Tri najveća glečera na Grenlandu koji sadrže toliko vode da bi nivo mora mogao da poraste za više od metar, mogla bi da se otapaju brže nego se to slutilo u najcrnjim predviđanjima, pokazuje studija objavljena u utorak.
Autori studije objavljene u Nature Communications koristili su se starim snimcima i mnogim drugim podacima kako bi procijenili koliko je leda nestalo u 20. vijeku na tim trima glečerima Jakobshavn Isbraeu, Kangerlussuagu i Helheimu.
Procijenili su da je glečer Jakobshavn Isbrae od 1880. do 2012. izgubio više od 1.500 milijardi tona leda, a Kangerlussuag i Helheim 1.381, odnosno 31 milijardu tona od 1900. do 2012. godine, prenosi agencija Hina
Zbog tog otapanja nivo okeana se dosad podigao za više od 8 milimetara, napisali su.
UN stručnjaci za klimu (GIEC) ocjenjuju da bi se zbog otapanja leda, bilo s glečera, bilo s ledenih kapa, nivo mora do kraja vijeka mogao podići za 30 do 110 cm, zavisno od nivoa emisije gasova staklene bašte.
Po klimatskim modelima koji simuliraju najcrnji scenario, tri spomenuta grenlandska glečera mogla bi da doprinesu tome da nivo okeana do 2100. poraste za 9,1 do 14,9 mm.
Ali studija objavljena u utorak ističe da je taj scenario predviđao četvorostruko veći porast temperature u 20. vijeku u kom su se ti glečeri već otopili toliko da se nivo okeana podigao za 8 mm.
"Najcrnji scenario je potcijenjen. U slučaju tri proučavana glečera gubitak leda mogao bi biti tri do četiri puta veći nego što se predviđalo", smatraju autori studije.
Bonus video:
