Oko 11 sati 17. marta, Jurij Nečuporenko i njegov otac Ruslan vozili su se biciklama do zgrade opštine u Buči, gde se delila pomoć.
Struje, gasa i vode nije bilo i snabdevanje osnovnim potrepštinama je bilo otežano u gradu koji su ruske snage zauzele dok su napredovale ka Kijevu.
Jurij i njegov otac nadali su se da će pokupiti lekove i nešto hrane.
Zaustavio ih je ruski vojnik, kaže Jurij, a oni su istog trenutka podigli ruke uvis.
- Život pod ruskom okupacijom: „Izdržaćemo sve do oslobođenja"
- Da li Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u Ukrajini
- „Ona je Ukrajinka - pobediće" - Borba za život prevremeno rođenih beba
„Rekli smo mu da nismo naoružani i da ne predstavljamo opasnost", ispričao je 14 - godišnji Jurij za BBC telefonskim putem, dok je kraj njega bila majka Ala.
On kaže da se njegov otac okrenuo ka njemu i da je vojnik tad zapucao.
„Dvaputa mu je pucao u grudi, tačno tamo gde je srce. Potom je pao", dodaje.
U tom trenutku, kaže tinejdžer, vojnik je pucao i u njega, pogodivši ga u levu šaku.
Pao je, i dok je bio na zemlji, dobio je još jedan metak, ovog puta u ruku.
„Ležao sam na stomaku, nisam mogao da vidim šta se dešava oko mene", kaže Jurij.
Vojnik je, dodaje on, ponovo pucao, ciljajući u njegovu glavu.
„Ali metak je prošao kroz kapuljaču", kaže Jurij.
Vojnik je pucao još jednom, ovog puta u glavu njegovog oca, iako je Ruslan već bio mrtav.
„Imao sam manji panični napad, ležao sam sa ranjenom rukom, video sam da krvarim", priča tinejdžer.
Nekoliko trenutaka kasnije, vojnik je otišao iza tenka, a Jurij je to iskoristio i pobegao.
BBC nije uspeo da potvrdi Jurijeve navode, ali dokazi o zločinima koje su počinile ruske snage u Buči i okolini pristižu.
Tela mrtvih muškaraca leže po ulicama Buče, mnoga od njih sa razornim ranama od oružja.
Nekima su vezane ruke ili noge, neki su pregaženi tenkovima.
Mnoga tela preminulih viđena su u ulici Jablonska, samo dva kilometara od ulice u kojoj je Ruslan navodno ubijen.
Jurijeva majka Ala rekla je za BBC kako je krenula da nađe supruga, pošto joj se sin vratio kući i ispričao šta se dogodio.
Mislila je da je Jurij možda pogrešio i da je Ruslan ranjen, da mu je potrebna medicinska pomoć.
„Sin me je molio da to ne činim, rekao je da će i mene ubiti", kaže Ala.
Kada sam zakoračila na ulicu, priča ona, zaustavile su je komšije.
Rekle su joj da ne ide dalje, jer Rusi ubijaju sve koji se kreću teritorijom koja je pod njihovom kontrolom.
Sledećeg jutra, Ala je pozvala majku da je joj pomogne.
Nosile su bele marame i otišle do mesta gde se pucnjava dogodila.
Njena majka je razgovarala sa ruskim vojnicima i uspele su da prođu.
Posle nekog vremena, uspele su da dođu do Ruslanovog tela i vrate se kući.
Fotografija, delimično pokrivenog tela koju je zabeležila Ala, a koju je poslala BBC redakciji potvrđuje Jurijeve reči.
Na Ruslanovom telu vidi se rana sa desne strane grudi, blizu srca.
On je po zanimanju bio advokat i imo je 49 godina kada je ubijen.
„Bio je aktivan u zajednici", kaže Ala.
Dodaje da nije mogao samo da sedi u skloništu i čeka - pomagao je ljudima i volontirao.
Sahranili su ga u bašti iza porodične kuće.
Jurij kaže da je vojnik koji mu je ubio oca, sigurno Rus.
Njegova uniforma je bila tamnozelena, dodaje on, tipična za rusku vojsku.
„Na njegovom panciru pisalo je Rusija, na ruskom", kaže on.
Dodaje da oni nisu predstavljali opasnost po vojsku, jer su civili, koji su nosili bele marame.
„Baš glupo", kaže Jurij.
Izveštava Svetlana Libet
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
