Plan rasta za Zapadni Balkan pruža mogućnost za ubrzan ekonomski razvoj zemalja regiona i dostizanje standarda i kvaliteta života kakav imaju države i građani Evropske unije (EU), poručeno je sa ministarskog sastanka o Planu rasta za Zapadni Balkan koji je održan u Kotoru.
Kako je saopšteno iz crnogorskog Ministarstva evropskih poslova (MEP), na sastanku je ocijenjeno da će taj mehanizam, zajedno sa drugim instrumentima EU, pomoći da se intenziviraju reformski procesi i ubrza pristupanje Uniji.
„Udruženim snagama i uz podršku Evropske komisije (EK), države regiona će nastaviti da rade na ispunjenju postavljenih ciljeva koji vode transformaciji društava i njihovoj spremnosti za članstvo u EU“, poručeno je sa sastanka u Kotoru.
Iz MEP-a su rekli da je na sastanku učestvovao generalni direktor za susjedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman, kao i ministri evropskih poslova i finansija država regiona.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević je, otvarajući sastanak, kazala da Plan rasta više nije samo dobro osmišljena inicijativa, već je formalno i pravno potpuno zaživio, što je pozdravljeno u cijeloj regiji.
„Svjesni smo da, ukoliko želimo da imamo koristi od tog instrumenta, moramo pokazati jasnu posvećenost sprovođenju ključnih reformi, uz spremnost EU da nam pomogne u ključnim oblastima i poveća finansiranje projekata, što će biti najbolji podsticaj za ubrzanje rasta“, rekla je Gorčević.
Ona je navela da je uvjerena da će, ako se primijene istim ambicioznim duhom, ove reformske agende transformisati društva Zapadnog Balkana na pravi evropski način, stvarajući istovremeno uslove za povećanje rasta.
Gorčević je istakla da su u fokusu Plana rasta ljudi i da su sve reforme usmjerene na unapređenje kvaliteta života građana, na dugoročan i održiv način.
Ona je naglasila važnost kontinuirane pomoći EU u razvoju infrastrukture, koja bi, kako je kazala, trebalo da bude nastavljena i proširena u okviru Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana.
„Crna Gora namjerava da ubrza razvoj ključne infrastrukture u oblasti transporta i energije u kratkom i srednjem roku, što će pozitivno uticati na stopu rasta“, poručila je Gorčević.
Kako je kazala, Vlada je donijela odluku o listi prioriteta infrastrukturnih projekata koji bi se mogli finansirati u okviru Plana rasta.
Gorčević je rekla da se prvi prioritet odnosi na 44 infrastrukturna projekta u oblasti obrazovanja na svim nivoima.
„Sigurna sam da će ta odluka doprinijeti poboljšanju uslova u obrazovnom sistemu, budući da je ovo najbolja moguća investicija u budućnost mladih ljudi“, poručila je Gorčević.
„Ministri evropskih poslova i finansija država Zapadnog Balkana su tokom sastanka razmijenili mišljenje o zajedničkim akcijama, koordinisanim politikama i inicijativama usmjerenim na osiguranje uspjeha u implementaciji Plana rasta i cjelokupnog procesa pristupanja EU“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je, u tom kontekstu, razgovarano o pristupu jedinstvenoj zoni plaćanja u eurima (SEPA), unapređenju olakšica trgovine i transporta između država Zapadnog Balkana i zemalja članica EU, Centru za digitalne inovacije, Aplikaciji novčanik digitalnog identiteta i Alijansi za kritične lijekove - unapređenju snabdijevanja kritičnim ljekovima.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević je kazala da su jako zahvalni EU što je prepoznala značaj Plana rasta, kao i na količini izdvojenog novca i istakla da je novac manje važan u odnosu na činjenicu da će se ubrzati evropske integracije.
„Duboko smo ušli u razmjenu mišljenja kako da pokrenemo taj društveno ekonomski razvoj i nijesam vjerovala da ćemo postići ovako visok stepen razumijevanja. Zapadni Balkan ide u dobrom pravcu“, poručila je Miščević. Državna ministarka i glavna pregovaračica Albanije Majlinda Dhuka je čestitala državama Zapadnog Balkana na brzom usvajanju propisa što je, kako je istakla, pokazatelj novog zamajca.
„Važno je da građanima i privredi počnemo da ukazujemo na benefite ovog procesa, kako bi podrška evropskim integracijama porasla. Mi želimo da se riječi sa papira pretoče u djelo. Zato je potrebno da imamo sinergiju i na nacionalnom i na regionalnom i na nivou EU“, kazala je Dhuka.
Zamjenik premijera Sjeverne Makedonije za evropske poslove, Bojan Maričić, istakao je da postoji visok nivo entuzijazma i posvećenosti reformama i da nijesu vjerovali da mogu tako mnogo uraditi u tako kratkom periodu.
„Plan rasta neće biti samo još jedna lijepa ideja nego ćemo imati stvarne benefite, a građani će osjetiti koristi i prije formalnog članstva u EU. Pokazali smo regionalnu sinergiju, visok nivo razumijevanja i volje. Potvrdili smo da smo zaista jedan region sa zajedničkom vizijom“, poručio je Maričić.
Ministar finansija Albanije Ervin Mete kazao je da je stvarni napredak vidljiv i da države regiona rade na usvajanju regulativa i približavanju Jedinstvenom evropskom tržištu.
„Raduje me što nas je Plan rasta ovako povezao i što će da naši građani imati stvarne koristi“, rekao je Mete.
Iz MEP-a su naveli da su na sastanku učestvovali i zamjenik ministra finansija Sjeverne Makedonije Filip Nikoloski, zamjenik ministra finansija, rada i transfera Kosova, Avni Zogiani, državna sekretarka u Sekretarijatu za evropske poslove Sjeverne Makedonije Drita Abdiu Halili i savjetnik ministra finansija i tresora Bosne i Hercegovine Željko Janjetović.
„Na sastanku su učestvovali i predstavnici Sekretarijata Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, Transportne zajednice, Energetske zajednice, Svjetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Komornog investicionog foruma Zapadnog Balkana, GIZa, Regionalne škole za javnu upravu“, kaže se u saopštenju.
Bonus video:
