Jelena Janković je fotografkinja koja živi u soliteru u širem centru Zagreba.
Veče uoči zemljotresa otišla je na spavanje ne sluteći da će je probuditi drmanje kreveta.
„Nisam shvatala šta se dešava, a pošto živim na osmom spratu, imala sam osećaj da se zgrada ljulja levo-desno", priseća se ona.
Godinu dana kasnije, Jelena i dalje ima „taj osećaj kao da se nešto trese" i tek od skoro odlazi na spavanje bez misli u glavi da će je probuditi zemljotres.
- Snažni zemljotresi u Zagrebu - šteta velika, vojska na ulicama
- „Jauci i plač su bili jezivi i mnogi su ostali celu noć napolju" - svedočenja o zemljotresu u Hrvatskoj
- Novi jači zemljotres u Hrvatskoj - 4,1 stepen Rihtera
Tačno pre godinu dana, 22. marta 2020. godine u 6.24 sati glavni grad Hrvatske pogodio je prvi zemljotres jačine 5,5 stepeni po Rihteru.
Pola sata kasnije osetiće se i drugi, jačine 4,8 stepeni, nešto slabiji, ali opet razoran.
To jutro ispunjeno strahom, strepnjom i užasom oni koji žive u Zagrebu nikada neće zaboraviti.
Poginula je devojčica, a 30 ljudi je povređeno.
Porodilje su sa bebama u rukama bile ispred porodilišta po hladnom vremenu, da bi potom bile razmeštene po drugim bolnicama.
Prema zvaničnim podacima, u zemljotresu je oštećeno 25.000 zgrada, od kojih 6.000 je u potpunosti uništeno.
Iz centra grada raseljeno je oko 10.000 ljudi.
Strah, traume i tuga u Zagrebu
Saša Čobanov je novinar portala Indeks i u vreme zemljotresa bio je u Šibeniku.
Posledice zemljotresa ostavile su, kaže, traga na mnoge.
„Ljudi su samo o tome pričali, pandemija korona virusa je pala u drugi plan", kaže Čobanov za BBC na srpskom.
Primetio je da su mnogi u njegovom okruženju instalirali aplikaciju za potrese na mobilnim telefonima, jer je svakog drugog dana „treslo".
Zemljotres nije oštetio zgradu u kojoj živi Čobanov, ali jeste onu koja se nalazi odmah uz nju.
„Traka koja je upozoravala pešake na opasnost stajala je tu do pre 20 dana", kaže novinar.
Za mnoge, a i za fotografkinju Jelenu, život posle zemljotresa u Zagrebu je bio jako tužan.
Centar grada bio je zatvoren zbog rizika da će se neki delovi zgrada u potpunosti urušiti.
„Među svima nama postoji ogroman strah da će se to opet desiti",
„Momak i ja smo tog jutra istrčali iz stana, nisam ni bila svesna šta se događa niti koliki strah ti tako nešto unese u kosti", kaže Janković.
Bili su joj, dodaje, potrebni meseci da ponovo počne normalno da spava.
Neki Jelenini prijatelji morali su da se isele iz stanova jer su oštećene zgrade u kojima su živeli.
„Kada iznajmljuju stanove obavezno pitaju koliko je zgrada stara, jer žele da izbegnu taj stres", kaže Jelena.
- Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
- Zemljotres u Hrvatskoj: „Moje životinje nikad ne bih ostavio"
- Zemljotresi: Gde najviše trese i kako se zaštititi
Osećaj koji ne može da se zaboravi
Zorana Kličković Kanaet je producentkinja koja sa sinom i suprugom živi u Zagrebu.
Kaže da su oni imali sreće, jer su prošli bez povreda, a stan u kome žive je prošao bez oštećenja.
„Tog jutra nas je probudila tutnjava i ljuljanje", kaže Zorana.
Suprug i ona su uspeli da uzmu osnovne stvari, obuku nešto garderobe preko pidžama i s detetom, koje spavalo, u naručju izađu iz zgrade.
„Napolju pune ulice ljudi, srećemo komšije, ali ne možemo da ih zagrlimo, stisnemo ruku i bordimo jedni druge zbog straha od zaražavanja korona virusom",
„Baš teška nemoć, taj osećaj ne mogu da zaboravim", dodaje ona.
Zorana kaže da se Zagreb tresao još dugo posle i da su zato porodično spavali u dnevnom boravku, bliže ulazim vratima u stan.
„A onda smo se polako navikli, jer kada potres nije toliko jak, ne reaguješ", kaže ona.
Zorana je u videu snimljenom neposredno posle zemljotresa govorila o danima koji su usledili i oporavku od najgore prirodne nepogode u Zagrebu u poslednjih 140 godina
Najmanje 15 godina za obnovu zgrada
Jelena kaže da nije primetila da su zgrade koje su najviše oštećene u zemljotresu obnovljene.
Primećuje da su samo delovi koji su urušeni ograđeni i da je istaknuto obaveštenje da je opasno kretati se tuda.
Ivica Rovis, direktor Zavoda za prostorno uređenje grada Zagreba, u izjavi za „Danas" kaže da je za rekonstrukciju oštećenih i uništenih zgrada „po njegovom optimističnom scenariju potrebno 15 godina".
Jedan od razloga za to je i što mnoge zgrade u centru Zagreba štiti Ministarstvo kulture, kao i objekte od istorijskog značaja.
U zemljotresu je oštećeno 25.000 zgrada, od kojih je 6.000 u potpunosti uništeno.
Iz centra grada raseljeno je 10.000 ljudi.
„Neki su se preselili u druge stanove ili su se sklonili kod rodbine i prijatelja, što su samo privremena rešenja", kaže Rovis.
Anka Mrak Taritaš, predsednica Građansko-liberalnog saveza i bivša ministarka građevine, u decembru prošle godine je izjavila da je „za obnovu Zagreba izgubljeno devet meseci" i da je odgovornost na premijeru Andreju Plenkoviću i hrvatskoj vladi.
„Prošlo je devet meseci i za devet meseci ništa nisu uradili", rekla je tada Mrak Taritaš prenosi Radio Slobodna Evropa.
Dodala je da su Zagrepčani ostavljeni na milost i nemilost birokratije i da je 4.000 porodica bez grejanja i tople vode.
„Valjda neće sad"
Devet meseci kasnije, nekoliko dana pred novu godinu, desio se još jedan razoran zemljotres, ovog puta u Petrinji, gradu na oko 50 kilometara od Zagreba.
U zemljotresu jačine 6,2 stepena Rihterove skale poginulo je sedmoro ljudi, među kojima i dvanaestogodišnja devojčica.
Povređene su desetine ljudi, a materijalna šteta je bila ogromna.
Zagrepčanka Zorana je bila vrlo uznemirena posle ovog zemljotresa.
„I dalje držimo poluspremne rančeve, u njima menjamo stvari prema godišem dobu, dokumenti su nam uvek pri ruci", kaže ona.
Kad god ode da se tušira, razmišlja o tome da „valjda neće sad" i uvek ima strategiju u glavi kako će izaći iz stana, a da pre toga ugasi plin, zatvori prozor, proveri rernu.
„Svaki dan si zahvalan što nije gore, ali znaš da će tresti i da ne možeš ništa da uradiš i živiš s tim stresom i grčem svaki dan".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
