Većina svetskih zemalja postigla je istorijski sporazum prema kom velike kompanije moraju da plaćaju pravedniji udeo u porezu.
Čak 136 zemalja složilo se da uvede korporativnu poresku stopu od najmanje 15 odsto, kao i pravedniji sistem oporezovanja dobiti tamo gde je stečena.
Sporazum je usledio zbog zabrinutosti da multinacionalne kompanije preusmeravaju dobit kroz jurisdikcije sa nižim porezom kako bi smanjile troškove.
A opet kritičari tvrde da je stopa od 15 odsto suviše niska, a da će firme naći načina da izvrdaju pravila.
- Glovo u Srbiji i naplaćivanje u devizama: Greška u programu i problemi sa zakonom
- (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive" izmene Krivičnog zakona
- Kakav porez u Srbiji treba da platite ako ste frilenser ili izdajete stan na dan
Britanski ministar finansija Riši Sinak izjavio je da će sporazum „unaprediti globalni poreski sistem za savremeno doba".
„Sada imamo jasan put do pravednijeg poreskog sistema, u kom veliki globalni igrači plaćaju pravičniji udeo tamo gde posluju", rekao je on.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), međuvladina organizacija, vodila je pregovore o minimalnoj poreskoj stopi čitavu proteklu deceniju.
Ona je saopštila da bi sporazum mogao da donese dodatnih 150 milijardi dolara u porezu godišnje, dajući podstrek privredama dok se oporavljaju od Kovida.
OECD dodaje i da ne želi da „ukine" poresku konkurentnost među zemljama, samo da je ograniči.
Donji prag korporativnog poreza stupiće na snagu 2023. godine.
Zemlje će imati i više prostora za oporezivanje multinacionalnih kompanija koje posluju u okvirima njihovih granica, čak i ako fizički nisu prisutne.
Ovaj potez, od kog se očekuje da teško pogodi gigante kao što su Amazon i Fejsbuk, važiće za firme sa globalnom prodajom iznad 20 milijardi dolara i profitnim maržama iznad 10 odsto.
Četvrtina svake dobiti koju ostvare iznad praga od 10 odsto biće preraspodeljena u zemlje u kojima je ostvarena i tamo oporezovana.
„Ovo je sporazum sa dalekosežnim posledicama koji se stara da naš međunarodni poreski sistem vrši svrhu u digitalizovanoj i globalizovanoj svetskoj privredi", izjavio je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman.
„Sada moramo da delamo brzo i vredno kako bismo osigurali efikasnu primenu ove krupne reforme."
'Dobitnici i gubitnici'
Analiza Tea Legeta, dopisnik u oblasti poslovanja
Ovaj sporazum obeležava sveobuhvatnu promenu u pristupu kad je u pitanju oporezovanje velikih globalnih kompanija.
U prošlosti bi se zemlje često nadmetale jedne sa drugima koja će dati privlačniju ponudu multinacionalnim kompanijama.
To je imalo smisla kad bi te kompanije mogle da uđu u zemlju, podignu fabriku i otvore radna mesta.
One su, moglo bi se reći, davale nešto zauzvrat.
- Za šta sve država daje novac: Zvezda, Partizan, taksisti i - bojleri
- Zašto se privredni napredak (ne) oseća u džepu stanovnika Srbije
- Kakve šanse i rizike donosi budžet Srbije za 2021. godinu
Ali, giganti iz nove digitalne ere postali su vešti u premeštanju dobiti unaokolo, iz regiona u kojima posluju u one u kojima će plaćati najniže poreze.
Dobra vest za poreske rajeve, loša vest za sve ostale.
Novi sistem trebalo bi da minimizuje prilike za premeštanja dobiti i osigura da najveće kompanije plaćaju deo poreza tamo gde i posluju, umesto tamo gde odaberu da imaju svoje sedište.
Na ovo je pristalo 136 zemalja - što je veliki podvig sam po sebi. Ali neizbežno će biti gubitnika, baš kao i dobitnika.
'Trka do dna'
Više od 100 zemalja podržalo je prvobitne predloge OECD-a kad su oni saopšteni u julu.
Irska, Mađarska i Estonija, koje imaju poresku stopu za korporacije ispod 15 odsto, isprva su se opirale, ali sada se slažu. Međutim, Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka još se nisu priključile sporazumu.
Pakt je takođe razrešio spor između SAD-a i zemalja kao što su Velika Britanija i Francuska, koje su pretile uvođenjem digitalnog poreza velikim uglavnom američkim tehnološkim firmama.
- Tajno bogatstvo svetskih državnika otkriveno u procurelim dokumentima
- Pandora papiri: Koji su sve dokumenti procureli u poslednjih devet godina
- Dosije „Pandora papiri": Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je: „Od ovoga jutra, bukvalno čitava svetska privreda odlučila je da okonča trku do dna u oporezivanju korporacija."
„Umesto da se nadmeće u našoj sposobnosti da ponudi niske korporativne stope, Amerika će se sada nadmetati u kvalifikacijama naših radnika i našoj sposobnosti inovacije, što je trka koju možemo da dobijemo."
Oksfam je saopštila da je poreska stopa od 15 odsto suviše niska i da će „uraditi vrlo malo ili ništa na okončanju štetne poreske konkurentnosti".
On smatra da firme treba da plaćaju najmanje 25 odsto gdegod se nalazile.
U julu je njegova međunarodna izvršna direktorka Gabrijela Bučer izjavila:
„Stopu od 15 odsto neki u Australiji i Danskoj već su počeli da koriste kao izgovor za smanjenje domaće poreske stope za korporacije, rizikujući otpočinjanje nove trke do dna."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
