Odmarališta na moru, rezidencije, ambasade i stanovi u diplomatskim kvartovima širom sveta, poslovni prostori i druge nepokretnosti brojnih domaćih preduzeća trebalo je po raspadu Jugoslavije nekako raspodeliti među nekadašnjim republikama.
Tako su novonastale republike 29. juna 2001. godine u Beču potpisale Sporazum o sukcesiji kojim su utvrđeni „osnovni principi i obaveze država naslednica (sukcesora) pri imovinskopravnoj deobi nasleđe Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ)".
Međutim, ni tačno 20 godina kasnije Sporazum se, po mišljenju nekih pravnika, ne sprovodi u potpunosti, pa su brojna pitanja vlasništva nad imovinom na prostoru bivše Jugoslavije ostala nerešena.
Takav je, na primer, slučaj sa turističkom agencijom Mladost turist iz Beograda i imovinom na hrvatskom primorju.
- Ko od zvaničnika i šta može da potpiše u ime građana Srbije
- Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči
- Zašto padaju presude pred Apelacionim sudom
U pokušaju da reši spor, agencija je se obratila i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, ovaj sud je „odbio da odlučuje o tome uz zaključak da najpre dve države treba da sklope ugovor o imovinsko-pravnim odnosima".
Od tada je prošlo više od dve godine i nema nikakvog pomaka, kaže Radomir Podinić, predsednik nadzornog odbora ove agencije.
„Mi i dalje čekamo ko će se smilovati, ali neće niko, no ipak i dalje gajimo nadu i nećemo to dati, ipak je to imovina agencije", kaže Podinić za BBC na srpskom.
Na pitanja BBC-ja šta je Srbiji vraćeno od imovine koja joj po sporazumu pripada, a šta nije vraćeno njenim građanima i pravnim licima, kao i da li je Srbija odgovorila na potraživanja bivših jugoslovenskih republika iz Republičke direkcije za imovinu do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori.
Šta je Sporazum o sukcesiji?
Sporazum o pitanjima sukcesije predstavlja dokument o podeli imovine SFRJ između novoformiranih država koje su nekada činile zajednicu.
Potpisale su ga tadašnja Savezna republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora), Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Bosna i Hercegovina u Beču 29. juna 2001. godine.
U međunarodnom pravu sukcesija označava prenošenje prava i obaveza jedne države (prethodnice) na drugu državu (sukcesorke).
Sporazum je ispred SR Jugoslavije potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović.
„Mi smo ovim Sporazumom dosta dobili, posebno kada je reč o podeli zlata. S druge strane biće nam teško po pitanju podele nepokretne imovine" izjavio je Svilanović tada.
Savezna Republika Jugoslavija ratifikovala je Sporazum 1. jula 2002. godine, nakon usvajanja Zakona u oba Veća savezne Skupštine, dok je poslednja u nizu sukcesorki SFRJ koja je to učinila bila Hrvatska - marta 2004. godine.
Advokat Ivan Simić, pravni savetnik nekih od srpskih preduzeća koje potražuju imovinu u Hrvatskoj, kaže da je posle otcepljenja Crne Gore, Srbija postala „univerzalni sukcesor" SR Jugoslavije.
Sporazum sadrži sedam priloga - aneksa.
Aneks A: Pokretna i nepokretna imovina (u najvećem delu se odnosi na imovinu nekadašnje JNA)
Aneks B: Diplomatska i konzularna imovina
Aneks C: Finansijska aktiva i pasiva
Aneks D: Arhive
Aneks E: Penzije
Aneks F: Ostala prava, interesi i obaveze
Aneks G: Privatna svojina i stečena prava
Mladost turist
Turistička agencija u vlasništvu ima imovinu na tri lokacije na hrvatskom primorju - Baška voda, Makarska i Tisno (ranije Tijesno).
U Baškoj vodi su, kaže Podinić, imali hotel „Avala".
„Jedan od najboljih objekata po položaju, procenjivao se na 35,40 miliona eura", ističe on.
Dodaje da je taj objekat 1990-ih prodat, da bi ga pre nekoliko godina otkupili novi vlasnici.
U Makarskoj je agencija imala oko 6.000 kvadrata površine, na kojoj su bile smeštene kamp kućice, a koja sada zvruji prazna.
U Tisnom je agencija posedovala oko 11.000 kvadrata nepokretnosti.
„Tamo su bile čvrste zgrade, kuhinje, restorani, sanitarni čvorovi, to je sve srušeno i nikom ništa", kaže Podinić.
Dodaje da je opština na toj lokaciji podigla „školski centar".
Pored suda u Strazburu, obraćali su se i domaćim institucijama, a pisali su i Ujedinjenim nacijama.
Jedan od poslednjih trzaja bio je pokušaj da se nešto učini u Hrvatskoj preko tamošnjih advokata kojima su prosleđeni „papiri", da bi „mogli nešto da pokrenu".
„Uvek su nas odbijali preko sudova i pozivali se na neku uredbu iz 1994, a prenebregnuli odluku koju je Sabor usvojio 2004. o međunarodnom Sporazumu o sukcesiji", tvrdi Podinić.
BBC na srpskom nije dobio odgovore od relevantnih institucija u Hrvatskoj.
Srbija i Hrvatska: Šta se potražuje i šta je vraćeno?
Pored turističke agencije Mladost turist, imovinu u Hrvatskoj potražuju mnoge druge firme čija je adresa u Srbiji - poput Pionira iz Subotica, Neoplante iz Novog Sada, Vitala i Karneksa iz Vrbasa, NIS-a, Ineksa i ostalih.
Fabrika nameštaja Simpo Vranje takođe potražuje poslovne prostore u Zagrebu od oko 1.500 kvadrata, u Samoboru - 2.100, Splitu - skoro 800 i Zadru nešto više od 250 kvadrata.
Industrija mesa BEK iz Zrenjanina zahteva povraćaj „poslovnog objekata-stovarišta" u Rijeci od oko 800 kvadrata u okviru koga se nalazi i dvosoban stan.
Pošto im imovina nije vraćena, i oni su pravdu zatražili van Balkana, u Ženevi od Komiteta Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava.
Uz firme i institucije, imovinu nazad traže i pojedine banke.
„Jugobanka ima više desetina miliona nevraćenih kredita hrvatskih preduzeća, kao i veliki broj nepokretnosti jer je svojevremeno imala četiri velike filijale u Hrvatskoj - Zagreb, Rijeka, Split i Podravska Slatina", objašnjava advokat Simić.
Dodaje da Jugobanka ne može da naplati potraživanja ni „u odnosu na Energoinvest" iz Bosne i Hercegovine koji joj takođe duguje po osnovnu plaćenog kredita „više desetina miliona evra".
„U drugim bivšim jugoslovenskim republikama situacija je ipak bolja, odnosno moguće je ostvariti pravnu zaštitu na osnovu međudržavnog Sporazuma o sukcesiji", tvrdi Simić.
Tačan broj potraživanja iz Srbije za imovinom u Hrvatskoj gotovo je nemoguće utvrditi.
- Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
- Zapadni Balkan: Sve dalje od EU
- Ko sve koga tuži za genocid na Balkanu
Simić, pravni savetnik mnogih preduzeća iz Srbije koja potražuju imovinu u Hrvatskoj smatra da gotovo ne postoji grad ili neko ozbiljnije jugoslovensko preduzeće da nije imalo „nešto od imovine" u bivšim jugoslovenskim republikama.
U nepokretnosti se, između ostalih, računaju odmarališta, vile i letnjikovci na moru, ali i poslovni prostori i nekadašnja sedišta firmi u različitim gradovima širom Hrvatske.
Za razliku od hrvatskog, srpsko pravosuđe „dodeljuje imovinu", tvrdi Simić.
„Srbija je dosledno poštovala Sporazum o sukcesiji, u pravosudnoj praksi primenjivala nepodeljeno njegove odredbe i vraćala hrvatskim tražiocima pravne zaštite imovinu koju su oni potraživali u Srbiji", ističe advokat.
Neka od hrvatskih preduzeća koja su ostvarila povraćaj imovine u Srbiji su Borovo, Jugoton, Jugoplastika i drugi.
Pojedini su se opredelili za prodaju nepokretnosti, poput zagrebačke firme Končar EI koja je prošle godine oglasila prodaju zgrade u njenom vlasništvu u centru Beograda, u ulici Kralja Petra, za 3,2 miliona evra.
„Postoje i neka stanovišta da se srpsko pravosuđe zaletelo i prerano počelo da dodeljuje imovinu hrvatskim tražiocima, dok je hrvatsko tu bilo čvrsto, tvrdo, konzistentno", ističe Simić.
Ipak, hrvatski pravnik Sulejman Tabaković je u gostovanju u emisiji „Crvena linija" na televiziji N1 svojevremeno izjavio da „Hrvatska ne traži vlastitu imovinu toliko agresivno".
„Moramo znati da Hrvatska ima jako puno imovine, ali tako ima i udela u termoelektrani u Tuzli, Gacku, Obrenovacu i 26 odsto (hidro)elektrane na Đerdapu, a kupuje struju po vrlo skupim cenama", izjavio je Tabaković koji je inače učestvovao u stvaranju Sporazuma o sukcesiji.
Sporovi
Uprkos tome što su Sporazum o sukcesiji ratifikovale sve države bivše Jugoslavije, njegovo sprovođenje se u praksi ne odvija baš uspešno.
Posebno problematičnim pokazao se Aneks G, koji se tiče privatne svojine i stečenih prava građana i drugih pravnih lica SFRJ.
„Prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji Države sukcesora i na koje su građani ili druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31.12.1990. godine biće priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje od strane te Države u skladu sa utvrđenim standardima i normama međunarodnog prava, i to nezavisno od nacionalnosti, državljanstva, boravišta ili prebivališta takvih lica."
Oni koji nisu bili u „mogućnosti da ostvare takva prava će imati pravo na naknadu u skladu sa građanskim i međunarodnim pravnim normama", dodaje se.
U nastavku istog člana piše da će „svaki namerni prenos prava na pokretnu ili nepokretnu imovinu izvršen posle 31.12.1990. zaključen pod pritiskom biti ništavan".
Simić smatra da se hrvatsko pravosuđe oglušuje na ove odredbe Sporazuma o sukcesiji koji je po „pravnoj snazi iznad svih lokalnih zakona".
„Hrvatski sudovi su stali na stanovište da nema mesta primeni Sporazuma o sukcesiji jer je on, po njihovom shvatanju, jedan krovni dokument koji nije osnov za vraćanje imovine i u praksi još uvek ne može da proizvede konkretne pravne posledice", govori Simić za BBC na srpskom.
Situaciju u Hrvatskoj je dodatno otežala odluka Sabora iz 2018. godine kojom je omogućeno da se „sporna imovina da u zakup od 30 godina".
Tadašnji ministar državne imovine Goran Marić izjavio je da se novim Zakonom o upravljanju javnom imovinom „ne zadire u vlasnička prava", te da je to „najbolje rešenje jer Hrvatska nije pokrenula postupak prodaje imovine, kao što su radile susedne države".
- Intelektualna svojina - sve što treba da znate
- Šta je Vrhovni kasacioni sud i zbog čega je važan
- Ustavni sud: Vanredno stanje nije protiv Ustava
Što ne može G, može Aneks B
Pravnici su saglasni da se najdalje odmaklo u raspodeli diplomatske i konzularne imovine koja potpada pod Aneks B.
O dodeljivanju rezidencija, vila, ambasada i ostalih nepokretnosti koje pripadaju ovoj grupi odlučuje Mešoviti komitet za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ.
Poslednji sastanak je održan 5. jula 2019. godine kada su raspodelom Srbiji dodeljeni objekti stalne Misije pri UN u švajcarskoj Ženevi, generalnog konzulata u nemačkom Frankfurtu, ambasade i kuće u glavnom gradu Zimbabvea - Harareu i rezidencija u prestonici Gvineje - Konakriju.
Zajednička prodaja nepokretnosti u Njujorku i Tokiju je bila uspešno okončana, a prodaja imovine u Bonu bila je u završnoj fazi.
Prema pisanju Blica, Srbija je u dosadašnjoj raspodeli diplomatske i konzularne imovine dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u Kamberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu.
Početkom 2012. Srbiji su pripali i objekti u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
