Oni se politikom možda i ne bave, ali se politika itekako bavi njima.
Dijaspora sa Balkana u Nemačkoj dočekuje parlamentarne izbore 2021. godine sa istim problemom kao u prethodnim decenijama: najveći broj ljudi iz bivše Jugoslavije nema pravo glasa - jer nema nemačko državljanstvo.
Složene procedure, ali i želja da se sačuva veza sa otadžbinom, sprečiće veliki broj onih koji dugo žive u Nemačkoj da se uključe u glasanje o nasledniku/naslednici Angele Merkel.
Na izborima se za glasove nemačkih državljana nadmeće 47 stranaka, ali i 196 nezavisnih kandidata koji žele da postanu poslanici dvadesetog saziva Bundestaga, nemačkog parlamenta.
- Merkel u Beogradu: „Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije"
- Kako je Angela Merkel promenila Nemačku
- Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
Prema podacima nemačkog statističkog zavoda, u ovoj zemlji živi više od 83,1 milion stanovnika.
Statistika uredno popisuje i koliko je žitelja sa stranim pasošem, ali ti podaci ne daju kompletnu sliku o broju ljudi sa balkanskim poreklom u Nemačkoj.
Dok statistički zavod popisuje oko 242 hiljade Srba u Nemačkoj na kraju 2020. godine, Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu na sopstvenoj stranici procenjuje da u Nemačkoj živi oko 300 do 500 hiljada ljudi sa srpskim poreklom - bez obzira na pasoš koji imaju u džepu.
Na živote svih njih, izborni rezultat mogao bi snažno da utiče, a BBC na srpskom donosi priče o tri različita pristupa ljudi poreklom sa Balkana nemačkoj politici.
Jasmina Hostert: Kandidatura rođena iz ratnog iskustva
Teško da bi se moglo reći da je Jasmina Hostert tokom rata u Bosni i Hercegovini, u opkoljenom Sarajevu sanjala karijeru u nemačkoj politici.
Danas kandidatkinja za poslanicu u Bundestagu preživela je surove dane u gradu koji su pod blokadom, artiljerijskom i snajperskom vatrom skoro četiri godine tokom devedesetih držale snage bosanskih Srba.
U Nemačku je stigla pošto je ostala bez ruke, na hitan medicinski tretman i - ostala.
„U politiku sam ušla jer sam se i sama u mladosti sretala sa poteškoćama oko produžavanja vize i drugih administrativnih stvari koje imaju ljudi koji dođu u Nemačku.
„Takođe su mi moja iskustva iz ratnog Sarajeva dala motiv da se uključim u političke procese kako bi sprečila da ta negativna politika, koja je prisutna u Bosni i Hercegovini i na čitavom Balkanu već trideset godina, prevlada i u državi u kojoj sada živim", kaže ona za BBC.
Jasmina Hostert se za glasove u mestu Beblingen bori u dresu Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), a njen program umnogome određuje njeno prethodno životno iskustvo.
„Ljudi koji dođu u Nemačku susreću se sa problemima sa kojima se prosečan građanin i građanka Nemačke ne susreću.
„Moj cilj je olakšavanje procesa u administraciji, takođe i kvalitetno zdravstvo i, ono najvažnije, iste šanse za svu decu, bez obzira jesu li oni sa ili bez migrantske prošlosti, bez obzira na njihovo ime, boju kože ili poreklo."
Ipak, na pitanje da li se obraća samo biračima balkanskog porekla, jasno će odgovoriti.
„Svaki glasač je bitan.
„Ljudi sa Balkana koji su u Nemačku došli i marljivo rade su važni za socijaldemokratiju jer su oni primer zajedničkog života i jedne funkcionalne demokratije."
Osim na one koji žive u Nemačkoj, Jasmina Hostert obećava da će, u slučaju da bude izabrana, misliti i na Balkance koji se nisu doselili.
„Mislim da Evropska unija nije kompletna bez Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.
„Ja ću se potruditi da kao poslanica budem aktivna u procesima koji će dovesti do ulaska svih tih država u Evropsku uniju", zaključuje ona.
Osim Jasmine Hostert, SPD ima još dva poslanička kandidata sa balkanskim korenima: Adisa Ahmetovića, poreklom iz BiH, i Dafinu Berišu, poreklom sa Kosova.
- Analena Berbok - može li liderka Zelenih da postane nova nemačka kancelarka
- Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju
Milkica Romić: Kada će Srbi imati svog poslaničkog kandidata
Kada Milkica Romić priča sopstvenu životnu priču, teško da bi se mogao zamisliti manje uobičajeni početak jedne tipične „gastarbajterske" avanture.
Njeni roditelji doselili su se sa juga Srbije u Frankfurt tokom 60-tih godina prošlog veka sa jednostavnom željom - da rade, zarade, ali i da se vrate kući.
Ipak, ćerki su pružili priliku da se školuje na nemačkom jeziku, što joj je pomoglo da se u novo društvo integriše daleko bolje od roditelja.
Toliko dobro da je, posle završenih studija prava i dobijanja posla u advokatskoj kancelariji, jedan njen šef primetio posebne vrline.
„Jedan od šefova mi je rekao da imam talenat da priđem ljudima na jednostavan način - a to za nas nije talenat, nego deo mentaliteta.
„Preporučio mi je da uđem u bilo koju stranku, sem one koja podržava socijalno slabe i žene, a ja sam otišla upravo u SPD", sa osmehom prepričava svoje početke za BBC na srpskom.
Ipak, iako ni na poslu nije bilo malo iznenađenih njenim angažmanom, daleko veće iznenađenje rodilo se u srpskoj zajednici.
„Dobijala sam mnogo pitanja kako sam mogla da uđem u politiku države koja nas je bombardovala, koja nije naša domovina, a zapazila sam da su mi to pisali samo muškarci.
„Kada su moji roditelji došli u Nemačku, imali su ideju da se vrate, ali su ipak doneli odluku da je i ovo naša domovina - zato ja želim da se borim da ova zemlja bude bolja za moju decu, kao što su se moji roditelji borili za nas."
U međuvremenu, Milkica Romić postala je šefica stranačkog ogranka u kraju u kome živi, napredovala je u političkoj karijeri, ali se neke stvari teško menjaju.
„Ljudi sa Balkana me pitaju šta imam ja od politike.
„Kad im kažem da želim da svet napravim boljim, oni me gledaju kao da sam pala s Marsa, pa me pitaju da li dobijam neke stanove, neku korist od ulaska u politiku", kaže ona.
Dodaje da još nije razmišljala o kandidaturi za poslaničko mesto u Bundestagu, već da želi da nastavi da radi u lokalnoj politici.
Milkica Romić zna i šta nedostaje da bi se ljudi sa Balkana uključili u politiku, koja je već itekako uključena u njihove živote.
„Nedostaju nam primeri, da ljudi vide da je bitno da se angažuju, da se sklapaju veze, grade mostovi sa drugim zajednicama.
„Tako bi i za sve nas bilo lakše, da ljudi vide da mi nismo divljaci."
Kao primer, Milkica Romić rado će navesti tursku manjinu.
Organizovan pristup i jedinstven nastup doveo je, kaže, da ova zajednica ima predstavnike na svim nivoima nemačke politike, da se otvoreno priča o veronauci za islamske vernike, o turskom jeziku kao zvaničnom u institucijama.
„Naša zajednica nije prevelika podrška jer - ne može da glasa.
„Gotovo da nema građanina turskog porekla koji nema nemački pasoš, a svi onda podrže vlastitog kandidata."
I upravo na važnom polju prava glasa i državljanstva, Milkica Romić vidi najveću šansu za promenu posle izbora u kojima se može promeniti mnogo toga.
„Ako bi ljudi dobili nemačko, a zadržali sopstveno državljanstvo, to bi mnogo pomoglo u integraciji i glasanju koje bi bilo više od dosadašnjeg glasanja samo za nacionalni savet.
„SPD je uvek to najavljivala, dok to CDU nikad nije želela."
SPD je i u tri od četiri kancelarska mandata Angele Merkel bila deo vladajuće većine, formirajući sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) takozvanu „veliku koaliciju".
Partija Milkice Romić bila je manji partner u tom savezu sa strankom Angele Merkel.
- Ko su Srbi u politici Austrije
- Američki izbori 2020: Ko su „Srbi za Trampa"
- Balkanska dijaspora o izborima i Trudou: „Svi smo mi Kanađani"
Tanja Lekić: Rođena u Nemačkoj, a u njoj ne može da glasa
Tanja Lekić rođena je u Nemačkoj pre 26 godina i za to vreme neke stvari se nisu mnogo menjale.
Na svet je došla u vreme petog mandata kancelara Helmuta Kola, potom je dva odradio Gerhard Šreder, a onda četiri mandata Angela Merkel.
Za to vreme, Tanja Lekić je postala i punoletna, ali - nije došla do prava glasa u zemlji u kojoj se rodila, a u kojoj njeni roditelji decenijama vode vinski podrum u samom centru Frankfurta.
„Gubi se interesovanje za politiku - što duže si bez prava glasa, sve više osećaš da si bez uticaja da promeniš stvari.
„Kada sam pitala naše ljude da li bi glasali, oni koji su došli pre desetak godina kažu da ih to više i ne interesuje jer ni papire za državljanstvo nisu mogli da predaju", kaže ona.
Iako bi po rođenju mogla da dobije nemački pasoš, Tanja Lekić živi uz odluke njenih roditelja - da zadrži državljanstvo zemlje porekla.
„Ako bi me neko sada pitao da li bih bila spremna da se odreknem srpskog državljanstva - da, bila bih.
„Moji roditelji su odlučili da ga imam, bilo mi je potrebno za studije i posao, ali sada ovako razmišljam."
Posle osnovne i srednje škole u Nemačkoj, fakultet je upisala u Srbiji, pa iz ličnog iskustva vidi kakva je razlika u političkom angažmanu mladih u obe države.
„Nemci se više interesuju za politiku od mladih u Srbiji jer njih zanima šta se dešava, dok je kod nas izgubljena nada da mladi ljudi mogu imati neki uticaj."
Tanja Lekić će, ipak, primetiti razliku u interesovanjima kod mladih sa Balkana koji dođu u Nemačku.
„Mladi dolaze da rade i na crno, bez papira, na baušteli (građevini) - sa ciljem da zarade novac i vrate se.
„Tako prođe dvadeset godina, a kod njih se ne menja ništa, dok se oni koji su došli da studiraju potpuno drugačije odnose prema politici."
Trenuci velikih promena koje čekaju Nemačku dodatno su, kaže ona, inspirisali i starije generacije da se uključe u aktuelna zbivanja.
„Moja majka je od kad se priča o velikoj promeni odlaska Angele Merkel počela više da se zanima za politiku - mnogo više čita i brine o mogućim promenama u budućnosti, pre svega promenama kojih se tiču posla.
„Postoji i strah za budućnost mladih ljudi, među kojima su se mnogi okrenuli ekstremnim opcijama od početka migrantske krize."
Ipak, upravo vršnjaci su i nada za ovu devojku da bi stvari mogle da budu drugačije.
Kaže da je najvažnije da mladi ljudi shvate da su mogućnosti izbora u Nemačkoj velike u svakom smislu, i da ih treba što bolje iskoristiti.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Balkanci i Bregzit
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
