Jermenija i Azerbejdžan nastavljaju sa uzajamnim optužbama za napade i granatiranje.
Jermenske vlasti kažu da je bombardovan Stepanakert, glavni grad Nagorno-Karabaha (teritorije oko koje se bore dve zemlje), dok Azerbejdžan tvrdi da je teško pogođen njegov drugi najveći grad, Gendže.
Tim BBC-ja na ruskom posetio je nekoliko gradova u oblasti Nagorno-Karabah i uspeo iz daljine da posmatra borbe, kao da i razgovara sa meštanima.
- „U rat ili u zatvor“ – Sirijce šalju u Azerbejdžan da ratuju
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
Putujemo kroz Lačin - grad blizu granice između Nagorno-Karabaha i Jermenije. Čuje se zvuk sirena, upozorenje na moguće granatiranje.
Azerbejdžanska vojska napada most u ovom gradu već tri dana, pokušavajući da odseče saobraćajnu vezu između Jermenije i Karabaha.
Postoje dva puta koji vode od Jermenije do Karabaha. Severni, na obali jezera Sevan, nalazi se preblizu oblastima koje kontroliše Azerbejdžan.
On je odsečen još od prvih dana sukoba. „Koridor Lačin" glavna je ruta od glavnog grada Nagorno-Karabaha Stepanakerta do jermenske prestonice Jerevena.
Uspevamo da pođemo u pravcu Stepanakerta u nedelju ujutro, ali kad padne veče, most postaje suviše nebezbedan za saobraćaj.
Drumski radnici sipaju šljunak u plitku reku kako bi automobili mogli da se prevezu preko privremene površine.
Granatiranje
Dok se vozimo kroz centar Lačina, započinje novo granatiranje, a sirene za vazdušnu opasnost su zaglušujuće. Policijski automobil juri ulicom, a preko njegovog zvučnika trešti glas koji poziva ljude da pođu u zaklon što je pre moguće.
Za BBC ekipu, najbliže sklonište nalazi se u podrumu supermarketa. Njegova vlasnica, žena po imenu Neli, provela je 17 godina živeći u Kaliforniji, pre nego što je odlučila da se vrati kući sa porodicom.
Dve prostorije u kojima stoje gajbice sa paradajzom, kese sa pirinčem, flaše sa brendijem i lopate, polako se pune ljudima.
Tu su i meštani i oni koji su, poput nas, putovali kroz Lačin i prosto se zadesili na ovoj ulici.
Neki od tih ljudi putuju iz Stepanakerta, pokušavajući da pobegnu od borbi. Neki se kreću ka njemu.
Neli svima nudi kafu i hranu, koju priprema na licu mesta, u podrumu.
Umetnik i borac
Sedokosi mršavi čovek u prsluku i vunenom džemperu izgleda kao da ne pripada ovde. Naša prva pomisao - mora da je kolega novinar.
Ali ispostavlja se da je Gračik Armenakijan umetnik. Tokom prvog rata u Karabahu bio je student.
Godine 2016, tokom poslednjeg runde žestokih borbi, živeo je u Moskvi.
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- Rat u Nagorno-Karabahu: Raste broj civilnih žrtava, a pregovora još nema
Sada živi u Jerevanu. I kaže da nije čak ni zatražio mišljenje prijatelja i porodice pre nego što je došao da se bori.
„Rekli bi mi da se me se to ne tiče! 'Zašto bi išao tamo? Ostani kod kuće !' Prosto sam svima poručio da moram da idem u Karabah i pošao jutros", kaže nam on.
Ne možemo da ne pitamo šta Gračik planira da radi u Nagorno-Karabahu, budući da nikad pre nije ratovao. Hoće li se prijaviti u vojnike?
„Mislim da mogu da pomognem artiljeriji s uputstvima", kaže on. „Mi umetnici imamo dobar osećaj za prostor i daljinu."
Gračik ne poznaje nikakve vojne veštine, ali se nada da će proći obuku, a misli i da je u ratu svaka podrška važna: moralna, fizička, „pomoć talentom", kako on to kaže.
Priliv
Njegova odluka da pođe i bori se u Nagorno-Karabahu možda deluje ekscentrično i neobično, ali lično smo se uverili da brojni Jermeni iz svih krajeva sveta pristižu u Karabah preko Moskve.
Umesto mnogo manjih aviona koji su nekad putovali rutom Jerevan-Moskva, ovih dana su to masivni Boinzi-777 - ona vrsta aviona koja obično prevozi turiste u popularna odmorišta, kao što su Njujork ili Tajland.
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- „Umri ili priznaj": Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
Pandemija korona virusa promenila je turističke rute, a rat ih je dodatno izmenio.
Sada se desetine muškaraca u poznim pedesetim i poznim šezdesetim ukrcavaju na ove letove, uputivši se za Nagorno-Karabah.
Mnogi od njih su to već radili ranije - pre trideset, dvadeset, pa čak i četiri godine.
Podozrenje
Predstavnik lokalnih vlasti Gevorg Mnacakan kaže da Lačin nije jedini važan grad za budućnost Karabaha.
„Svi gradovi i mesta su nam jednako važni."
On kaže da do sada nije bilo ozbiljnijih granatiranja ili štete u Lačinu.
Naš razgovor neprestano prekidaju muškarci u vojničkim uniformama. Ukoliko je na početku ovih najnovijih borbi vojska i želela prisustvo novinara u ovoj oblasti, sada je mnogo više podozriva prema njima.
Ne žele nikakve strimove ili prenose uživo, zato što se brinu da će to odati tačnu lokaciju razgovora.
Možemo da snimamo samo s običnom pozadinom, tako da ništa iz pozadinskog krajolika ne oda gde se nalazimo.
Izbeglice i dobrovoljci
U podrumu, dok čekamo kraj granatiranja, masa postaje sve veća.
Ovde ima svakojakih ljudi: novinara koji su otišli iz Stepanakerta, malo izbeglica iz sela blizu granice sa Azerbejdžanom, dobrovoljaca na putu do ratne zone.
Neke žene plaču, tugujući za svojim domom, dok su druge pribranije i pričaju smireno o tome kad bi mogle da se vrate.
Nekolicina muškaraca puši na pragu podruma, pretvarajući se da se ne plaše. Oni to tvrde iako nam je rečeno da se zaklonimo, ali pravo bombardovanje je čak u Stepanakertu.
Tek što to izgovaraju, bomba eksplodira veoma blizu nas. Oni se brzo skrivaju u podrum sa svima nama ostalima.
Kad ne želite da odete
Drevni grad Šuša nalazi se na oko 10-15 minuta vožnje od Stepanakerta. Glavni grad se nalazi u dolini, dok je Šuša na obronku. Ređe je granatiran, ali kad se to ipak desi, teško je naći podrum u koji biste se sakrili.
U nedelju, kulturni centar u Šuši u kom su se krile neke izbeglice pogodila je granata. Samoproglašena vlada Republike Nagorno-Karabaha tvrdila je da je najmanje četiri civila poginulo toga dana, u Šuši i u Stepanakertu.
Možete stvarno dobro da vidite Stepankert iz Šuše. Snimamo odavde nekoliko sati, ali dok smo tu nema granatiranja.
Ali znamo da se Stepanakert nemilosrdno bombarduje svako jutro i svake noći. Naše kolege novinari koji su ostali u Stepanakertu kažu da je svaki dan sve gore.
U Šuši srećemo ljude, uglavnom veoma stare, koji su došli iz sela vrlo blizu granice sa Azerbejdžanom.
Raja Gevorkijan je ruska učiteljica. Ona kaže da su je pozvali iz lokalnih vlasti i zamolili je da ode.
„Želeli su da izbegnu civilne žrtve koliko god je to moguće. Pedesetak ljudi se odmah pokupilo i otišlo", kaže nam ona.
Ona je 1988. godine bila prisiljena da napusti Azerbejdžan, a 1992. i 2016. godine - morala je privremeno da napusti Nagorno-Karabah.
Ovo je četvrti put da beži od kuće. Ima dvojicu sinova na prvoj liniji fronta i ne zna da li su živi, jer nije u vezi sa njima.
Druga žena u ovdašnjoj grupi izbeglica, Aida Melkanijan, takođe se brine za svoje najbliže. Za svog sina, koji je regrutovan u vojsku sa 18 godina, a ima i brata koji se dobrovoljno javio u rat.
Aida kaže da se čula sa bratom pre nekoliko dana: on joj je rekao da se nalazi pod neprijateljskom vatrom i da trenutno pokušava da stigne do Stepenakerta pešice. Ne postoji prevoz.
„Rekao je da nije ranjen, ali mogla sam da mu čujem po glasu da nešto nije u redu", kaže mi ona.
„Ovo je jeziva situacija, a opet čitav svet ćuti. Ovo je 21. vek i mirni civili se bombarduju, to nije humano!", kaže ona.
„Možemo da računamo samo na sebe"
Nagorno-Karabah nije priznat kao nezavisna država, čak ni u Jermeniji. Nepriznata republika ima predstavnika u Jerevanu, ali ne i ambasadu.
Predstavnik Sergej Gazarijan kaže da je odnos snaga Jermena naspram Azera na liniji fronta 13 naprema 1 u koristi Azerbejdžana.
A opet, kaže on, posle nedelju dana borbi, napredak Azerbejdžana nije bio značajan.
Da li Stepanakert očekuje pomoć Rusije, pitamo, uključujući vojnu podršku? On se umorno smeši.
„Ne možemo da čekamo. Šta tačno i koliko dugo? Možemo da računamo samo na sebe. Ukoliko je borba neizbežna, morate da udarite prvi. Baku se priprema za ovaj rat mesecima. Jermenija nije imala razloga da ga započne."
Borbe sada traju već više od nedelju dana. Postoje znaci prvi put posle trideset godina da Azerbejdžan uživa podršku Turske, snažnog regionalnog igrača sa kojim Azerbejdžan ima etničke i lingvističke veze.
Druge zemlje i međunarodna tela - Rusija, Francuska, SAD, EU, UN, NATO i OEBS - zahtevaju da se borbe prekinu i da ponovo započnu mirovni pregovori.
Ali ovaj put i Turska i Azerbejdžan tvrde da će se pregovori nastaviti samo ako Jermenija obustavi „okupaciju Nagorno-Karabaha", kako su to rekli, i snage nepriznate republike i Jermenije napuste teritoriju koja prema međunarodnom pravu pripada Azerbejdžanu.
Pogledajte video o Sirijcima koji su primorani da ratuju u Azerbejdžanu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
