Priča o tome šta se desilo Liberijcu Emanuelu Tulou mogla bi da se nazove modernom bajkom.
Ovaj 19-godišnjak, obučen u školsku uniformu - nebeskoplavu košulju i teget bermude - štrči u odeljenju punom učenika koji su najmanje šest godina mlađi od njega.
Ali ponovni polazak u školu učinio ga je srećnim.
Prošle godine se mučio da zaradi za život kao taksista na motoru kada je spazio 50.000 dolara - u američkim i liberijskim novčanicama - umotanih u plastičnu kesu pored puta.
Mogao je lako da uzme novac koji bi mu promenio život.
Ali dao ga je tetki na čuvanje i kada je čuo pravog vlasnika na nacionalnom radiju kako moli za pomoć u pronalaženju novca, Emanuel se javio.
- Od Burundija do Beograda u potrazi za boljim životom
- Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
- Rudar iz Tanzanije postao milioner preko noći
Neki su ga ismevali zbog poštenja, govoreći da će umreti siromašan, ali njegov čin mu se isplatio - obezbeđeno mu je obrazovanje u Institutu Riks, jednoj od najprestižnijih škola u Liberiji.
Liberijski predsednik Žorž Vea mu je dao 10.000 dolara, a vlasnik lokalnog medija takođe ga je novčano nagradio.
A vlasnik novca koji je pronađen donirao je robu u vrednosti od 1.500 dolara.
Povrh svega toga, a možda i najvažnije, reagovao je koledž u SAD, nudeći mu punu stipendiju kada završi srednje obrazovanje.
„Uživanje u akademskoj disciplini"
Sada je usredređen na obrazovanje u Riksu, internatu koji je osnovan pre 135 godina za elitu liberijskog društva koja potiče od oslobođenih robova, osnivača zemlje.
Njegove dvospratne zgrade nalaze se u prelepom kampusu samo šest kilometara od obale Atlantika.
„Uživam u školi, ne zbog imena Riksa i onoga šta predstavlja, već zbog akademskih i moralnih disciplina", rekao je Emanuel, smejući se i igrajući se kragnom košulje dok je pričao.
Poput mnoge liberijske deca iz siromašnih krajeva, i on je napustio školu kada je imao devet godina kako bi zaradio novac da pomogne porodici.
Bilo je to ubrzo pošto mu se otac utopio, pa je Emanuel otišao da živi kod tetke.
Samo nekoliko godina kasnije postao je taksista na motoru.
Posle toliko dugog perioda bez obrazovanja, potrebna mu je dodatna podrška u školi.
Kada se Emanuel prvi put pridružio odeljenju šestog razreda, „osećao se pomalo inferiorno; nije mogao da odgovara u učionici, ali smo iz dana u dan radili na njegovom samopouzdanju", objasnio je jedan od njegovih nastavnika Tamba Bangbeor za BBC.
Ona kaže da je Emanuel došao sa skromnim znanjem, ali je dobio dodatne časove, što mu je pomoglo.
Sada je pred njim šest godina srednje škole, a kada diplomira imaće 25 godina.
Ali ne smeta mu razlika u godinama sa drugovima iz razreda i za njih kaže da su mu prijatelji.
Emanuel kaže u da uživa u životu u učeničkom domu.
„To je način da jednog dana naučite da živite sami", dodaje.
Gledajući u budućnost, želja mu da studira računovodstvo na univerzitetu „da bih se pripremio da pomognem u pravilnom korišćenju novca zemlje".
Njegova razboritost i poštenje viđeni su kao primeri koje treba slediti u zemlji u kojoj su optužbe za korupciju rasprostranjene i gde se zvaničnici često optužuju za krađu državnih sredstava.
„Dobro je biti pošten"
Osvrnuvši se na to kako su ga neki ljudi ismevali zbog vraćanja novca, on priznaje da je mogao da ga iskoristi da poboljša vlastitu materijalnu situaciju, „ali mi to nikada ne bi pružilo priliku koju sada imam".
Emanuel je zahvalio Bogu „što ga je nagradio".
Zahvalan je i roditeljima jer su ga, kaže, „naučili da bude pošten".
„I moja poruka svim mladim ljudima je: dobro je biti pošten - ne uzimajte ono što vam ne pripada".
Nastavnici u Riksu cene što je Emanuel kod njih.
„Ne samo što smo kao škola imali koristi od njegovog poštenja, on je i drugi golman u školskom fudbalskom timu", rekao je Bangbeor o ovom momku, velikom navijaču londonskog Čelsija.
Emanuelovi drugovi iz razreda srećni su što je kod njih.
Betlen Keli, jedanaestogodišnjakinja, nazvala ga je „velikim prijateljem sa kojim volimo da delimo. Tih je i ne priča mnogo. Odan je, pun poštovanja i iskren je".
Kejleb Kuper (12), voli Emanuela zbog njegovog ponašanja.
„On ne krade od prijatelja", kaže Kejleb, osmehujući se.
„Ako Emanuel pronađe nešto što mu ne pripada, on to odmah prijavi nastavniku. Ako nastavnik nije tu, on to stavlja na njihov sto", rekao je ovaj dečak.
Doskorašnje Emanuelove kolege, moto-taksisti, zadovoljni su što on sada ima novu priliku u životu.
Jedan od njih, Lorens Fleming (30) rekao je za BBC da je napustio školu u devetom razredu kao tinejdžer i da je pomno pratio Emanuelovu priču.
„Dobra je stvar što se Emanuel vratio u školu, hvala Bogu na tome", rekao je on, stojeći pored svog motocikla kineske proizvodnje na prometnoj raskrsnici u gradu Bruervilu, zapadno od prestonice Monrovije.
Ima savet za Emanuela.
„Neka ostane u školi zbog njegove budućnosti i budućnosti njegove dece. Sada ima priliku koju neki od nas nemaju".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
