Vlada je nakon raspisivanja izbora, u avgustu i septembru, aktivirala dva projekta finansijske podrške preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima koji se fokusiraju na modernizaciju poslovanja i povećanje zapošljavanja od ukupno 130.000 eura, pokazuje analiza Istraživačkog centra MANS-a i “Vijesti”.
Prvi projekat za koji je raspisan konkurs 12. avgusta, u jeku predizborne kampanje, predviđa pružanje državne pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u procesu modernizacije industrije, za šta je opredijeljeno 100.000 eura.
Ovaj projekat realizuju Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Investiciono-razvojnim fondom (IRF), koji je, iako pripremljen u maju, aktiviran tek u avgustu, nakon što su raspisani izbori.
Oglasu za dodjelu 100.000 eura je prethodilo zaključivanje Protokola o saradnji između Ministarstva ekonomije i IRF-a početkom avgusta, takođe nakon raspisivanja izbora.
Iz Ministarstva ekonomije tvrde da su program za unapređenje inovativnosti u malim i srednjim preduzećima, pilot program podrške za modernizaciju industrije, te program podsticanja razvoja klastera u potpunosti usklađeni sa Zakonom o kontroli državne pomoći. Navode da je javni poziv raspisan u avgustu jer je Vlada program usvojila u junu: ”Nakon usvajanja na Vladi, bilo je potrebno vrijeme za izradu i potpisivanje protokola o saradnji između Ministarstva i IRF-a, zbog čega javni oglas nije mogao biti raspisan ranije. Dodatno, kako sam naziv programa kaže, radi se o pilot programu koji se prvi put radi i sprovodi, tako da je ta procedura zahtijevala više vremena”.
Pilot projekat omogućava učešće bespovratnih državnih sredstava u nabavci opreme za preduzetnike, mikro i mala preduzeća u vrijednosti do 20 odsto, dok država srednjim preduzećima može dodijeliti do 10 odsto sredstava za nabavku opreme.
Iznosi državne pomoći variraju od 5.000 do 20.000 eura, što propisuje da se vrijednost nabavke mora kretati od 25.000 do 100.000 eura. Ostatak sredstava neophodnih za modernizaciju industrije finansira IRF, na čijem je čelu Zoran Vukčević, kroz kreditne aranžmane do 70 odsto za mala i 60 odsto za srednja preduzeća i nesporno se radi o državnoj pomoći kompanijama u predizbornom periodu.
Javni poziv za drugi projekat je raspisan 5. septembra, a zaključen 5. oktobra, svega desetak dana prije održavanja parlamentarnih izbora. Budžet predviđen za aktivnosti koje će doprinijeti unapređenju inovativnosti u sektoru prerađivačke industrije je 30.000 eura, a jednom preduzeću maksimalno može biti dodijeljeno 2.500 eura.
Najvažniji uslov za učešće u projektu je da dobitnik sredstava snosi troškove eksternog konsultanta za realizaciju inovativnih aktivnosti, nakon čega može zatražiti od države da mu refundira 50 odsto troškova. Jedan od kriterijuma za ocjenjivanje prijava bila je i promjena broja zaposlenih, što može rezultirati partijskim zapošljavanjem.
Projekat je prvobitno pokrenut 25. juna ove godine, ali je, nakon što je dodjela sredstava odobrena samo jednoj kompaniji, poziv nanovo raspisan početkom septembra. Iz Ministarstva ekonomije, na čijem je čelu ministar Vladimir Kavarić, tvrde da nema ni govora o mogućim izbornim zloupotrebama.
Navode da su tokom prvog poziva, koji je trajao do 25. jula, dostavljene svega dvije ponude, od kojih je jedna pozitivno ocijenjena: “Tek nakon 15. novembra, do kada je rok za realizaciju inovativne aktivnosti, Ministarstvo će, ukoliko aktivnost bude u skladu sa predloženim, sredstva dodijeliti preduzeću. Dakle, razlog raspisivanja dva javna poziva je obaveza Ministarstva da realizuje pomenuti program, imajući u vidu da raspoloživa sredstva za sufinansiranje u iznosu od 30.000 nijesu bila utrošena”.
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku EU i Ambasade SAD u Podgorici. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za afirmaciju nevladinog sektora - MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima donatora.
Vlada proširila podršku kroz program razvoja klastera
Vlada je, osim pokretanja projekata modernizacije industrije i unapređenja inovativnosti u malim i srednjim preduzećima, ove godine proširila predmet podrške i za sprovođenje Programa razvoja klastera, pa se u izbornoj godini državna pomoć za ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu, pored privrednih društava, mogla dodijeliti i nevladinim organizacijama.
Pomoć klasterima omogućava nabavku proizvodne opreme, dok se oni obavezuju na nova zapošljavanja, što ostavlja prostor za politički uticaj i kupovinu glasova. Ovogodišnji budžet za podršku klasterima iznosi 50.000 eura.
Program razvoja klastera se od svog donošenja 2012. godine sprovodi nezakonito jer Vlada dodjeljuje subvencije za oblast poljoprivrede, iako Zakon o kontroli državne pomoći striktno naglašava da se državna pomoć ne može davati za podsticaj razvoja poljoprivrede i ribarstva. Međutim, uprkos tako jasnom zakonskom određenju, klasterima se dodjeljuju subvencije upravo za oblast poljoprivrede, pri čemu se Ministarstvo ekonomije poziva na Uredbu o bližim kriterijumima, uslovima i načinu dodjele državne pomoći, iako je taj akt niže pravne snage od zakona.
Ovogodišnja odluka o dodjeli sredstava za klastere za projekte u trajanju od tri do šest mjeseci je donijeta početkom jula, tako da se realizacija tih projekata u potpunosti preklapa sa preizbornom kampanjom uoči oktobarskih izbora. Iz Komisije za kontrolu državne pomoći nijesu odgovorili da li im je poznato da Ministarstvo ekonomije godinama dodjeljuje subvenicije za razvoj klastera za oblast poljoprrivrede, te da li taj resor krši Zakon o državnoj pomoći.
Iz Ministarstva ekonomije navode da se program podsticanja razvoja klastera primjenjuje u skladu sa Zakonom o kontroli državne i podzakonskim aktima:”Programom su definisane strateški prioritetne oblasti za dodjelu subvencije, među kojima je i poljoprivredna proizvodnja i prerada, pri čemu je Ministarstvo dobilo sva potrebna rješenja Komisije za kontrolu državne pomoći o usklađenosti Programa sa Zakonom o kontroli državne pomoći”.
Bonus video:
