Sa novim,snažnijim talasom korona virusa u Srbiji i svetu pojačano je i širenje uznemirujućih viralnih tvrdnji na društvenim mrežma da se preminuli sahranjuju u limenim kovčezima, bez obdukcije, kako bi se prikrila navodna ilegalna trgovina organima.
„Ne bih da širim paniku, ali ljudi, meni ovo nije normalno. Kako ćemo znati da li je pokojnik unutra sa svim organima u sebi?", zapitala se jedna korisnica Tvitera - i nije jedina.
Sama pomisao na nemogućnost opraštanja sa bližnjima, sahranjivanja u limenom kovčegu, bez kupanja, oblačenja i drugih pogrebnih običaja, dovoljna je da kod ožalošćenih unese nemir, strah ili sumnju.
U Srbiji je, prema poslednjim podacima, od početka epidemije preminulo više od 1.600 ljudi, polovina njih u novembru.
- Da li porodicama nude novac da „pristanu" da je pokojnik umro od korona virusa
- Sahrane u Srbiji u doba korone: „Tužno, kao da nije imala nikoga na svetu“
- Mogu li verski običaji da budu bezbedni usred epidemije Kovida-19
Izjave i tvrdnje poput ovih na društvenim mrežama mogu da izazovu snažne emocije - zbog čega je i veća verovatnoća da će ih i drugi bez proveravanja podeliti dalje, pa zato lako postaju viralne.
Iz Instituta za javno zdravlje Batut nisu odgovorili na pitanja BBC novinara da li su bolnicama i pogrebnim preduzećima upućene preporuke oko procedura preuzimanja i identifikacija tela preminulih od Kovid-19 i šta one nalažu.
Izostanak tačnih informacija o ovim procedurama otvara prostor za sumnje, strahove i brojne teorije koje bujaju na društvenim mrežama, poput onih da je pitanje „da li je pokojnik uopšte u sanduku" ili da su mu „izvađeni organi".
Svetska zdravstvena organizacija je objavila preporuke oko sahranjivanja umrlih od kovida, u kojoj se ističe da je tokom procedura važno poštovati dostojanstvo preminulih, kulturne i verske tradicije.
Nadležni bi svakom telu trebalo da pristupe kao pojedinačnom slučaju, poštujući pravo porodice i potrebu da istraži uzrok smrti, ali i preduzeti mere da se rizik od širenja infekcije spreči, navodi se u smernicama SZO.
„Kako da znamo da li je pokojnik unutra"
Način na koji se sahranjuju preminuli od zaraznih bolesti, među kojima je i Kovid-19, u Srbiji je propisan je Pravilnikom o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Iz Službe patologije i sudske medicine u Ćupriji kažu da se „telo preminulog sa odeljenja prebacuje u kapelu, sa ličnim podacima".
U skladu sa preporukama i pravilnikom Svetske zdravstvene organizacije, zaposleni u kapelu ulaze u zaštitnoj opremi - skafanderu, maskama, rukavicama, naočarima.
„Identifikaciju preminulog od Kovida-19 vrši jedan član porodice, kratkotrajnim ulaskom, bez kontakta sa preminulim, uz obaveznu ličnu zaštitu", navodi šef Službe dr Jelena Petrović u dopisu za BBC na srpskom.
S obzirom da se higijenska obrada posmrtnih ostataka ne obavlja kod preminulih od zaraznih bolesti, telo se smešta u limeni, zatim u drveni sanduk i predaje pogrebniku, objašnjavaju iz ove ustanove.
Da li se procedure razlikuju u različitim mestima, o čemu se takođe može čitati na društvenim mrežama, BBC novinari pokušali su da saznaju u zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Vojvodini, Nišu, Čačku ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
- Kako korona virus uskraćuje dostojanstvo mrtvima
- Možete li da se zarazite koronom od preminule osobe
- Šta znamo o broju umrlih od virusa korona u Srbiji
Iz pogrebnih preduzeća u Beogradu i Novom sadu potvrđuju da je članu porodice omogućena identifikacija pokojnika.
Telo se najpre polaže u posebnu vreću, smešta se u limeni uložak koji se zavari, a potom, u drveni sanduk koji se dezinfikuje, objasnili su za BBC na srpskom iz JKP Pogrebne usluge iz Beograda.
Limeni sanduk ima stakleni prozor kroz koji se može videti lice preminulog.
Metalni uložak je prema zakonu obavezan ne samo prilikom sahranjivanja preminulih od određenih zaraznih bolesti, već i prilikom prevoza tela van granica države u kojoj je smrt nastupila ili prilikom ekshumacije.
Ukoliko je osoba preminula u zdravstvenoj ustanovi u Beogradu, telo se prema važećim propisima prevozi u gradsku Kapelu u Deligradskoj ulici, navodee za BBC u pisanom odgovoru iz JKP Pogrebne usluge.
„Porodicama preminulih od Kovida-19 je omogućeno da na pomenutoj lokaciji izvrše identifikaciju preminulog", dodaje se u dopisu.
U Novom Sadu, porodica na lični zahtev može videti samo lice preminulog kroz prozor limenog sanduka, kažu u JKP Lisje za BBC na srpskom.
Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), na isti način sahranjuju se i oni za koje se sumnja da su imali korona virus, ali nisu testirani.
Bez tradicionalne pripreme za pogreb, u crnim vrećama, sahranjuju se preminuli od antraksa, kuge, kolere, velikih boginja, virusnih hemoragičnih groznica (izuzev hemoragične groznice sa bubrežnim sindromom), teškog akutnog respiratornog sindroma - SARS-a i drugih nepoznatih zaraznih bolesti.Sahrane umrlih od zaraznih bolesti su prethodnih godina bili više nego retki, prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut.
Da li pacijenti preminuli od korona virusa mogu biti davaoci organa
Ne - jer postoji visok rizik od prenosa infekcije na primaoca, objašnjava direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije doktor Svetozar Putnik.
„U pitanju su bolesnici koji su na veoma agresivnoj imunosupresivnoj terapiji neposredno posle operacije - dakle vi 'ubijate' njihov imuni sistem da organizam ne bi prepoznao taj organ koji ste presadili u telo kao nešto strano što bi pokušao da odbaci", kaže doktor Putnik u razgovoru za BBC .
Velike su šanse da bi zbog te terapije bilo kakva infekcija za ove pacijente bila pogubna.
Ne postoji nijedan centar niti transplantacioni tim koji bi prihvatio da uradi transplantaciju organa davalaca koji je pozitivan na korona virus, tvrdi on.
U Srbiji od vanrednog stanja do danas nije urađena nijedna transplantacija srca.
Pojedini centri u svetu koji su pokušavali da rade transplantacije, insistirali su na ponovljenom PCR testiranju davaoca kako bi se isključila infekcija korona virusom, objašnjava Putnik.
- „Otac mi je dao bubreg i spasao mi život“
- Ko je vlasnik mojih organa u Srbiji
- Sahranjivanje osoba sa HIV-om u crnim vrećama: „Izgubila sam muža, a i dalje moram da lažem rodbinu"
Prema dosadašnjim saznanjima, dodaje, deluje da virus korona utiče na srčani mišić, kao što je nekada bio slučaj sa koksaki virusom ili drugim infekcijama.
„Ako neko ima tu nesreću da doživi moždanu smrt, a mlad je čovek, 20 godina posle preležane korone i da pri svemu tome to nije ostavilo posledicu na srčani mišić - on tada ne bi bio isključen kao potencijalni davaoc", kaže Putnik.
Teorije da se preminuli od kovida koriste za vađenje organa ili da lekari u bolnicama lažu da su pacijenti umrli od posledica virusa pa im uzimaju organe - vodećeg kardiohirurga u Srbiji ostavljaju bez adekvatnih reči.
Kroz istoriju presađivanja organa najviše se pričalo upravo o presađivanju srca, ocenjuje Putnik.
Od romana iz 18. veka o doktoru Frankenštajnu i njegovoj tvorevini, pa do današnjeg dana snimani su brojni filmovi, serije i pisane knjige na temu potencijalnih mahinacija i uzimanja organa koje neretko prikazuju mitove i medicinski nerealistične situacije.
Na listama čekanja za transplantaciju i dalje se nalazi oko 1.000 ljudi, a broj davaooca u Srbiji još uvek nije dostigao 10 na milion stanovnika koliko je neophodno da bi se smanjile liste čekanja i sačuvali životi, saopšteno je iz Hemofarm fondacije početkom juna.
„Zbog malog broja donora, na transplantaciju bubrega danas čeka 807 osoba, jetru - 43, dok se transplantaciji srca nada 28 ljudi".
Lažna izjava Lončara o umrlim od kovida kao „odličnim" davaocima organa
Navode da su preminuli od kovida-19 podobni davaoci organa u Srbiji je još sredinom marta rasplamsala fotošopirana naslovna strana lista Blic sa izmišljenom izjavom ministra zdravlja Zlatibora Lončara da su „oboleli od korone odlični kao donori organa jer su svakako moždano mrtvi".
Ova montaža je nalepljena na šablon naslovne strane ovog lista iz decembra 2019, utvrdio je tada sajt za proveru činjenica Fejk njuz tragač.
Ponovo je počela da kruži društvenim mrežama i u avgustu, kada je opet proveravao sajt AFP za proveru činjenica.
Aktuelna je i dalje na Fejsbuku i Tviteru.
Хоће ли ми неко рећи ко је овде луд!? pic.twitter.com/7EH7M8v2GF
— Нина Нинка (@8ZCVMoe2EsV0qo4) November 19, 2020
Kako izgleda procedura transplantacije organa u Srbiji
„Pri transplantaciji srca postoji trka sa vremenom - od momenta kada srce prestane da kuca u telu preminulog do momenta dok ne zakuca u telu onoga kome se srce presađuje bi trebalo da prođe najviše četiri sata", objašnjava kardiohirurg.
Zato je za transplantaciju organa potrebna „stravična organizacija", kaže Putnik i ističe da postoji velika nervoza pri svakoj operaciji kako bi bila uspešna.
Pre svega, neophodno je da analize iz visoko specijalizovanih laboratorija pokazuju da se krvne grupe i druge antigenske osobine u visokom procentu poklapaju između bolesnika na listi čekanja i mogućih davaoca organa koji su priključeni na aparate za održavanje životnih funkcija.
Transplantacija organa, posebno srca, radi se isključivo od osoba kod koje je potvrđena moždana smrt - što podrazumeva da radi srce, ali ne i mozak.
Često su davaoci ljudi koji su preminuli u saobraćajnoj nesreći, usled teške povrede glave ili ranjavanja iz vatrenog oružja, navodi se u relevantnim medicinskim izvorima.
Postoje jasni kriterijumi regulisani zakonom na osnovu kojih se proglašava moždana smrt.
Prema Zakonu o presađivanju ljudskih organa iz 2018, davalac može da bude osoba koja se tokom života tome nije usmeno ili pismeno protivila ili ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog.
Tada tim lekara koji se bavi procenom moždane smrti utvrdi da je do nje došlo, pristupa se razgovoru sa porodicom - tako je svugde u svetu, bez obzira da li postoji zakon o pretpostavljenoj saglasnosti ili ne, kaže Putnik.
Ako porodica da saglasnost, uključuju se ostali medicinski timovi.
Pristupa se proceni podobnosti odgovarajućih organa za transplantaciju - proceni opšteg stanja donora, a ukoliko postoji neka infekcija, postupak se obustavlja.
Zatim se proverava da li postoje druga sistemska oboljenja, a onda se procenjuju ciljani organi - kardiolog gleda srce, nefrolog bubrege, hepatolog procenjuje stanje jetre.
- Prva beba iz materice od preminule donorke
- „Moj novorođeni sin – davalac organa“
- Ona je saznala ko je bila žena od koje je dobila srce
Vitalni organi ne mogu da „prežive" dugo van tela - za presađivanje pluća, kao i srca, rok je četiri sata, za jetru i pankreas do 24 sata, a bubrezi su najizdržljiviji i mogu se održati i do 36 sati.
„Možete misliti kako je teško ponekad kada se to radi u sred noći, ili kada je prilično udaljeno iz Niša ili Novog Sada, da ne pričamo ako i uđemo u sistem Eurotransplant pa to radimo sa organom iz Beča ili Minhena", kaže Putnik.
Tu su i timovi medicinskih specijalista koji dolaze do donorskih bolnica da urade eksplantaciju organa, a potom timovi koji će u matičnim ustanovama obaviti presađivanje u telo bolesnog čoveka.
„Kada sve to saberete, u čitavu tu proceduru, od jednog preminulog donora, koji će biti mogući davalac nekoliko organa, uključeno je više od 100 zdravstvenih profesionalaca.
„Bilo kakva mahinacija bi morala da uključi sve te ljude odjednom, što je gotovo nemoguće", ističe doktor Putnik.
Godine 2017. se navršilo 50 godina od prve transplantacije ljudskog srca u Južnoafričkoj Republici. , a transplantacije drugih ljudskih organa i tkiva su rađene nešto ranije.
U Srbiji se transplantacija srca obavlja samo u Kliničkom centru Srbije, gde je od 2013. do danas izvršeno oko 50 ovih operacija, kaže doktor Putnik koji je i sam u njima učestvovao.
Postoji nekoliko donorskih bolnica u zemlji - među njima su i Urgentni centar odnosno Klinički centar Srbije, Vojnomedicinska akademija, KBC Zemun, Klinički centar Vojvodine, KBC u Nišu.
Transplantacija jetre i bubrega se vrši, pored KCS, i na VMA i u KCV, a bubrega i u KBC Niš.
Da li je potrebna obdukcija da bi se utvrdio uzrok smrti
U Srbiji do sada nisu vršene obdukcije preminulih od Kovida-19, a pre redovnih obdukcija se vrši PCR testiranje, rekao je u julu specijalista sudske medicine dr Slobodan Savić.
U svetu ne postoji opšteprihvaćeni standard za registrovanje smrti od virusa korona, pa postoje razlike u tome kako razne države beleže te slučajeve, podaci su BBC tima za proveru činjenica.
Obdukciju kovid pacijenata nije zabranila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), kako je to u julu naveo ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Ova izjava do danas potpiruje teorije zavere o korona virusu koje mesecima kruže društvenim mrežama u Srbiji i širom sveta.
Kako se zna da je uzrok smrti korona virus, ako nije rađena obdukcija - je jedna od najpopularnijih.
„Uzimanjem briseva radi testiranja na Kovid-19, pozadina je uzimanje DNK te iz tog razloga došlo se do saznanja da se ne vrši obdukcija preminulih od Kovid-19 kako se ne bi utvrdilo da se nezakonito uzimaju organi od preminulih", glasi druga teorija objavljena na više Fejsbuk stranica i grupa.
Sa stranice Sindikata zaposlenih policije, gde se neretko objavljuju dezinformacije o korona virusu, ova objava podeljena je dalje više od 300 puta.
SZO je u martu objavila smernice o bezbednosnim merama koje su potrebne za obdukciju preminulih od korona virusa, kakve u Srbiji ne mogu da se ispune.
Dodatnu zabunu unela je izjava kardiohirurga u penziji Miljka Ristića, koji je tokom televizijskog gostovanja na Pinku rekao da su u Srbiji rađene obdukcije 17 kovid pacijenata, te da su rezultati bili „frapantni".
Ali reč je o onlajn predavanju Medicinskog fakulteta, iz maja ove godine, kada su predstavljeni rezultati obdukcija Instituta za patologiju u Beogradu, izvršenih na 17 pacijenata koji su ispoljavali simptome nalik Kovidu-19.
Međutim, nije dokazano da su bili pozitivni na ovaj virus, objavio je sajt za proveru činjenica Raskrikavanje.
Povodom Ristićeve izjave oglasio se i Medicinski fakultet.
„Po preporukama američkog Centra za kontrolu bolesti ovako rizične obdukcije (rizične po zdravlje lekara i pomoćnika obducenata koji rade obdukcije umrlih od kovida), treba da se rade u specijalnim obdukcionim salama (sa jakim isisnim sistemima za vazduh i velikim brojem izmena vazduha u jedinici vremena), a nijedna obdukciona sala takvog tipa ne postoji u našoj zemlji, pa ni na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu", objašnjeno je u saopštenju.
U Srbiji se vreme i uzrok smrti utvrđuju lekarskim pregledom, i drugim medicinskim metodama, koristeći se pri tome dostignućima savremene medicinske nauke i na osnovu medicinske dokumentacije, navodi se u pravilniku kojim je uređen ovaj postupak u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Uzrok smrti preminulog se utvrđuje obdukcijom samo u slučajevima predviđenim zakonom, među kojima su:
- Kada preminula osoba provede manje od 24 časa u bolnici gde je došlo do smrti čiji uzrok nije moguće utvrditi iz postojeće medicinske dokumentacije;
- Smrt pod nejasnim okolnostima;
- Nasilna smrt;
- Na zahtev lekara koji je lečio preminulog, istražnog sudije, drugih nadležnih organa ili uže porodice;
- U slučaju smrti osobe koja je bila uključena u kliničko ispitivanje lekova ili drugo medicinsko istraživanje;
- Ako je do smrti došlo u zdravstvenoj ustanovi gde se obavljaju specijalističko-konsultativni pregledi i bolničko lečenje ljudi sa mentalnim smetnjama, kao i u slučaju smrti pritvorenika i osuđenika;
- Kada je to od posebnog značaja za zaštitu zdravlja građana ili kada to nalažu epidemiološki ili sanitarni razlozi;
- U slučaju smrti osobe čiji se delovi tela mogu uzimati radi presađivanja u svrhu lečenja, u skladu sa zakonom.
Obdukcije preminulih od kovida su rađene u drugim zemljama, o čemu je u blogu pisao radiolog iz Niša Aleksandar Ivković, na osnovu više desetina naučnih radova iz inostranstva u koje je i BBC imao uvid.
Na organima preminulih od posledica kovida su prema ovim nalazima pronađena brojna oštećenja.
„Veliki delovi pluća su pretvoreni u kašastu masu. Tu ima svega. Hijalinih membrana, raspadnih produkata, krvarenja, tromboze", piše Ivković.
Primećena su i razna oštećena srca, mozga, bubrega, jetre, jajnika i drugih organa.
Ivković je pokrenuo blog pre nekoliko godina kako bi „sve naučne nedoumice stavio na svoje mesto, pre svega u svojoj struci - radiologiji i radijaciji uopšte", kaže on za BBC.
O epidemiji korona virusa, koji je i sam preležao, piše jer vidi da nedostaju jasno napisana objašnjenja.
„Moja mama je postala uticajna teoretičarka zavere. To što radi je opasno.“ pic.twitter.com/x70IEmSBKg
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) November 11, 2020
Video koji navodno prikazuje „vađenje organa" u kovid bolnicama u Rusiji - neverifikovan
Poslednjih dana oktobra i početkom novembra, internetom se proširio uznemiravajući eksplicitni video u kome je prikazan krvavi hodnik i gomila navodno ljudskih tela na nosilima ili na podu.
Na snimku je i nekoliko ljudi u zaštitnoj opremi - skafanderima, maskama i naočarama - i govore na ruskom jeziku.
Video se deli uz tvrdnju da je prikazano „vađenje organa" pacijentima u kovid bolnicama.
Na snimku se ne vide nikakvi medicinski instrumenti, a u jednom kadru je plastična kofa koja nalikuje na kanticu za boju.
Dok jedni ističu da u ovakvim nehigijenskim uslovima nije moguće vršiti bilo kakvu operaciju, drugi na društvenim mrežama pišu da je reč o lažnom videu i filmskoj scenografiji, a treći ipak insistiraju da je reč o pravoj mrtvačnici.
Video do danas nije verifikovan - nije ustanovljeno da li je reč o lutkama ili stvarnim ljudima, niti gde je i kada snimljen.
Neposredno pre nego što je objavljen, mediji u Rusiji izveštavali su o preopterećenim mrtvačnicama, a nešto drugačiji snimci hodnika sa crnim vrećama naslaganim jedna na drugu preplavili su društvene mreže.
Autori snimaka i fotografija rekli su da se zbog korona virusa u mrtvačnicama čeka na obdukcije i da institucije ne mogu da se nose sa tim, pisao je BBC na ruskom jeziku.
Nadležni su rekli da je uzrok povećana stopa smrtnosti od Kovida-19 i činjenica da je porodicama problem da preuzmu tela zbog karantinskih mera.
Bolnice u Rusiji su dužne da izvrše obdukciju svakog pacijenta zaraženog korona virusom, što dodatno opterećuje patologe i zdravstvene ustanove.
Najstarija objava neverifikovanog snimka do kojeg je BBC došao bila je na ruskoj društvenoj mreži VK, 28. oktobra - objavio ga je korisnik koji je pitao da li je u pitanju mrtvačnica u Sankt Peterbugru.
Snimak je ubrzo objavljen na ruskom sajtu Zemlja krvi (Strana krovi) 31. oktobra gde se dele eksplicitni snimci nasilja, nesreća, deformiteta, ubistava i „mračne strane života", ali je došao i do drugih ruskih sajtova.
Pojedini ruski sajtovi su objavili da je snimak cirkulisao preko Votsapa, gde su se pojavljivali navodi da je reč o mrtvačnicama u drugim mestima u Rusiji, što su lokalne vlasti demantovale.
Video je dospeo i na Telegram kanale na španskom jeziku, na Reditu ga je objavio i korisnik iz Švedske koji ga je preko Mesindžera dobio od prijatelja iz Maroka, pa i do srpskih društvenim mreža.
Samo preko jednog privatnog profila na Fejsbuku gde je objavljen 10. novembra, podeljen više od 700 puta, mahom uz tvrdnje da je reč o kovid bolnici gde se ljudima kradu organi.
Video je sa sličnim navodima bez ikakvih dokaza deljen je i na više profila na Tviteru, gde je imao hiljade pregleda.
„Očigledno je da su tim stradalnicima vađeni organi. Prva pomisao bi bila da je to neka navodna kovid bolnica gde se ljudi ubijaju za rad vađenja organa a lažno od nadrilekara - mafije u belim mantilima i političara proglase umrlim od kovida", glasi jedan od komentara.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
