U trci za pronalaženje vakcine protiv virusa učestvuje preko 170 laboratorija. Njih sedam je stiglo do završne faze kliničkog testiranja. Procesi koji inače traju godinama, sada se odvijaju rekordnom brzinom. Jer radi se o životu i smrti, novcu i moći.
Ali da li uopšte može da bude riječi o bilo kakvim lovorikama? Da li je vakcina zaista rješenje za sve, kao što se često govori u javnim debatama?
„Lično bih bio zadovoljan kada bi postojala sigurna vakcina, koja mora da se osvježi na svake dvije godine, ali koja bi imala snažan uticaj na tok bolesti“, kaže poznati njemački imunolog Tomas Kamrat.
„Možda vakcina neće sprečiti kijavicu ili druge lakše simptome. Međutim, najmanje što se očekuje jeste da spriječi respiratornu insuficijenciju i teška oštećanja organa. Ako bi vakcina samo uspjela da tok bolesti koji vodi ka smrti pretvori u blaži oblik, to bi za mene bio uspjeh. Sve više od toga bio bi veoma veliki uspjeh“, priča Kamrat u intervjuu za DW.
Da nije prebrzo?
Razvoj vakcine je i prvoklasno političko pitanje. Rusija je požurila da odobri vakcinu, a američki predsjednik Donald Tramp vjeruje da Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD, namjerno koči rad na razvoju vakcine, kako bi spriječila da se predsednik prije isteka mandata pokaže kao uspješan borac protiv pandemije.
Tomas Kamrat, koji je direktor Instituta za imunologiju na Univerzitetskoj klinici u Jeni i predsjednik Njemačkog društva za imunologiju, kaže da nije skeptičan već „oduševljen“ brzinom kojom se radi na vakcini.
Inače, potrebno je po desetak godina dok neka vakcina ne uđe u masovnu proizvodnju, a rekorder je za sada vakcina protiv ebole koja se pojavila nakon pet godina rada.
„A sada je sve još brže“, kaže Kamrat, dodajući da se ipak nije krenulo od nule jer je već poznato koji protein je dobar odgovor na SARS-viruse, i da su kineski naučnici još u januaru na internet postavili sekvencu virusa.
„Brzinu čitavog procesa povećava što koraci, koji su inače išli jedan za drugim, sada idu paralelno. Na primjer, već sada se stvaraju proizvodni pogoni za vakcine koje možda nikada neće postojati“, navodi naučnik.
„Međutim, ni u kojem slučaju ne smije da se desi da sigurnosna testiranja postanu labavija nego inače! Koliko god da je situacija teška, ipak su simptomi kod 80 odsto ljudi, ako ih uopšte i imaju, prilično slabi. To znači da, ako se protiv nečeg takvog vakcinišem, moram da budem veoma siguran da neće nastati nikakva šteta! Na kraju krajeva vakcinu dajemo zdravim ljudima“, upozorava Kamrat.
„Imunitet krda – kameno doba“
Komentarišući pojedina zalaganja da se društvo prokuži, to jest da se zaraza ciljano lagano širi kao bi se stekao imunitet krda, njemački imunolog kaže: „Ako pogledate kolike bi stope zaraze bile potrebne i kolika bi bila smrtnost, onda je to metod iz kamenog doba.“
Nedavna vest iz Hongkonga, da je moguće dvaput se zaraziti korona-virusom, učinila je raspravu izlišnom: „Sada moramo polaziti od toga da imunitet ne traje doživotno. Zato se nadam da se niko više neće zalagati za imunitet krda. Imunitet krda se postiže vakcinacijom“, kategoričan je Kamrat.
On pred ovu jesen preporučuje vakcinaciju protiv gripa. „Sa jedne strane, zbog lične zaštite, jer još uvijek ne znamo da li će imuni sistem zbog gripa u toj mjeri da oslabi, da će postati podložniji kovidu. Sa druge strane, da se ne bi preopteretio zdravstveni sistem. I grip je takođe povezan sa određenom smrtnošću. Simptomi mogu da budu slični, tako da u bolnici nije moguće odmah razlikovati da li se radi o gripu ili kovidu 19.“
Kada i ako vakcina protiv korone stigne, Kamrat se nada da će biti efikasna kod starijih ljudi. „Onda bi vakcinu najprije trebalo da dobiju stariji ljudi i oni koji već imaju zdravstvenih problema. Takođe i oni koji su naročito izloženi i kod kojih postoji visok rizik da bi mogli da prošire virus. Mlad, zdrav čovjek koji živi u šumskoj kolibi, vjerovatno je posljednji koji bi trebalo da bude vakcinisan“, zaključuje imunolog u razgovoru za DW.
Bonus video:
