Radni dan u Tokiju obično počinje vožnjom kroz najprometniji sistem podzemne železnice na svetu.
Svaki dan vozom se u japanskom glavnom gradu vozi oko 20 miliona ljudi.
To je stresan proces dok užurbani putnici jure u svim pravcima.
Na peronu, svi trupkaju u urednoj formaciji pored vrata voza da bi izbegli ometanje putnika koji izlaze, a potom žurno ulaze, doduše kao na usporenom filmu zbog velike gužve.
Oni koji uspeju da se uguraju otkrivaju da je pomeranje skoro nemoguće; stopala im ponekad ne dodiruju pod.
A opet, čak i u ovako pretrpanim vozovima, vlada rezignirana tišina.
- Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
- Kako je sake pomogao da se Fukušima oporavi
- Treba li da se hranimo kao Japanci da bismo duže živeli
Smireno i disciplinovano ponašanje obično je karakteristika čak i najvećih gužvi u Japanu.
Inostrani posetioci često su iznenađeni spremnošću ljudi da čekaju strpljivo na prevoz, lansiranje brendova ili, na primer, pomoć posle razornog zemljotresa i cunamija u Fukušimi.
Ali u održavanje ovog spoljnog reda ulaže se popriličan napor: u Japanu je taj napor poznat kao „gaman".
Istrajavanje u teškim vremenima
Jednostavno rečeno, to je zamisao da pojedinci treba da iskazuju strpljenje i istrajnost kad se suoče sa neočekivanim ili teškim situacijama, i čineći to održavaju harmonične društvene veze.
Koncept podrazumeva određeni stepen samokontrole: pritiskate kočnicu na svojim osećanjima da biste izbegli konfrontaciju.
To je očekivana dužnost i doživljava se kao znak zrelosti.
Dejvid Slejter, profesor antropologije i direktor Instituta za komparativnu kulturu na tokijskom Univerzitetu Sofija, opisuje gaman kao set strategija kako biste se izborili sa događajima koji su izvan naše kontrole.
„Pojedinci u sebi razvijaju sposobnost da istraju i tolerišu stvari koje su neočekivane ili loše, teške za proživljavanje", kaže on.
U korenu svega toga, objašnjava Noriko Odagiri, profesorka kliničke psihologije na Tokijskom međunarodnom univerzitetu, nalazi se činjenica da Japanci cene kad se ne govori mnogo i potiskuju negativna osećanja prema drugima.
Obuka u tom smislu kreće vrlo rano; deca uče na primeru roditelja.
Strpljenje i istrajnost su i deo obrazovanja, koje počinje još u osnovnoj školi.
„Naročito žene, uče nas gamanu što je više moguće", kaže Odagiri.
Gaman može da se manifestuje na duge staze, kao što je ostajanje na neodgovarajućem poslu ili tolerisanje iritantnog kolege, ili na kratke staze, kao što je ignorisanje bučnog putnika u prevozu ili starijeg padobranca u redovima.
Joši Takabajaši (33) bila je zlatarka u Tokiju pre nego što se udala, preselila u Kanazavu i rodila decu.
Upitana kad koristi gaman, ona ističe svoj život posle rođenja bebe i činjenicu da ne može više da radi neke stvari u kojima je nekada uživala.
Ona se priseća i siledžije na poslu kom je morala da ugađa da bi došla do ključne obuke, izbegla nevolju i zadržala posao.
„Kad se osvrnem na to vreme, moj šef čak nije učinio ništa da mi pomogne.
Trebalo je da dam otkaz. Ali moji roditelji i svi oko mene, koji su takođe tek počinjali da rade, uporno su me podsticali da jurim uspeh.
Nisam bila ni svesna koliko gamana sam u to uložila", kaže ona.
- Mašinovođa brzog voza usred vožnje otišao u toalet
- Na tribinama muk - koliko je korona virus promenio Olimpijske igre
„Ulepšavanje gamana"
Gaman je potekao iz budističkih učenja o unapređenju sebe pre nego što se postepeno uklopite u mehanizam istrajnosti za pojedince koji pokušavaju da se snađu u članstvu u društvenim grupama.
Usavršen je tokom posleratnog ekonomskog buma u Japanu kad je rad postigao status izgradnje nacije - što je značilo žrtvovanje vremena sa porodicom za prekovremeni rad na poslu.
Neki doživljavaju gamansku istrajnost kao karakteristiku koja definiše Japan.
„To je reprezentativna karakteristika japanskog naroda, ali ima svojih dobrih i loših strana", kaže Nobuo Komija, kriminolog sa Univerziteta Rišo u Tokiju.
Komija smatra da su uzajamni nadzor, samokontrola i očekivanja javnosti koji se vezuju za gaman faktor koji doprinosi niskoj stopi kriminala u Japanu.
Kad ljudi paze jedni na druge i izbegavaju konflikt, svi vode više računa o svojim postupcima.
Ali ne radi se samo o dinamici grupe.
„Važno je ne zaboraviti da od gamana ima koristi i pojedinac", kaže Komija.
„To znači da ne dobija otkaz na poslu ili ima koristi od neprekinutih odnosa sa ljudima oko sebe."
- Obrok u avionu na pisti za 460 evra - hit u Japanu
- „Zašto sam digla glas protiv seksističkih opaski šefa Tokijske olimpijade“
Ali gaman takođe vrši pritisak na tog pojedinca.
„Mi ulepšavamo gaman", kaže Odagiri. Mnogi ljudi u Japanu očekuju od drugih da nagađaju kako se osećaju umesto da se izraze direktno, a ponekad takav pritisak ume da se nagomila.
„Previše gamana ima negativan uticaj na naše mentalno zdravlje", kaže ona.
„Ponekad kad ljudi u sebi drže previše negativnosti, gaman može da se pretvori u psihosomatsku bolest."
Traženje pomoći u vezi sa mentalnim zdravljem često se doživljava kao neuspeh, kaže Odagiri.
Od ljudi se očekuje da sa svim izađu na kraj sami.
Ali to ponekad ne funkcioniše i dovodi do eksplozija besa, što za posledicu može da ima nasilje u porodici ili na radnom mestu.
Gaman takođe može da zatoči žene u nesrećne brakove.
„Naše društvo od žena očekuje da budu skromne ili tihe. I zato se žene ponekad trude da ne izražavaju negativna osećanja, samo gaman", kaže Odagiri.
A kad odluče da se razvedu, mnoge otkrivaju da to ne mogu da učine zato što su skrajnule svoje karijere u korist porodice i više nisu finansijski nezavisne.
Komija povezuje skorašnje povećanje prijavljivanja seksualnog zlostavljanja i maltretiranja sa slomom društvenih struktura koja prioritet stavljaju na grupu u odnosu na pojedinca.
„Japanski narod kaže da je gaman nacionalna vrlina, ali to je zapravo bilo samo sredstvo za ostajanje u grupi", kaže on.
Sada ljudi osećaju da je manje verovatno da će biti izopšteni ako se oglase.
- Porast broja samoubistava u Japanu zbog korona virusa
- Kako će veštačka inteligencija pomoći Japancima da nađu srodnu dušu
Zašto gaman u ekonomiji honorarnih poslova?
A društvo se zaista menja.
Pre trideset godina, zaposlenje u Japanu bilo je za čitav život.
Muškarci su tradicionalno radili prekovremeno napredujući u hijerarhiji kompanije u kojoj su provodili čitavu karijeru.
Žene su obično bile smeštane na privremene poslove bez mogućnosti napredovanja u očekivanju da će otići da bi odgajale decu.
Ali danas se sistem doživotnog zaposlenja raspada, ljudi stupaju u brak kasnije, više žena radi, a stopa rađanja je na najnižem nivou u istoriji.
Mnogi mladi ljudi rade putem privremenih ugovora ili na honorarnim poslovima gde gaman više ništa ne znači.
„Ne gledaju na vas kao na sastavni deo grupe. Upošljavaju vas i daju vam otkaz, imate ugovor, plaćaju vas po satu", kaže Slejter.
„Čitava ideja gamana ovde je potpuno neprilagođena. Zadržaćete posao ako ćutite, ali sve naučene vrednosti gamana koje su imale smisla u koherentnim i trajnim društvenim odnosima više ne važe."
A neki mladi ljudi se odlučuju da se ne služe gamanom, odričući se puteva kojima su hodile prethodne generacije.
Mami Macunaga (39) radila je za modne medije pre nego što je Tokio zamenila za plažu.
Ona sada surfuje svaki dan i uči ljude meditaciji, disanju i jogi u odmaralištima i radionicama širom Japana.
„U japanskoj kulturi, očekivanja gamana vrše pritisak na svakoga da radi sve isto i ostavlja malo prostora za različitost", kaže Macunaga.
Upitana da li je ikada istrajavala na poslu, ona odgovara:
„Ne, nisam. Vrlo brzo bih napuštala posao čim je tako nešto trebalo da se desi."
Pogledajte video o ženi koja uči Japance da plaču
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
