Nekoliko meseci pre nego što je šestogodišnja Jara prošle godine krenula u školu u Londonu, njena baka u Nemačkoj počela je da meri njene kofere.
Za Jaru je planirala posebno iznenađenje: džinovski „Schultüte", ili „školski kornet", neka vrsta kartonskog roga izobilja koji se tradicionalno poklanja nemačkoj deci prvog dana u školi.
U Jarinoj porodici, kao i u mnogim nemačkim porodicama, svaka generacija je poštovala ovu tradiciju, koliko god je mogla.
Ni pandemija korona virusa ni praktično pitanje kako preneti ogroman i zgnječiv poklon u London neće prekinuti taj lanac.
- Upoznajte Lužičke Srbe, etničku manjinu koja u Nemačkoj opstaje stotinama godina
- Zašto Nemci vole da se skinu goli u javnosti
- Nemačko rvanje prstima oduševljava publiku
Na površini, nemački školski korneti su veoma jednostavan poklon: veliki, ukrašeni kornet od kartona, punjen slatkišima, priborom i igračkama.
Ali tokom protekla dva veka, zauzeli su jedinstveno mesto u nemačkoj kulturi, kao veoma voljeni, duboko simbolični poklon jedne generacije drugoj - onaj koji nosi snažno kulturno i psihološko značenje.
Nemački roditelji spajali su školske kornete tokom dva svetska rata, u ruševinama posleratnih gradova, i tokom decenija kada je zemlja bila podeljena.
U dobrim vremenima, korneti su bili ispunjeni luksuznim poslasticama.
U lošim vremenima, ispunjeni su bili krompirom, ili su bili prazni, a sam kornet bi bio poklon.
Za mnoge Nemce, oni su krajnji simbol polaska u školu i ulaska u novu fazu života.
„Za našu porodicu, polazak u školu nije moguć bez školskog korneta", kaže Žaklin, Jarina majka, koja radi u Londonu kao fitnes instruktorka.
„Ne mogu da ga zamislim bez njega - to je način da se zasladi prvi dan škole."
U njenom rodnom kraju, Saksoniji, kornet se predaje u okviru velike proslave, uz ceremoniju u školi i zabavu kod kuće.
To je nešto što joj nedostaje u Velikoj Britaniji: „Ovde, prvi dan škole je samo prvi dan škole".
Betina Nestler, čija porodica je vlasnik Nestler Feinkartonagen, najvećeg nemačkog proizvođača školskih korneta, opisuje ove svečanosti ulaska u školu kao „malo venčanje".
U Saksoniji, gde je sedište kompanije Nestler, posebno su euforični i isplanirani do godinu dana unapred.
Kornet, poznat u nekim regionima kao „Zuckertüte" („šećerni kornet"), naručuje se već u januaru, za početak škole u septembru.
Smatra se da je Saksonija, u istočnoj Nemačkoj, mesto gde je počeo običaj davanja korneta.
U jednom od najranijih osvrta na tradiciju, sin pastora u Saksoniji priseća se da mu je učiteljica dala „šećerni kornet" prvog dana u školi 1781.
U to vreme, korneti su bili jednostavne, male papirne kese punjene suvim grožđem ili drugim suvim voćem.
Danas mogu da budu veliki do 85 centimetara i dizajnirani su slikama automobila, jednoroga ili astronauta, zajedno sa treperućim LED svetlima, pa čak i dugmadima koja proizvode njištanje ili rikanje kada se pritisnu.
- Zašto je ime deteta uvek veliki problem na Islandu
- Predmeti iz Jugoslavije i sećanje na „neki bezbrižni, izmišljeni život”
Ali bilo da se radi o vrećici suvog grožđa ili modernom superkornetu, suštinsko značenje ostaje isto.
„Školski kornet je tradicionalni obred tranzicije", kaže Kristijana Kantau, istoričarka i stručnjakinja za folklor u Komisiji za istraživanje svakodnevne kulture u Vestfaliji, u zapadnoj Nemačkoj.
„Dete ostavlja rane godine iza sebe i ulazi u školske godine, a ta činjenica se u Nemačkoj veoma ozbiljno shvata. I tradicija to jasno pokazuje."
Osim toga, kornet označava posebnu novu vezu: „Prelaskom u školu, dete se malo odvaja od porodične jedinice", kaže Kantau.
„Sa običajem davanja korneta, porodica stvara ponovno povezivanje i prenosi 'da, sad si školarac, ali si i dalje deo naše porodice.
„Mi te podržavamo i pratimo na ovom novom putu, kao što jesmo ranije'."
Ona upoređuje običaj sa drugim obredima prelaska kao što su ceremonije diplomiranja ili venčanja, koje postoje širom sveta: „Zajednica jasno kaže: 'U redu, svi smo to razumeli, još pripadate nama, ali sada imate ovu novu ulogu'."
Za neke, sećanje na tu posebnu vezu traje ceo život.
Hans-Ginter Leve, penzionisani učitelj u Hamburgu, odrastao je u ruševinama posleratne Nemačke.
Još se seća igranja u ruševinama bombardovanih kuća.
Fotografija snimljena prvog dana u školi, 1949. godine, otkriva izuzetan napor da se predstavi neki privid normalnosti.
„Mama mi je sašila sako od komadića tkanine, nosim pletene čarape do kolena u polovnim čizmama, a držim domaći školski kornet ukrašen sjajnom folijom.
„Mama je nekako uspela da ga napravi", kaže on, pitajući se kako je to izvela.
„Mora da je nekako trgovala za foliju, karton, stvarno je pokušala da spase ovaj kornet.
„I napravila ga je, a da ja to nisam ni znao, iako smo živeli u malom, skučenom stanu."
Posle pauze, dodaje tiho, gotovo u sebi: „Mora da je to uradila dok sam ja spavao."
- „Bezbožna utopija”: Kako su se u Sovjetskom Savezu plakatima borili protiv religije
- Zašto smo očarani tajnim magijskim simbolima i vradžbinama
Leve je sakupio desetine starih školskih korneta, koji se sada nalaze u muzeju, kao i fotografije koje dokumentuju tradiciju.
Napisao je knjigu o istoriji običaja - među kojima su i neka veoma potresna sećanja iz škole.
„Osvanuo je dan kojeg su se dugo pribojavali", piše nemački memoarist iz 18. veka citiran u Leveovoj knjizi, o svom prvom danu u školi.
„Opremljen novim udžbenikom, velikim kornetom suvog grožđa i džeparcem od šest novčića, krenuo sam nepredvidivim putem do škole, u pratnji sluškinje, i lijući gorke suze."
Tada, kao i sada, polazak u školu može izazvati osećaj anksioznosti kod dece.
Prema pregledu tranzicije u ranom detinjstvu, rituali im mogu pomoći da se izbore i dožive trenutak promene kao nešto pozitivno - posebno tokom takozvanog „liminalnog perioda", faze neizvesnosti tokom koje više nisu u vrtiću, ali se još nisu u potpunosti prilagodili školi.
Kada se sa njima dobro postupa, takve tranzicije iz jedne faze života u drugu mogu biti „ključne prekretnice u životima dece" i „pružati izazove i mogućnosti za učenje i rast na više nivoa", tvrde autori pregleda.
Iako se u pregledu ne pominju posebni obredi ulaska u školu, mnoga društva na neki način obeležavaju veliki dan.
U Velikoj Britaniji, porodice obično pripremaju decu za školu kupovinom školske uniforme i novih cipela, dok u Japanu deci daju tradicionalne školske torbe poznate kao randoseru.
U Nemačkoj, korneti imaju tendenciju da izazovu snažna osećanja nostalgije kod odraslih.
Ali kao što dokumentuje Leveova knjiga, oni su takođe odražavali burnu i nasilnu istoriju zemlje.
Na fotografiji snimljenoj tokom Prvog svetskog rata, devojčica u jednoj ruci drži školski kornet, a u drugoj maketu granate, na kojoj je ispisana poruka kojom joj se želi hrabrost i snaga.
Deca su očevima na bojnom polju slala fotografije sa školskim kornetima.
U nacističko doba, neki korneti su prikazivali kukaste krstove.
Posle Drugog svetskog rata, kada je Nemačka podeljena na Demokratsku Republiku Nemačku (socijalistički Istok) i Saveznu Republiku (kapitalistički Zapad), pojavio se novi raskol.
U Zapadnoj Nemačkoj, korneti su bili okrugli, a u Istočnoj, više ugaoni.
Decenijama posle ponovnog ujedinjenja, te razlike ostaju, zajedno sa drugim suptilnim razlikama između istočnih i zapadnonemačkih korneta.
Na primer, zapadni Nemci će verovatnije praviti sopstvene kornete, dok istočni Nemci preferiraju verzije koje se kupuju u prodavnici - što je moguće nasleđe rodnih odnosa u dve Nemačke.
Tokom godina podele, majke iz Istočne Nemačke su se brzo vraćale na posao, dok su majke iz Zapadne Nemačke češće ostajale kod kuće, što je razlika koja traje do danas.
„Na istoku su oba roditelja išla na posao, nisu imali vremena za izradu", kaže Betina Nestler, proizvođačica školskih korneta - niti se to očekivalo.
Za njenu porodicu, korneti i njihova istorija odnosa Istoka i Zapada imaju posebno dubok značaj, onaj koji je isprepleten sa sećanjima na gubitak i otpornost.
„Šta nam školski kornet znači - to je veoma emotivno pitanje", uzdiše Nestler, čiji je deda osnovao kompaniju 1953. godine spajanjem dve starije firme.
- Kako je pad Berlinskog zida promenio svet
- Pad Berlinskog zida viđen očima Jugoslovena
- „Presecanje Gvozdene zavese“: Nemački piknik ka slobodi
Godine 1972, baš kada je njen deda trebalo da odvede porodicu u Prag na odmor, primio je poziv od kojeg se uplašio.
Porodica je bila pred eksproprijacijom, a posao nacionalizovan.
Preko noći su izgubili sve, a njen deda je postao običan radnik u firmi koju je nekada vodio.
I dalje se posvećivao poslu, praveći kornete sa motivima iz bajki, istočnonemačke crtane likove - a ponekad i slike Mladih pionira, socijalističke omladinske organizacije.
Betina Nestler kaže da je bio uveren da će im firma jednog dana biti vraćena.
I bila je: pet godina pošto je umro, pao je Berlinski zid, a godinu dana kasnije, 1990. godine, Nemačka se ponovo ujedinila.
Porodica Nestler je vratila vlasništvo.
Odrasla je pored fabrike, usred mirisa lepka.
Sa prozora spavaće sobe mogla je da vidi prostoriju za pakovanje, gde su se šareni korneti kotrljali na montažnoj traci.
Ponosna je što je pratila pretke u poslu: „Mi smo deo posebnog životnog stadijuma čoveka. Početak škole je izuzetno važan korak".
Danas njena firma brine o novom trendu: individualizmu.
Roditelji mogu da naruče prilagođene kornete sa odštampanim imenom svog deteta ili čak zatražiti jednokratni model zasnovan na ličnom dizajnu.
To nije postojalo u socijalističkim danima detinjstva Nestler.
„Bilo je to centralno planiranje, sa dva do tri nova dizajna godišnje, i to je bilo to".
Kantau, stručnjakinja za folklor, objašnjava da dizajn korneta prati nemačko ekonomsko bogatstvo, kao i nemačke ideje o dobrom roditeljstvu.
Pedesetih godina prošlog veka, kada se privreda oporavljala od gorkih posleratnih godina, „bilo je važno pokazati da možete sebi priuštiti da kupite lepi kornet, sa sjajnim papirom i tako dalje", kaže Kantau.
„To je bio simbol: 'Mi ulažemo u vašu budućnost, počevši od vašeg školskog korneta'".
- Kako su politika i istorija zaplele kolo na Kosovu
- Strndžanje - erotski vlaški običaj između stvarnosti i mita
- Kako je biti muškarac sa ženinim prezimenom u Srbiji
Njen sopstveni kornet, poklonjen 1970. godine, bio je klasičan primer tih decenija: tamnocrven, sjajan i kupljen u prodavnici, sa satom, jabukom „i verovatno slatkišima" unutra.
Ali sada, za roditelje koji su odrasli u relativnom prosperitetu 1980-tih i koji imaju uspešne karijere, „poklon je vreme".
Konkretno, vreme provedeno u izradi školskog korneta: „Roditelji pokazuju detetu da ulažu vreme, ulažu brigu".
Der Spiegel, nemački magazin, osudio je 2016. godine „uradi sam ludost za prvi dan škole", tvrdeći da su roditelji bili pod „novom vrstom pritiska" da naprave savršeni kornet, koji je viđen kao „barometar ljubavi".
U kriznim trenucima, međutim, takva domaća izrada korneta može se pokazati kao supersila.
Manuela Šmit, terapeutkinja u gradu Vahtbergu, živi u blizini oblasti u zapadnoj Nemačkoj koju su prošlog leta uništile poplave.
Kada je čula da su neka deca izgubila školske kornete u poplavama, ponudila je da napravi zamenu sa grupom volontera.
Desetine porodica su stupile u kontakt, pa čak i poplavom uništen dečji vrtić, čiji su ljupko izrađeni korneti potpuno uništeni.
„Kao psihoterapeutkinja, znam koliko je važno dati osećaj strukture i stabilnosti posle takvog strašnog događaja", kaže Šmit.
Ručno rađeni korneti, ukrašeni jednorozima, vatrogascima i planetama, pružali su osećaj nade.
„To je deci i njihovim porodicama pokazalo da će postojati sutra, da će se život nastaviti, čak i posle ove katastrofe."
U porodici Šmit, školski korneti su dragoceni.
Njena nećakinja, osmogodišnja Lilijan, ponosno prikazuje u video pozivu: nebeskoplavi, sa dugom, drvetom, mesecom i zvezdama.
Sačuvala ga je kao uspomenu.
„To je uspomena na moj prvi školski dan, koji je bio zaista poseban."
Što se tiče Jare, učenice u Londonu, njen kornet koji je doleteo iz Nemačke bio je sve čemu se nadala.
Njena baka je kupila prilagođeni model u zanatskoj radnji, napravljen da odgovara dijagonalnoj dužini njenog kofera.
Bio je tirkiznoplav i ukrašen sirenom, a bio je velik skoro kao i sama Jara.
Jara je to smatrala apsolutno magičnim.
„Bila sam tako srećna, čak sam ga i ponela da spava sa mnom".
Možda će vas zanimati i ovaj video: Šajkača za 21. vek
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
