Društvo na Zapadnom Balkanu bori se za vladavinu prava i evropske vrijednosti, za zajedništvo, a na drugoj strani njihove političke vođe ne bore se za to, već padaju na rusku propagandu, kazao je član Bundestaga Fabijan Funke.
On je na Balkanskom integracionom forumu, koji je u organizaciji Evropskog pokreta u Crnoj Gori, juče otvoren u Podgorici, rekao da se evropski lideri možda nijesu dovoljno borili da države Zapadnog Balkana budu u evropskoj porodici.
„Vidimo frustracije ali vidimo ljude koji se bore za članstvo u Evropskoj uniji (EU), to je nešto što moramo da podržavamo.
On je kazao da ih je ruski rat oblikovao drugačije, da postoji nezivjesnost i nebezbjednost u Evropi.
„Ruska agresija pruža priliku Moldaviji, Ukrajini, Moldaviji, Gruziji da i oni teže članstvu. Evropska budućnost može biti uspješna ako imamo Zapadni Balkan u njoj. Možemo da osnažimo taj pogled, taj proces da bi se Zapadni Balkan priključio, za zemlje koje imaju konkreetnu stazu i pravac“, rekao je on.
Funke je naveo da postoje i države kao što je Srbija, gdje vođe moraju da se odluče da li žele da budu dio Evrope ili pod uticajem Rusije.
„Kada gledamo proces proširenja imamo okvir u kojem radimo. Evropske odluke su dugo trajale u prošlosti, moramo da dođemo do toga da EU bude sposobna da se pozabavi pitanjima budućnosti. Mislim da proširenje EU ide u korist EU i mi to moramo da prihvatimo“, dodao je on.
Predstavnik Demokratske stranke u Gradskoj skupštini Beograda, Milan Aleksić, rekao je da ta partija jasno stoji na poziciji članstva Srbije u EU.
„Zalažemo se za djelotvorne reforme, poštovanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i kriminala“, naveo je on.
Aleksić smatra da je važno da se Srbija pridruži poziciji EU po pitanju rata u Ukrajini.
On je, govoreći o pregovorima Srbije sa EU, kazao da je ta država dosad otvorila 22 poglavlja, a da su dva privremno zatvorena.
„Ako bismo nastavili ovim tempom trebale bi nam decenije da završimo pregovarači proces. To je tako jer vlast u Srbiji autoblokira evroske integracije, iako to ne smije da kaže, nema suštinskih promjena i napretka, radi se o tapkanju u mjestu“, ocijenio je on.
Aleksić je rekao iako predstavnici vlasti jasno govore da je učlanjenje Srbije u EU glavni strateški cilj, to nije pokazano u praksi.
On je kazao da se ne slaže sa ocjenama Evropske komisije i Izvještajem o napretku Srbije u dijelu pravosuđa, navodeći da pravosuđe u Srbiji nije nezavisno već u rukama vladajuće stranke.
Aleksić je rekao i da opada podrška građana učlanjenju u EU.
Govoreći o pitanju Kosova, Aleksić je rekao da u pitanju nije dijalog jer je uvijek uključena treća strana – briselska.
„Deset godina imamo tzv. briselske razgovore, a da ne znamo šta je sadržaj tih razgovora. DS je konstruktivna po tom pitanju. Zalažemo se da se to pitanje riješi. Ne znamo šta je sadržaj, pa se ne možemo određivati jer ne znamo šta je Srpska napredna strnka ispregovarala da bi mi sad rekli šta je naša pozicija u odnosu na to“, kazao je on.
Aleksić je, govoreći o Otvorenom Balkanu, kazao da je svaka saradnja u regionu dobra.
„Imali smo desetine incijativa ali ne može nijedna inicijativa da zamijeni EU integracije. Čini se da je ova (Otvoreni Balkan) inicijativa privatizovana. Imamo brojna otvorena pitanja, ratne zločine, nestale, sve će nas to sačekati u procesu pregovora sa EU. Berlinski proces treba da bude iskorišćen da se ta pitanja zatvore“, smatra on.
Bonus video:
