Ministri unutrašnjih poslova EU ocijenili su da bi sve zemlje Zapadnog Balkana u oblasti "bezbjednost i migracije" trebalo da sprovedu program od četrnaest tačaka, kako bi se efikasnije suzbili ilegalna migracija, organizovani kriminal i trgovina oružjem, ali i kako bi se te zemlje približile standardima EU, piše Dojče vele (Deutsche Welle).
Nakon posjete predsjednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera regionu, ministri unutrašnjih poslova EU juče su održali sastanak i odobrili akcione planove koje Evropska komisija predlaže u novoj Strategiji za Zapadni Balkan o mogućem članstvu Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova u Uniji.
Domaći zadaci koji su formulisani u planu od 14 tačaka protežu se do 2020. godine. Evropska unija želi da tada ponovo ispita koji pomaci su postignuti u oblasti unutrašnje bezbjednosti – zemlju po zemlju, tačku po tačku.
Novi izvještaj bi onda trebalo da pokaže ko na kojim mjestima mora još da se potrudi.
Sve se to dešava imajući u vidu ciljnu 2025. godinu, na koju je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker još jednom ukazao u Sofiji, na kraju svoje posjete Balkanu, navodi DW.
DW još navodi da se s Junkerovim ciljnim datumom, odnosno 2025. godinom, u Briselu nisu složili svi ministri unutrašnjih poslova. Odlazeći njemački ministar Tomas de Mezijer (CDU), kritikovao je pogrešan redosljed koraka i rekao da ne bi trebalo navoditi datume i govoriti da do 2025. godine sve mora da bude završeno.
"Ispravan put mora biti da taj da zemlje koje žele u EU, ispune neophodne uslove sopstvenim trudom. Onda može da se odluči da li su spremne za EU", rekao je De Mezijer.
Na spisku od 14 zadataka koje treba završiti do 2020. navodi se pored drugog postavljanje nacionalnih koordinatora ili službi za borbu protiv islamske radikalizacije koji bi trebalo da budu umreženi na području čitavog Balkana i da rade zajedno.
Takođe, trebalo bi postaviti i umrežiti nacionalne koordinatore i za bolju kontrolu granica, kako bi se poboljšao nadzor granica i suzbila takozvana ilegalna migracija.
U obuci policijskih snaga i istražitelja trebalo bi da pomogne agencija EU, kako bi se ciljano djelovalo protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i trgovine drogom. Jedna od ključnih stvari bi trebalo da bude suzbijanje trgovine oružjem.
Države Balkana i policijske službe EU bi trebalo da formiraju zajedničke timove za intervencije, za istragu zločina i identifikovanje odgovornih.
Predviđa se takođe da Evropska policijska služba (Europol) otvori kancelariju za vezu u svih šest zemalja koje žele da pristupe EU.
Države Balkana bi u potpunosti trebalo da budu uključene u projekat EU za borbu protiv organizovanog kriminala, te da prisustvuju sastancima istražnih službi koje su uključene u projekat.
U državama Balkana bi trebalo postaviti i umrežiti nacionalne koordinatore za bolju kontrolu granica, kako bi se poboljšao nadzor granica i suzbila takozvana ilegalna migracija.
Ministri unutrašnjih poslova EU i Evropska komisija slažu se da će spomenuta reforma i izgradnja infrastrukture da košta i da bi zato zemlje Balkana trebalo da dobiju odgovarajuću, veliku pomoć.
Evropska komisija to je obećala još u februaru, prilikom predstavljanja svoje Strategije za Balkan. Šest balkanskih zemalja ove godine će dobiti nešto više od milijardu eura "pretpristupne pomoći". Računa se će suma potrošena između 2007. i 2017. iznositi ukupno devet milijardi eura, navodi DW.
Bonus video:
