Da samostalno izađe na naredne parlamentarne izbore Pokret Evropa sad (PES) bi imao najveću podršku građana (22,8 odsto), Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi glasalo 21,1 odsto građana, a Novu srpsku demokratiju (NSD) 7,7 odsto.
To pokazuju podaci istraživanja Instituta "Damar" koje je sprovedeno od 16. do 23. maja.
Demokratska Crna Gora imala bi sedam odsto glasova, Bošnjačka stranka (BS) 6,7 odsto, a Demokratsku narodnu partiju (DNP) zaokružilo bi šest odsto ispitanih.
Građanski pokret URA bi imao podršku od 3,9 odsto, Socijalistična narodna partija (SNP) 3,7, Socijaldemokratska partija (SDP) 3,2 odsto, a Socijaldemokrate (SD) 2,6.
Albansku alterantivu bi glasalo 2,3 odsto, Pokret Preokret 1,8, Demokratsku uniju Albanaca 1,7, Pokret za Promjene 1,5, a FORCU 1,2 odsto građana.
Partiju koje su, prema istraživanju, imale manje od jedan odsto podrške su Demohrišćanska stranka (0,8), Crnogorski evropski pokret (0,8), Hrvatska građanska inicijativa (0,8), Ujedinjena Crna Gora (0,7), Prava Crna Gora (0,4), Pravda za sve (0,3), Demokratski savez u Crnoj Gori (0,3), Liberalna partija (0,3) i Slobodna Crna Gora (0,1).
Preko 75 odsto (75,4) ispitanih je odgovorilo da bi potpuno sigurno glasali partiju koju su naveli u istraživanju, 20,8 je reklo da su djelimično sigurni, a 3,8 da nisu sigurni.
Sigurno bi glasalo 44,8 odsto, vjerovatno 27,9...
Rezultati istraživanja pokazuju i da bi na narednim parlamentarnim izborima sigurno glasalo 44,8 odsto građana, vjerovatno bi glasalo 27,9 odsto, 13,5 odsto je neodlučno, a biračko mjesto sigurno ne bi posjetilo 13,8 odsto građana.
Kako je saopšteno iz "Damara" na pitanje koji faktor najviše utiče na odluku za koju će partiju glasati, 23,3 odsto građana je odgovorilo da je to ekonomski program stranke, dok su za 20,8 odsto građana presudni stavovi partije o socijalnim pitanjima, kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje.
Kada glasaju za određenu političku partiju, na građane veoma utiče njen stav prema ekonomskim temama (41,3 odsto), prema reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije (38.9 odsto), nacionalnom pitanju- jeziku, vjeri, identitetu (37,4 odsto), pravima manjina i društvenoj pravdi (33, 4 odsto) i prema međunarodnim pitanjima i spoljnim poslovima (29,3 odsto).
Bonus video:
