UZOR: Poboljšanim regulisanjem prava posmatrača u izbornom procesu do ostvarivanja neometane funkcije posmatranja izbora

"Tokom posljednjih izbornih ciklusa otvorio se niz pitanja koja se odnose na procedure kada je u pitanju postupak akreditacije domaćih i stranih posmatrača", kažu iz Udruženja za odgovorni i održivi razvoj

1205 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Luka Zeković
Ilustracija, Foto: Luka Zeković

Skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu mora posvetiti dodatnu pažnju regulisanju pitanja prava posmatrača u izbornom procesu, saopštilo je Udruženje za odgovorni i održivi razvoj (UZOR).

"Parlamentarni i predsjednički izbori u 2023. godini su ponovno na sve nedostatke izbornog zakonodavstva, posebno prilikom sprovođenja radnji u dijelu koji se odnosi na posmatranje izbora kada je postalo jasno da postoji potreba za drugačijim ili detaljnijim uređenjem određenih pitanja u ovoj oblasti. Tokom posljednjih izbornih ciklusa otvorio se niz pitanja koja se odnose na procedure kada je u pitanju postupak akreditacije domaćih i stranih posmatrača, te ovom publikacijom pod nazivom 'Prava posmatrača u izbornom procesu' analiziramo pitanja koje je u ovom postupku potrebno detaljnije urediti prilikom izmjena izbornog zakonodavstva uz konkretne preporuke kao doprinos UZOR-a reformi izbornog zaknodavstva", navodi se u saopštenju.

Kažu da se centralno pitanje koje je specifičnost navedenih izbornih procesa tiče obima prava posmatrača u izbornom procesu.

"Ovo se posebno odnosilo na novonastalu situaciju u kojoj prema mišljenju nadležnih državnih institucija posmatrači nemaju pravo uvida u potpise podrške birača odnosno na proceduru njihove provjere. U tom smislu, postojeća zakonska formulacija po kojoj nevladine organizacije mogu pratiti 'tok izbora' nedorečena i potrebno je definisati značenje 'toka izbora' u smislu preciziranja prava i obaveza posmatrača u izbornom zakonu, sa naročitom pažnjom u odnosu na ispunjavanje međunarodnih standarda kada je u pitanju posmatranje izbora odnosno davanja posmatračima 'najšire mogućnosti za učestvovanjem u posmatranju izbornog procesa'“, dodaje UZOR.

Kada je u pitanju procesni aspekt za sticanje svojstva posmatrača izbora, navode, potrebno je unaprijediti normativni okvir definisanjem način predaje prijave za posmatranje izbora i razmotriti propisivanje obaveze Državnoj izbornoj komisiji da donese obrazac prijave u cilju jednostavnijeg postupka akreditacije. Takođe, smatra UZOR, potrebno je propisati obavezu podnošenja statuta ili odgovarajućeg akta organizacije zainteresovane za praćenje izbora u cilju ocjene ispunjenosti uslova. U slučaju nedostatka određene dokumentacije, važno je propisati mogućnost dopune dokumentacije u razumnom roku kako bi organizaciji ispravila nedostatke ili dopunila prijavu, koja po trenutnom zakonskom okviru nije moguća, navodi se u saopštenju.

"U cilju inkluzivnog izbornog postupka i ostvarivanja neometane funkcije posmatranja izbora kao jednog od osnovnih mehanizama evaluacije zakonitosti izbornog procesa u cjelini, ali i ostvarivanja kontrolne uloge koje posmatrači imaju, neophodno je precizirati razloge oduzimanja ovlašćenja za posmatranja izbora u cilju izbjegavanja arbitrernosti, odrediti na koji način se postupak pokreće i od strane koga, kao i korigovati alternativno postavljeni način da se oduzima ovlašćenje ili identifikaciona kartica", navodi UZOR.

Kažu i da je od izuzetne je važnosti precizirati postupak koji se odnosi na dostavljanje službenih ovlašćenja za posmatranje izbora, naročito koja se odnose na strane posmatrače imajući u vidu da se zahtjevi podnose preko ministarstva nadležnog za vanjske poslove. "Takođe, kada su u pitanju strani posmatrači, terminološki i nomotehnički treba upodobiti odredbe koje se odnose na formulacije da Evropska unija može pratiti tok izbora precizirajući da se radi o predstavnicima organizacije. Istovremeno, neophodno je preformulisati odredbu po kojoj strani posmatrači mogu pratiti i rad drugih državnih organa precizirajući da se radi o organima koje imaju nadležnosti u izbornom procesu ili čiji rad može uticati na prava i obaveze zainteresovanih subjekata i birača", dodaje se.

UZOR navodi i da trenutni zakonodavni okvir nije propisao bilo kakav uslov koji lice koje delegira organizacija treba da ispunjava kao pojedinac. "U tom smislu, potrebno je definisati status maloljetnika u smislu preciziranja radnji u toku izbornog procesa koje su pogodne njihovom uzrastu i razvoju, a u skladu su sa najboljim interesima djeteta shodno ratifikovanim instrumentima koji se odnose na ovu oblast."

"Ova publikacija nastala je u okviru projekta 'Doprinos procesu EU integracija', koji provodi Centar za demokratsku tranziciju (CDT) u saradnji sa Udruženjem za odgovorni i održivi razvoj (UZOR). Ovaj projekat je finansiran uz doprinos Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Sadržaj ovog dokumenta predstavlja stavove njegovih autora i ne predstavlja stav Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje Italije", zaključuje se u saopštenju.

Bonus video: