Oko 70 odsto birača Demokratske partije socijalista (DPS) bi na referendumu podržalo članstvo Crne Gore u NATO, dok bi 72 odsto birača Demokratskog fronta bilo protiv učlanjenja države u taj savez, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Ipsos.
Na konferenciji Parlament i NATO: Uloga Skupštine Crne Gore u procesu evroatlantskih integracija, direktor CDT-a Dragan Koprivica predstavio je najnovije istraživanje agencije Ipsos koje je urađeno od 5. do 12. februara na reprezentativnom uzorku od 1034 ispitanika.
“Ako bi ove nedjelje bio referendum za članstvo Crne Gore u NATO, 42 odsto građana je kazalo da bi glasalo za, a 41 odsto protiv. Istraživanje je pokazalo da bi 70 odsto birača DPS-a glasalo za, da bi 21 odsto bilo protiv, 66 odsto birača Pozitivne je kazalo da bi glasalo za, 22 odsto protiv”, naveo je Koprivica.
Istraživanje je pokazalo da bi 63 odsto birača Socijaldemokratske partije (SDP) glasalo za članstvo, a 25 odsto protiv.
“14 odsto birača DF-a bi bilo za, a 72 protiv, a u slučaju Socijalističke narodne partije, 13 odsto je za, a 67 protiv”, kazao je Koprivica.
Banović: Partije pogrešno procjenjivale
Poslanik SDP-a, Borislav Banović, kazao je da se u parlamentu nije govorilo o NATO-u jer je većina smatrala da je dovoljno da se to saopšti Deklaracijom o nezavisnosti i da se tu unese pitanje evroatlantskih integracija.
“Ova tema je uvijek bila dio druge rasprave i izvještaja, a parlamentarna većina koja može da nametne taj dio rasprave to nije učinila”, rekao je on.
Banović smatra da ima puno nepoznanica i pogrešnih interpretacija.
“Desila se pogrešna procjena većinskih partija u parlamentu, a sa druge strane partije iz opozicije su to više koristile kao političku borbu i oponiranje na propagandnoj ravni”, ocijenio je on.
Na pitanje zašto se integracije u Evropsku uniju (EU) tretiraju na jedan, a NATO integracije na drugi način, Banović je kazao da u prvom procesu zemlja gubi dio suvereniteta i primjenjuje EU odluke u raznim oblastima.
“Proces integracija je sveobuhvatan. U posljednjih deset godina se otvara oblast bezbjednosti koje do sad EU nije tretirala. Proces NATO integracija je sveden na bezbjednosno-odbrambena pitanja”, rekao je on.
Banović smatra da ne treba da postoji odbor u skupštini da bi se bavio NATO-om i da su dovoljni postojeći odbori.
Banović je, komentarišući istraživanje Ipsosa o podršci birača NATO integracijama, rekao da političari i državna elita ne bi trebalo da prate baš sve cifre i decimale i donose odluke po toj osnovi.
“Izabrani smo da snosimo odgovornost i vodimo društvo. Važno je ukrstiti argument i odlučiti o ulasku, bez obzira da li će to biti putem referenduma ili u parlamentu”, kazao je on.
Radunović: Ne vjerujem u istraživanje Ipsosa
Slaven Radunović iz Nove srpske demokratije kazao je da građanima nije bio prioritet NATO i pitao zašto sad DPS kreće u agresivnu kampanju.
“ U evropskim integracijama traže konkretni rezultati – hapšenja, zaplijena imovine, efikasna borba protiv organizovanog krimala i korupcije, i vladavine prava. Najlakši način je skrenuti pažnju na NATO integracije. U parlamentu se sve svodi na par izvještaja Ministarstva odbrane i nemamo mogućnosti da u redovnoj procedure saznamo što se dešava”, kazao je Radunović.
On vjeruje da se treba naći način da građanima bude saopšteno šta koja opcija donosi.
Radunović je kazao da ne vjeruje u Ipsosovo istraživanje, ističući da je DF nedavno učinio isto, a rezultati su bili da 37 odsto građana na nivou Crne Gore podržava članstvo, odnosno 35 odsto na nivou Podgorice.
“Ako javno mnjenje bude za učlanjenje, glasanje u parlamentu ne zahtijeva dvotrećinsku podršku po Ustavu, već samo relativnu, ako uzmemo u obzir da se ne postavlja pitanje o gubitku suvereniteta”, rekao je Radunović.
Abazović: Ne gubiti vrijeme
Poslanik Pozitivne Crne Gore, Dritan Abazović, rekao je da ga ne čudi što parlament ne zna šta su prioriteti najbitniji za naše društvo.
“Proces NATO integracija je jednako važan kao i EU integracija. O NATO se faktički ništa ne govori. Nije bilo do sada u interesu političkih partija. Agresivno se krenulo u zadnje vrijeme, ali ta agresija nije dostigla kulminaciju”, rekao je Abazović.
Prema njegovim riječima, i dalje je na stidljivom nivou i nije dobila zamah da postane najprioritetnija tema za crnogorske građane.
“Logično je da se poveća dijalog sa građanima s obzirom na očekivati samit u septembu. Smatram da bi i Odbor za međunarodne iseljenike i Odbor za bezbjednost i odbranu treba da pokrenu ovo pitanje”, naveo je on.
Abazović je ocijenio da je izuzetno važno da Crna Gora kao politička zajednica više ne gubi vrijeme, jer pitanja uopšte nijesu škakljiva ako im se pristupi sa realnog aspekta.
On je kazao i da je bilo nekoliko poslaničkih pitanja koja su se odnosila na troškove za integracije.
“Dilema je da uvijek možete da vjerujete u ono što će vam reći ministri i u dosadašnja iskustva. Bezbjednost i sigurnosti građana ne može biti visoka i samo tako možemo da ojačamo sigurnost. Validnost podataka koje dobijamo je sporna, jer do sad nijedan minitar nije rekao da je nešto urađeno pogrešno”, saopštio je Abazović.
On je naglasio da je zadovoljan istraživanjima i da jednoumlje ne donosi ništa dobro i ne proizvodi nove ideje.
Abazović smatra da političari moraju da donose odluke koje će uticati na živote građana, a to moraju učinite čiste savjesti, pa čak i po cijenu glasova.
Bonus video:
