Crna Gora je do sada postigla značajnu dinamiku u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU), a među najvećim izazovima u narednom periodu su ekonomska poglavlja i neaktiviranje klauzule balansa, ocijenila je profesorica Ekonomskog fakulteta, Gordana Đurović. Ona je, podsjećajući da je Crna Gora za dvije i po godine pregovora otvorila skoro pola pregovaračkih poglavlja, ocijenila da je tokom ove godine, osim otvaranja novih, moguće i zatvaranje pojedinih poglavlja.
“Svakako je značajna dinamika procesa pregovora koja je do sada postignuta. Od četiri zemlje kandidata u našem regionu, za sada, samo Crna Gora zaista suštinski, i to veoma dinamično, vodi pregovarački proces”, kazala je Đurović, dodajući da su i vrata EU otvorena jer proširenje ostaje ključna politika Unije. Prema njenim riječima, prvi i trajni izazovi integracionog procesa u narednom periodu su koordinacija i komunikacija.
“Efikasnost pregovaračkog procesa leži na dobroj koordinaciji institucija i sinergiji svih pregovaračkih struktura”, ocijenila je Đurović. Za male administracije kao što je crnogorska, kako smatra, dodatni preduslov je dobra informatička uvezanost svih uključenih, kao i jasna i prisutna komunikacija sa građanima. “Drugi izazov je ulazak u dublje pregovore u ekonomskim poglavljima, koji se tiču efikasnog makroekonomskog upravljanja, fiskalne konsolidacije, finansijske kontrole, mobilnosti, ali i same razvojne politike”, rekla je Đurović.
Prema njenim riječima, dublji i ciljani pregovori u poglavljima vezanim za mehanizam novog ekonomskog upravljanja, ali i reforme državne uprave, mogli bi “povratno pozitivno” djelovati na efikasnost ekonomske politike u cjelini. “Treći izazov ostaje takozvana klauzula o balansu, odnosno njeno neaktiviranje”, ocijenila je Đurović. Ona je objasnila da klauzula predstavlja blaži oblik suspenzije pregovora koji bi se manifestovao u “blokadi” otvaranja novih pregovaračkih poglavlja ukoliko ne bude daljeg i dovoljnog progresa u poglavljima 23 i 24, koja, kako je navela, u fokusu imaju obuhvatnu borbu protiv korupcije i jačanje efikasnosti i nezavisnosti pravosuđa. Đurović se osvrnula na plan Vlade da ove godine pokuša otvoriti još nekoliko novih poglavlja, posebno ona za koja ne postoje mjerila za otvaranje, kao što je oblast poreza, finansijskih usluga, slobode kretanja radnika, vanjskih odnosa, saobraćaja i transevropskih mreža.
To, kako je ocijenila, predstavlja veliki izazov za koordinacionu strukturu i ukupne pregovaračke kapacitete, imajući u vidu administrativne kapacitete crnogorskih institucija i potrebu značajnijih ulaganja u sam proces ispunjavanja standarda. “Racionalno je ipak očekivati i da se steknu uslovi da se neka pregovaračka poglavlja i privremeno zatvore krajem godine”, navela je Đurović. Prema njenim riječima, to znači da se kod određenih politika Crna Gora može fokusirati na ispunjavanje postavljenjih mjerila za zatvaranje poglavlja, “da pokušamo da ostvarimo onaj nivo usaglašenosti koji će nam omogućiti da pregovore u određenim oblastima i privremeno zatvorimo”.
Đurović je kazala da proces evroitegracija nije tako jednostavno mjerljiv, posebno onaj izražen ekonomskim indikatorima u uslovima ekonomske krize, ukazujući na komplikovanost i samog izvještavanja o napretku. “Samo izvještavanje o progresu u procesu evropskih integracija ponekad zaista izgleda dosta nerazumljivo ili nedovoljno interesantno široj javnosti, posebno kad se barata terminima harmonizacije, paragrafima, procentiima i brojem akata koji su djelimično ili potpuno usklađeni, rekla je ona. Đurović je objasnila da tek kritičke note o nedovoljnoj primjeni preuzetih EU direktiva, pobude značajniju pažnju javnosti, “koja očekuje da će se taj veliki administrativni posao ipak jednom preliti i u benefite svakodnevnog življenja na putu ka EU”.
“Relativni pokazatelj da je BDP per kapita u paritetu kupovne moći prosječnog crnogorskog građanina na nivou od 41 odsto u odnosu na EU nivo, svakako da ne predstavlja dovoljan nivo “evropeizacije” naše ekonomije, i nije u skladu sa očekivanjima običnog građanina”, rekla je ona.
Đurović je, komentarišuči eventualna predviđanja konačog pristupanja Crne Gore Uniji, kazala da je teško govoriti o rokovima jer je to složen proces u kom nam predstoji još dosta posla, ali je objasnila da u maju ove godine ističe tranzicioni rok iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
“To znači da, pet godina od njegovog stupanja na snagu, pridruživanje Crne Gore Uniji treba da bude u potpunosti ostvareno”, navela je Đurović, dodajući da, približavajući se tom roku, moramo biti svjesni da on ne uključuje i potpuno ostvarivanje integracionih ciljeva, jer je još dug put do članstva. “Propise ne treba samo preuzeti, već ih u potpunosti i efikasno primjeniti. Stoga, Unija ostaje pokretna meta, a balkanskom integracionom vozu treba još dosta goriva do Brisela”, poručila je Đurović.
Bonus video:
