Sedamdeset jedan odsto Rusa podržava „specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini. Dvadeset jedan odsto ne podržava, a osam odsto je neodlučno.
Ovo su rezultati ankete koju je 5. marta sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja VSIOM.
Sedamdeset odsto ispitanika reklo je kako veruje da se operacija odvija povoljno po rusku vojsku.
Fond za javno mnjenje FOM (koji uglavnom sprovodi istraživanja naručena od predsednikove administracije) donosi sličnu sliku.
Njihovi rezultati pokazuju da 65 odsto Rusa odobrava vojnu operaciju u Ukrajini, 17 odsto ne odobrava, a 18 odsto je neodlučno.
Nezavisna anketa ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Minjaila „Da li Rusi žele rat?" takođe je pokazala uznemirujuće rezultate za one koji se protive ratu.
Pedeset jedan odsto ispitanika je reklo: „da", dok je samo 27 odsto reklo: „ne".
Jedan od zaključaka ankete je da većina onih koji podržavaju rat veruju državnim medijima (73 odsto), dok 85 odsto onih koji su protiv rata ne veruju.
Većina onih koji aktivno protestuju zbog invazije na Ukrajinu su mladi, mlađi od 30 godina.
Oni i dalje mogu da očekuju poziv u vojsku ili su nedavno odslužili vojni rok.
- Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
- Troškovi života u Rusiji porasli za više od 14 odsto
- Putin na obeležavanju aneksije Krima: Vojnici su heroji, Rusija je jedinstvena
Procenat Rusa koji se protive ratu u Ukrajini
Analiza društvenih mreža donosi sasvim drugačiju sliku od one nastale na osnovu telefonskih anketa.
Oko 52 odsto objava na ovu temu na ruskom internetu podržava rat, dok je 30 odsto protiv.
Bez obzira na to da li su za rat ili protiv njega, 30 odsto Rusa iskazuje saosećanje sa Ukrajincima.
Istraživanje pokazuje da je ovo najčešće osećanje izraženo u svim publikacijama
Cenzura na delu
Ukrajinske televizijske i novinske internet stranice pune su jezivih slika rata: bombardovanih stambenih blokova u ruševinama, mrtvih i ranjenih civila, mnogo izgorele i uništene ruske vojne mehanizacije.
Ukrajinske zvanične stranice društvenih mreža preplavljene su desetinama snimaka zarobljenih ruskih vojnika i oficira, krvi i leševa.
Ali ako gledate rusku televiziju, nećete videti izveštaje o neuspesima i gubicima ruske vojske.
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
- Pljušte ostavke novinara na ruskim državnim medijima
- „Zaustavite rat, lažu vas“ - urednica ruske TV kažnjena zbog antiratnog performansa
Nedelju dana pošto su ruske trupe ušle u Ukrajinu, vlada je usvojila zakon prema kom se strogo kažnjava deljenje nepouzdanih izveštaja o ruskoj vojsci.
Širenje bilo kakvih izveštaja koje vlada smatra nepouzdanim sada je kažnjivo sa i do 15 godina zatvora.
Ruskim medijskim kućama je zabranjeno da nazivaju invaziju na Ukrajinu ratom i rečeno im je da se drže izraza „specijalna operacija".
Mediji koji se nisu povinovali zahtevima cenzora masovno su ugašeni.
Gotovo svi nezavisni mediji zatvoreni su još prve nedelje rata.
Pre nego što je započeo sukob, skoro svaki ruski medij koji se protivi Kremlju i izražava nezavisne stavove bio je obeležen etiketom „strani agent".
Aleksej Besudnov, predavač sociologije sa Univerziteta u Egzeteru
Morate pažljivo da čitate formulacije.
Procenat onih koji podržava i procenat onih koji se protivi u velikoj meri zavisi od toga na koji način postavljate pitanje.
Šta podržavate? Svi to pitanje postavljaju drugačije.
VCIOM je pitao: Da li podržavate odluku Rusije da izvrši specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini?
Ovo deluje kao neutralno pitanje, ali nije, jer ako pitate: „Da li podržavate odluku?" dobićete drugačiji odgovor nego kad pitate: „Šta mislite o specijalnoj vojnoj operaciji?".
Potom, ako pitate za specijalnu vojnu operaciju, to je jedno pitanje.
Ali ako pitate za invaziju na Ukrajinu ili rat u Ukrajini, to je potpuno drugo pitanje.
Mnogo zavisi od toga kako ste formulisali pitanje.
Osim toga, zamislite da vas neka nepoznata osoba zove telefonski i pita vas za vojnu akciju u Ukrajini.
Većina ljudi bi bila veoma oprezna što se tiče iskrenog odgovora.
A mnogi ni ne znaju šta zapravo misle.
Oni će formulisati mišljenje tokom intervjua, pod uticajem onoga ko ih intervjuiše, u zavisnosti od toga kako on ili ona govore, u kom pravcu vode razgovor.
Mišljenje ispitivane osobe može biti oprečno, šta ona podržava, šta ne podržava.
Ono što definitivno možemo da kažemo o ovim anketama je da je 50-70 odsto Rusa verovatno sklono da podrži odluke vlade.
Da li je to mnogo?
Jeste, definitivno je mnogo.
Ali ako 50-70 odsto podržava, onda je 30-50 odsto protiv ili makar neodlučno. A i to je mnogo.
Postoje i velike razlike među socioekonomskim grupama, a najveće razlike su među starosnim grupama.
Većina ljudi mlađih od 30 godina u Rusiji ne podržava specijalnu vojnu operaciju.
Ovo je posebno izraženo u velikim gradovima, a naročito u Sankt Peterburgu - devet od deset ljudi penzionerskog godišta podržava.
Mnogo toga zavisi od toga odakle dobijate informacije.
Većina starijih Rusa informacije dobija sa televizije.
Gledaju je svaki dan i stalno slušaju narativ o borbi protiv nacista i drugu propagandu koju neprestano vodi država.
Mladi ljudi mnogo ređe gledaju televiziju i prevashodno koriste internet, tako da je njihovo informativno okruženje potpuno drugačije.
Takođe je velika razlika između muškaraca i žena.
Sredovečne žene su posebno manje sklone da podrže rat.
- 'Kako da vratim sina iz vojske?' - vapaj ruske majke
- Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“
- Rusi tuguju za palim vojnicima
Postoji razlika, doduše ne velika, i između ljudi koji su studirali i onih koji nisu.
Naročito u gradovima, prvi su mnogo manje skloni podržavanju invazije.
Dakle, ne postoji jedinstveni impuls ili opšte slaganje, a postoji značajna i kritična manjina.
Koliko je ona zapravo značajna zavisi umnogome od toga šta pitate, a ja očekujem da će se ta cifra vremenom menjati.
Dobro je da se sprovode istraživanja i objavljuju rezultati, ali moramo da im pristupamo kritički i pažljivo da proučimo način na koji su ta pitanja postavljena.
Imamo dve državne i dve nezavisne ankete.
Nezavisne pokazuju niži stepen podrške, ali razlika nije značajna.
Merenje javnog mnjenja je veština, FOM i VCIOM su iskusni u njoj i rade to profesionalno.
Ali oni su dobili zadatak koji moraju da izvrše.
Oni ništa ne falsifikuju, ali mislim da su ograničeni zbog toga što su toliko bliski vladi.
Mislim da ne objavljuju sve informacije koje su sakupili.
Važno je znati te cifre, ali ne smemo slepo da im verujemo, moramo razumeti šta stoji iza njih.
Mišljenja se razlikuju, a mi pokušavamo da stignemo do njih.
Ona se često formulišu tokom samog procesa istraživanja.
Istraživanja imaju prava da postoje. Bilo bi mnogo gore bez njih.
Pogledajte video: Ne podržavaju svi Rusi ovaj rat
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
