Odbor naknadno o Zakonu o sigurnosti snabdijevanja naftnim derivatima, nije bilo poslanika za glasanje

Odbor za ekonomiju, finansije i budžet je diskutovao, ali nije bilo glasanja o Predlogu zakona o sigurnosti snabdijevanja naftnim derivatima, jer sjednici nije prisustvovao dovoljan broj poslanika.

Ovaj zakon je ključan za pregovore o pristupanju Crne Gore u Evropsku uniju, kao mjerilo za otvaranje i zatvaranje pristupnih pregovora o Poglavlju 15 - Energetika. Kroz njega se stvara obaveza formiranja naftnih rezervi, koju imaju Uprava za ugljovodonike i svaki uvoznik naftnih derivata koji uvozi 15.000 tona i više bezolovnog benzina i/ili gasnih ulja.

Rezerve će služiti u slučaju rizika od nastanka poremećaja ili u slučaju poremećaja u snabdijevanju naftnim derivatima.

Razmatraće tankove u Lipcima i Bijelom Polju

Ministar rudarstva, nafte i gasa Admir Šahmanović je naveo da se Crna Gora kao članica Energetske zajednice, obavezala se će formirati ove rezerve te da će se njime zakonodavstvo uskladiti sa evropskim u ovom sektoru, što će omogućiti i novčanu podršku i podršku drugih zemalja.

Za formiranje naftnih rezervi u periodu od ove do kraja 2028. godine biće potrebno 44,5 miliona eura, od čega je 7,5 miliona obezbijeđeno za ovu godinu kao bespovratna pomoć iz Evropske unije za prevazilaženje energetske krize, a ostatak novca obezbijediće se kroz posebnu naknadu koju će plaćati građani i privreda u iznosu od tri centa koji će biti dodati na maloprodajnu cijenu goriva.

On je naveo da im je cilj da dovoljne količine formiraju do 2029. godine, ali da se to može desiti i ranije.

„Radi se o aktivnostima koje vode zatvaranju realizacije završnog mjerila poglavlja za Energetiku, i ovo je jedna od aktivnosti. Sljedeća je rekonstrukcija terminala u Baru kako bismo stvorili fizičke kapacitete za naftu. Mi trenutno ne ispunjavamo uslove za formiranje, ali je ovo prvi korak i mogu da najavim da smo pripremili tender za raspisivanje poziva za rekonstrukciju terminala u Baru. Razmotrićemo šta da radimo sa rezervoarima u Licima i Bijelom Polju, a budžetom za sljedeću godinu smo planirali da radimo i projektnu dokumentaciju, tako da to sve ide svojim tokom“, kazao je on.

To je kazao na pitanje poslanika Nove srpske demokratije (NSD) Dejana Đurovića, koji je pitao da li ispunjavamo uslove da imamo rezerve u svakom trenutku.

Predsjednik Odbora Boris Mugoša je kazao da je ovaj zakon, više od pet mjeseci u proceduri, a osvrnuo se i na dopis Udruženja naftnih kompanija Crne Gore, kojim je ukazano da su diskriminisani manji uvoznici koji uvoze količine manje od 15.000 tona.

Vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za za naftu i gas Zorana Sekulić je navela da je Udruženje konsultovano i učestvovalo u toku rada na zakonu, i da su uvažene njihove ideje.

"Situacija u Crnoj Gori je specifićna, nemamo monopol nego oligopol. Imamo tri, četiri kmpanije koje pokrivaju 96 odsto tržišta, a samo jedna uvozi morskim putem, i to 60 odsto derivata a ostalih 40 odsto putnim transportom", naglasila je ona.

Đurović je dodao da se mora riješiti pitanje rezervoar u Lipcima i Baru, a zatražio je od Šahmanovića da predloži, da Crna Gora povrati robne rezerve.

"Mi ovaj problem ne bismo imali, mi od 2002. godine nemamo robne rezerve, imali smo neke u Mađarskoj. Mislim da će bilo koja zemlja koja nema rezerve, imati ove probleme. Ubacili smo u Prostorni plan i obavezno je da imamo robne rezerve", naveo je Đurović.

Na sjednici je saopšteno i da se moraju predložiti članovi Savjeta Centralne banke Crne Gore, koji se trenutno kako je istakao Mugoša krnji, da se moraju obraditi završni račun budžeta za 2023. godinu, fiskalna strategija, Zakon o potrošačkim kreditima, o porezu na nepokretnosti...

Bilo je razgovora i o tome kako poslanici opozicije ne prisustvuju sjednici pa se ne može diskutovati o važnim temama, a pomenuto je i da neki poslanici ne podnose zaključke nakon konsultativnih saslušanja.