Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić kazao je da je došlo vrijeme da se pitanje autonomije Sandžaka riješi kroz dijalog. On je na okruglom stolu, koji je povodom 70 godina od zasjednja Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) organizovala Bošnjačka kulturna zajednica (BKZ) Hazbije Kalača, kazao da je njegov poziv na dijalog predupređivanje krajnosti.
“Do sada smo imali dvije krajnosti. Koncept okupacije i koncept samostalnosti. Sandžak treba tretirati između okupacije i samostalnosti. Dokle god se budu zastupala sredstva okupacije odgovor će biti samostalnost bez obzira što mi nemamo nijedan projekat samostalnosti. Nemojte misliti da je opasnost od samostalnosti Sandžaka manja, naprotiv“, rekao je Zukorlić u sali Gimnazije, čiji je govor propraćen aplauzima.
Zukorlić je rekao da Pljevlja preferiraju da budu glavni grad Sandžaka, jer 20. novembar proslavljaju kao Dan Sandžaka i Dan opštine. Aludirajući na sastanak sa liderom Pokreta za promjene Nebojšom Medojevićem Zukorlić je rekao da je o tome razgovarao sa “jednim veoma važnim crnogorskim političarem”. “Kada me novinari pitaju moram reći da autonomija ne znači secesija. Radi se o jednoj tendencioznosti, jer treba satanizovati svakoga ko koristi tu riječ”.
“Onoliko koliko vrijedi nezavisnost Crne Gore sa Berlinskog kongresa, jednako sa aspekta međunarodnog prava važi autonomija Sandžaka”, rekao je Zukorlić
Zukorlić je naveo da je u istom dokumentu kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu dobila nezavisnost, Sandžak dobio autonomiju.
“Onoliko koliko vrijedi nezavisnost Crne Gore sa Berlinskog kongresa, jednako sa aspekta međunarodnog prava važi autonomija Sandžaka”, rekao je Zukorlić.
Naveo je da je razgovarao sa mnogim profesorima međunarodnog prava koji su mu kazali da postoje dva osnova za sandžačku autonomiju i da bi na nekom međunarodnom sudu Sandžak dobio status autonomije kada bi bilo ozbiljnije inicijative.
Zukorlić je rekao da nema problem sa srpskom i crnogorskom himnom, ali da se problem javlja kada neko odluči da je to i himna Bošnjaka te da ona mora biti plod kompromisa, da svako ima svoju ili da postoji treća koja ne miriše ni na koga”.
On je rekao da Crna Gora za svoju državnost i nacionalnost treba da bude zahvalna istoričaru Šerbu Rastoderu “bez koga bi pisana istorija Crne Gore bila jako siromašna” i Adnanu Čirgiću koji je “prvi napisao knjigu o crnogorskom jeziku”.
Bonus video:
