Premijer Milo Đukanović nije dobio nagradu Bečkog ekonomskog foruma kao priznanje crnogorskoj politici, već kao pokrovitelj tog skupa, izjavio je bivši predsjednik Pakta za stabilnost dr Erhard Busek.
Busek, koji je predsjednik Bečkog formuma, je u razgovoru za nedjeljnik “Monitor” rekao da je u potpunosti upoznat sa problemima u Crnoj Gori, pa i onim oko demokratije.
“Premijer Đukanović je dobio nagradu kao pokrovitelj Bečkog ekonomskog foruma, kao što su je dobili i svi ostali pokrovitelji i članovi upravnog odbora. To nije bila specifična nagrada crnogorskoj politici, već prije svega nagrada za održivost Bečkog ekonomskog foruma. Znam kakva je situacija u Crnoj Gori, dodjela nagrade neće promijeniti ništa u jednom ili u drugom pravcu”, kazao je Busek.
Komentarišući demokratske kapacitete Crne Gore, Busek je rekao da na jačanju demokrtskih struktura moraju učestvovati političarui, institucije i civilni sektor.
On smatra da takva saradnja nije potrebna samo oko evropskog puta, nego i unutrašnjih interesa zemlje. Na konstataciju da opozicija i dio civilnog sektora optužuju vlast za zloupotrebu moći u izborne svrhe, Busek je rekao da se izborne zloupotrebe moraju konstano nadgledati.
“I to ne samo od strane Evropske unije, već i od strane OEBS-a. Takođe je važno da vodimo računa i o slobodi medija. Ono što se nedavno dešavalo sa “Vijestima” izazvalo je oštru reakciju Štirije, kao što znate”, kazao je on, upozoravajući da je sloboda medija dio demokratije i koji nije neophodno elaborirati.
“Znam za napore da se uspostavi jača kontrola javnosti i to je potrebno s vremena na vrijeme, ali moćni krugovi u Crnoj Gori bi morali biti svjesni da vani raste i jača interes za slobodu štampe i demokratiju u Crnoj Gori”.
Busek je istakao da ne postoji strategija Evropske unije oko investicija u Crnoj Gori, navodeči da bi neke zemlje članice, koje imaju kapaciteta, trebalo da se udruže i preuzmu ulogu lidera u sačinjavanju takve strategije.
“Ipak, Crna Gora ne bi trebalo da zavisi od Rusije, Azerbejdžana, Kine, jer su iskustva sa takvim investitorima u drugim krajevima svijeta zaista veoma pomiješana. Važno je zahtijevati i da crnogorska vlada i parlament budu upoznati sa svim tim, iako ja razumijem potrebu da se dođe do novca, pa odakle god da stiže”, pojasnio je on.
On je kazao da se protiv korupcije u zemljama regiona treba boriti unapređenjem obrazovnog sistema, kako bi se doprinijelo kreiranju ekonomskih mogućnosti i društvene jednakosti, ali i promjeni mišljenja.
“Zaista je žalosno da još nema pravog odgovora evropskih institucija u ovoj oblasti, ali sam sretan da Savjet za regionalnu saradnju gleda u tom pravcu”.
Busek je upozorio da će tokom pristupnih pregovora evropski lideri morati da se koncentrišu malo više na demokratske procese unutar Crne Gore, pojašnjavajući da Unija sebi ne može dozvoliti luksuz da se fokusira samo na strateška pitanja.
“Postoji jedan veoma pojednostavljen pristup, koji kaže da je Crna Gora ispunila sve uslove vezano za manjine, Kosovo i neka druga pitanja. Ali to nije dovoljno za punu, stvarnu demokratiju. Proces približavanja Evropskoj uniji zahtijevaće mnogo strože sagledavanje prilika u Crnoj Gori”, kazao je on.
Komentarišući političku situaciju u regionu, Busek je kazao da je progres Srbije na putu ka Evropskoj uniji impresivan. On je kazao da očekuje da napredak Srbije ka Uniji ima veliki uticaj na Balkan, njegovu stabilnosti ali i za okruženje.
Bonus video:
