koriste materijalno obezbjeđenje (2.222.500 eura)”, navedeno je u dokumentu.
Unapređenje energetske efikasnosti
Za unapređenje energetske efikasnosti biće opredijeljeno 13 miliona eura i to za program podrške energetske efikasnosti u domaćinstvima i firmama (8,5 miliona), turizmu (3,5 miliona) i industriji (1,5 miliona).
” MKI je 2018. godine pokrenulo program podrške energetske efikasnosti u domaćinstvima pod nazivom “Energetski efikasan dom” (EED), koji predstavlja unapređenje prethodnog programa “Energy wood”. Program EED pruža podršku u realizaciji sljedećih mjera - kupovinu i ugradnju sistema za grijanje na moderne oblike biomase (pelet, briket), kupovinu i ugradnju visokoefikasnih toplotnih pumpi za grijanje objekta, kupovinu i ugradnju multisplit sistema za grijanje/hlađenje objekta, ugradnju termoizolacije na fasadi stambenog objekta, ugradnju energetski efikasne fasadne stolarije. Imajući u vidu uspješnu implementaciju programa EED, kao i veliku zainteresovanost građana Crne Gore, MKI pokreće inicijativu za proširenje podrške, kako bi podrška bila dostupna i pravnim licima. Takođe, inicijativa bi se odnosila i na proširenje dostupnih mjera. Novim programom će, pored postojećih mjera, biti obuhvaćena podrška u dijelu ugradnje solarnih panela (PV i solarnih kolektora), kao i smart sistema za fizička i pravna lica”, objašnjeno je u dokumentu MKI, dodajući da bi se podrška odnosila na subvencionisanje troškova ugradnje sistema, sa intenzitetom subvencije do 50 odsto (ili više) ukupne investicije, pri čemu će se voditi računa o usklađenosti sa drugim dostupnim EU programima podrške za slične namjene.
Unapređenje energetske efikasnosti u turizmu prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja bi moglo biti obuhvaćeno do 30 privrednih subjekata (mala i srednja preduzeća), u iznosu od 3,5 miliona eura.
”Program ima za cilj da ohrabri privatna turistička preduzeća (hoteli) da krenu ka energetski efikasnijim aktivnostima kako bi se smanjili troškovi. Program će obezbijediti bespovratna sredstva na kliznoj skali od 30 do 70 odsto kako bi se mala i mikro turistička preduzeća kvalifikovala za implementaciju intervencija koje će poboljšati energetsku efikasnost i smanjiti njihove operativne troškove”, pojašnjeno je u dokumentu.
Unapređenje energetske efikasnosti u industriji prema podacima Ministarstva ekonomskog razvoja bi moglo biti obuhvaćeno do 10 privrednih subjekata (mala i srednja preduzeća), u iznosu od oko 1,5 miliona eura.
”Program ima za cilj uspostavljanje mehanizama finansijske podrške za uvođenje inovativnih rješenja i novih tehnologija koje će dovesti do poboljšanja energetske efikasnosti poslovnih subjekata u prerađivačkoj industriji, modernizacije proizvodnih procesa, unapređenja inovativnih kapaciteta i smanjenja potrošnje energije”, precizirao je MKI.
Zapadnom Balkanu milijarda eura bespovratne pomoći
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Lajen predstavila je 6. decembra 2022. godine, na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani, paket energetske podrške Zapadnom Balkanu, koji se sastoji od jedne milijarde eura bespovratnog novca EU za pomoć Zapadnom Balkanu u rješavanju neposrednih posljedica energetske krize i povećanju otpornosti u kratkom i srednjem roku.
”Prva polovina paketa sastoji se od 500 miliona eura direktne budžetske podrške za ublažavanje ekonomskog i socijalnog uticaja na ugrožena domaćinstva i mala i srednja preduzeća i podršku energetskoj tranziciji, dok će preostalih 500 miliona eura biti namijenjeno za unapređenje projekata iz oblasti energetike. U sklopu paketa podrške za prevazilaženje energetske krize, Evropska komisija je Crnoj Gori dodijelila 30 miliona eura”, piše u dokumentu MKI.
Meke reformske mjere uz podršku EBRD-a
Evropska komisija će kroz program direktne budžetske podrške, za čiju realizaciju će biti osiguran transparentan mehanizam monitoringa, obezbijediti i kroz druge dostupne mehanizme dodatnu podršku za realizaciju tzv. mekih reformskih mjera energetskog tržišta, preliminarne procijenjene vrijednosti od oko tri miliona eura bespovratnog novca.
”Ova komponenta uključuje aktivnosti koje su usmjerene na pripremu potrebnih analiza, studija, u cilju unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta u sektoru energetike uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)”, navodi se u dokumentu MKI.
Bonus video:
