Skupština je danas počela raspravu o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za prošlu godinu, koju je, prema riječima poslanika, okarakterisao ekonomski rast od 5,1 odsto, ali i povećanje ukupnog duga.
Generalni direktor Direktorata za državni trezor u Ministarstvu finansija, Dragan Darmanović, kazao je da gotovinski deficit za prošlu godinu iznosi 168,9 miliona eura i čini 3,62 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je 67,96 miliona manje u odnosu na 2017.
“Ukoliko se budžetska potrošnja umanji za izdatke za razvojne projekte, ostvaren je gotovinski suficit u iznosu od 152,8 miliona eura ili 3,3 odsto BDP-a, što ukazuje da se tekući izdaci finansiraju iz tekućih prihoda čime je ispunjen jedan od glavnih ciljeva definisanih Fiskalnom strategijom”, rekao je Darmanović tokom rasprave u Skupštini.
Prema njegovim riječima, suficit tekućeg budžeta za prošlu godinu veći je 198,2 odsto u odnosu na 2017, ili nominalno 101,8 miliona eura.
Poslanici su, pored Predloga zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu, razmatrali i Izvještaj o reviziji Predloga zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za prošlu godinu i Godišnji izvještaj o izvršenim revizijama i aktivnostima Državne revizorske institucije (DRI) od oktobra prošle do oktobra ove godine.
„Tekući prihodi sa primicima od povraćaja datih kredita i donacija u prošloj godini iznosili su 1,75 milijardi eura, što je 0,63 odsto manje od planiranog iznosa i čini 37,5 odsto BDP-a“, precizirao je Darmanović.
Budžetska potrošnja je, kako je naveo, u prošloj godini iznosila 1,91 milijardu eura i 6,2 odsto je veća u odnosu na 2017. godinu, odnosno 0,78 odsto u odnosu na planirani iznos.
Budžetska potrošnja je iznosila 41,06 odsto BDP-a.
Darmanović je saopštio da su kapitalni izdaci u prošloj godini iznosili oko 390 miliona eura, što je 0,73 odsto više od plana budžeta, a 35,8 odsto više nego 2017.
“Glavni razlog povećanja kapitalnih izdataka je intenziviranje radova na realizaciji prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare”, dodao je Darmanović.
Državni dug je, kako je kazao, na kraju prošle godine iznosio 3,15 milijardi eura i iznosio je 67,6 odsto BDP-a.
DRI je dala pozitivno mišljenje sa skretanjem pažnje na predlog završnog računa budžeta za prošlu godinu i uslovno na pravilnost.
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, obrazložio je da je na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet, prilikom glasanja o tom dokumentu, izdvojio mišljenje zbog avansnih plaćanja.
On je rekao da je Nacionalna turistička organizacija (NTO), prema jednoj kompaniji u Crnoj Gori, u 2017. i prošloj godini imala dva puta avansno plaćanje od po 3,6 miliona eura.
„Od ukupno 7,2 miliona koja su avansno plaćana po ugovoru, dokumentacijom je utvrđeno da je opravdan iznos od 1,2 miliona. Da li to znači da je neko ukrao šest miliona? Gdje su te pare“, pitao je Konjević.
On tvrdi da se radi o fiktivnom pravnom poslu, koji ne vrijedi 7,2 miliona.
Predsjednik Senata DRI, Milan Dabović, kazao je DRI ne krije ništa i pokazao ugovor.
„Ugovor je kao što vidite ovdje, a avansno plaćanje je predviđeno da se realizuje u periodu od četiri godine. Ako se ugovor realizuje na četiri godine ne može se saldo zatvoriti u drugoj ili prvoj godini. Saldo ostaje sa iznosom novca koji je uplaćen i koji se mora pokriti ogovarajućim uslugama“, objasnio je Dabović.
DRI je u izvještaju o reviziji završnog računa posebno tretirala pitanje realizacije avansa koji je nastao kao obligacioni odnos nacionalnog avio-prevoznika Montenegro Airlines (MA) i NTO.
„Naša je obaveza kao DRI da pratimo da li se ono što je uplaćeno MA pravda na profesionalan način“, rekao je Dabović.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, kazao je da je 2011. godine BDP iznosio 3,27 milijardi eura, a prošle godine 4,66 milijardi eura.
“Budžet je realizovan na cifri od 2,89 milijardi eura, pri čemu je ostvaren rast od 5,1 odsto. Ovo su dovoljno jaki pokazatelji koji govore o tome da li imamo rast crnogorske ekonomije”, smatra Sekulić.
On je podsjetio da je za socijalna davanja izdvojeno 544,48 miliona eura, što je skoro petina budžeta.
“Ovo kažem zbog onih koji govore da vodimo neoliberalnu ekonomiju”, dodao je Sekulić.
On je naveo da je za bruto zarade izdvojeno 459,79 miliona eura, a za kapitalne izdatke 390,98 miliona eura.
“Crna Gora je u zadnjih osam godina izdvojila 1,45 milijardi eura za kapitalne izdatke, u šta spadaju putevi, infrastruktura, bolnice i tome slično”, kazao je Sekulić.
Porez na dodatu vrijednost (PDV) u prošloj godini veći je 62 miliona eura, gdje se može govoriti kako država brine o naplati poreza, kao i da se smanjuje siva ekonomija.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Milutin Đukanović, kazao je da je budžet planiran na iznos od dvije milijarde eura, a u završnom računu stoje izdaci od 2,89 milijardi eura, odnosno povećanje od 45 odsto.
“Ukoliko umanjimo rast depozita, imamo izdatke od 2,68 milijardi i veći su 34 odsto. Nađite mi državu u kojoj postoji ovoliki promašaj”, naveo je Đukanović.
Prema njegovim riječima, koliko je država ozbiljna pokazuje podatak da je planirala da se zaduži 295 miliona eura, a zadužila se 1,12 milijardi eura.
“Planom budžeta je bilo predviđeno da deficit iznosi 116 miliona eura, a primarni 30 miliona eura. A završilo se tako što deficit iznosi 174 miliona EUR ili 50 odsto veći od planiranog, a primarni 77 miliona EUR odnosno 150 odsto veći od planiranog”, precizirao je Đukanović.
On je ocijenio da nije tačna priča da Crna Gora može sama sebe da finansira, jer DPS vrši vlast, kojem su važniji lični interesi, dok građani moraju da plaćaju korupciju izvršne vlasti.
“Građani su svjedoci da od priče o rastu BDP-a nemaju nikakve koristi. BDP se do ove godine povećao dvije milijarde eura, a javni dug preko tri milijarde eura”, rekao je Đukanović.
Nezavisni poslanik, Neđeljko Rudović, pitao je predstavnike DRI zašto se u izvještaju nijesu bavili budžetskom linijom „ostalo“.
„Onda se ispostavi da kod svih državnih organa godišnje deset miliona eura ide preko te linije ali se ne zna gdje je taj novac. Zašto se to dešava? Zato što se odluke o trošenju novca iz državne kase pod linijom ostalo u najvećem broju slučajeva proglašavaju tajnim“, kazao je Rudović.
On je rekao da je za pet godina taj iznos 50 miliona eura.
„Imamo u sudstvu da je pod linijom ostalo potrošeno 1,42 hiljade eura, za šta? Za žensku torbu. A za mušku torbu 406 eura. Da li je to namjena budžeta, kome služi ta torba, da li je ona neophodna za obavljanje posla sudije i ako je neophodna zašto mora da košta 1,42 hiljade eura“, pitao je Rudović.
Nezavisni poslanik, Aleksandar Damjanović, ocijenio je da postoji značajan pad i politizacija u samoj DRI, a samim tim i pad kritičkog odnosa i onoga što bi trebalo DRI da radi.
„Nemamo riječi o tome šta je bilo sa korekcijom završnog računa od 22,4 miliona eura, na šta se to odnosi, a takođe nedostaju detaljniji podaci i o trošenju tekuće rezerve“, kazao je Damjanović.
On je ocijenio da je prisutna netransparentnost kakve, kako tvrdi, nije bilo ranijih godina.
"Posebno je nije bilo dok je tu bio bivši predsjednik Senata, Miroslav Ivanišević“, poručio je Damjanović.
Poslanik Bonjačke stranke (BS), Ervin Ibrahimović, ocijenio je da Predlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu sadrži sve oblasti i podatke i u tehničkom smislu je za pohvalu.
“Evidentno je da se broj nepravilnosti smanjuje, ali određene potrošačke jedinice se ne pridržavaju u potpunosti preporuka DRI-ja”, rekao je Ibrahimović.
On smatra da Predlog zakona u najvećem dijelu daje objektivan prikaz primitaka i izdataka na gotovinskoj osnovi, kao i da postoje određena odstupanja za koja se nada da će biti svedena na minimum.
“Zabrinjavajući je rast ukupnog duga Crne Gore, mada treba istaći da se radi o zaduživanju u funkciji razvoja i refinansiranju postojećeg duga odnosno nije namijenjeno tekućoj potrošnji”, naveo je Ibrahimović.
Bonus video:
