Novo zaduženje 44. Vlade od skoro 700 miliona eura, po malo je reći lošim uslovima, samo je nastavak primitivne politike koja se vodi u Crnoj Gori poslednjih godina, saopštio je zamjenik predsjednika Socijaldemokratske partije (SDP) Petar Odžić.
On je upitao da li ovakva politika vodi u "grčki scenario", i da li ovakva zaduženja imaju elemente korupcije, jer, kako kaže, brzina i tajnost prilikom procesa zaduženja govori o tome da akteri" nije da baš ne znaju šta su uradili".
"Sa prethodnim zaduženjem, koje je mahom bilo kod komercijalnih banaka, ova vlada nas je zadužila za preko 800 miliona eura. Jako je diskutabilan način i brzina realizacije ovog zaduženja, kao da se radi o nekoj jako maloj kamatnoj stopi, a ne o stopi od gotovo šest odsto, ako uračunamo i troškove hedžinga. Zašto kao naše komšije Hrvati nismo ušli u emisiju takozvanih 'narodnih obveznica' koje bi bile ponuđenje našoj privredi i stanovništvu? Kamatna stopa bi bila puno manja, a činjenica je da zadnjih godina depoziti u našim bankama iznose između 4.5 i 5.5 milijardi eura. Ako uzmemo činjenicu da su kamate na oročena sredstva mizerne i kreću se daleko ispod jedan odsto, jasno je da bi kamata od 3,5-4 odsto bile izuzetno primamljive za naše tržište", navodi se u saopštenju.
NE PROPUSTITE
Odžić ističe da bi u tom slučaju, pored puno jeftinijeg zaduženja, imali i nekoliko drugih pozitivnih efekata.
"Prije svega promijenili bi poslovnu politiku banaka koje bi morale podići kamatebna oročena sredstva i tako pomogli Centralnoj banci Crne Gore (CBCG) u regulaciji bankarskog tržišta. I ono važnije zadržali bi desetine i stotine miliona eura, koje ovako izlaze iz zemlje na račun kamate, u našem sistemu, kod našeg stanovnistva i privrede. Veća količina novca u opticaju povećava i potrošačku moć ali i kretanje novca kroz privredu, što za rezultat ima indirektne pozitivne efekte po BDP. Velika šteta jer smo imali primjer uspješnog i povoljnog zaduženje, sa pozitivnim indirektnim efektima, i ključno je pitanje zašto smo izbjegli pomenuti model", naglašava on.
"Ostaje da se vidi da li cemo u ovoj godini doći do maksimalnog zaduženja u jednoj godini, od preko milijardu eura", zaključio je Odžić.
Bonus video:
