Kada Karlos Sorija izlazi iz kuće kako bi trenirao na planinama u okolini Madrida, nošenje zaštitne maske vraća mu uspomene na Himalaje.
„Teško je disati, pa me podseća na to kada sam na velikoj nadmorskoj visini", kaže s osmehom.
Ovaj 81-ogodišnjak očekuje da će osetiti himalajski vazduh ponovo ovog proleća, kada planira da se popne na vrhove planine Daulagiri u Nepalu.
Nada se i da će na jesen osvojiti vrhove planine Šišapangma na Tibetu. Ukoliko ostvari oba plana, postaće najstariji čovek koji je uspeo da se popne na 14 najviših vrhova sveta - a svi su viši od 8.000 metara.
- Nordijsko skijanje ili stari zlatiborski sport
- Kako je zbog korone planinarenje u Srbiji zamenilo letovanje u inostranstvu
- U fotografijama: Planinarenje Sinajskom gorom
Karlos, tapetar u penziji, rođen je u Avili, gradu severozapadno od Madrida i planinari čitavog života. Ali u protekle dve decenije, njegovi podvizi u rušenju niza planinarskih rekorda vezanih za uzrast učinili su ga jedinstvenim.
Osvojio je 11 od 14 najviših vrhova od kada je napunio 60 godina. Brzo nakon što je oduvao 60 svećica, sa 62 godine postao je najstariji čovek koji se popeo na Mont Everest. Do sedamdesete godine osvojio je najviše vrhove svih sedam kontinenata.
„Na mojim dvema nogama"
Najveće dostignuće mu je način na koji je osvojio sve te vrhove.
„Najponosniji sam na to što nikada nisam pretrpeo ozbiljne promrzline i nikada me nisu spasavali", kaže on.
„Uvek sam se peo i spuštao sa svih vrhova na mojim dvema nogama."
Nadao se da će prošle godine ostvariti cilj od svih 14 najviših vrhova, ali mu je Kovid-19 poremetio planove. Kada krene u osvajanje, kaže da će se sećati žrtava pandemije na dva vrha.
„Želim da odam počast ljudima mojih godina širom sveta koji su umrli od ovog virusa - ljudima kojima je loše u domovima za stare i koji su veoma uplašeni", kaže on.
„Uzeću malo cveća i ostaviću ga na vrhu kao počast svim ljudima koji su umrli zbog ove strašne situacije", dodaje on.
Sada trenira na planinskom vencu u blizini Madrida. Kod kuće ima improvizovanu teretanu u kojoj su sobni bicikl, tegovi, pa čak i mali zid za penjanje.
„Niko na svetu nije uradio nešto slično", kaže Sito Karkavila, geolog koji se peo sa Karlosom.
„Karlos nije starac kome je dosadilo kada je otišao u penziju i onda je odlučio da se penje na planine, on je veteran planinar koji je još aktivan i nema drugog sportiste... bilo koje vrste, koji je aktivan na najvišem nivou šest decenija."
Karlos sada obezbeđuje sredstva koja su mu potrebna za prolećne i jesenje ekspedicije i nada se da ih pandemija neće dodatno poremetiti. Pre dve godine operisao je koleno, ali veteran penjač insistira na tome da njegova fizička spremnost nije problem.
„Izgubio sam malo stabilnosti u nogama, malo snage, malo mentalne oštrine", kaže on. „Ali kada sam bio na Himalajima, nikada se nisam osećao kao starac koji će tek videti da li može da se snađe."
„Stariji ljudi često misle da je igra za njih završena", dodaje.
„Mnogo je ljudi koji će reči'dobro, već imam 70', pa šta? To su divne godine!"
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
