Dok rat u Ukrajini testira jedinstvo Zapada, velika ideja o novom političkom klubu nacija dobija na snazi među evropskim liderima.
Ideju je prvi izneo francuski predsednik Emanuel Makron, koji je predložio stvaranje nove „Evropske političke zajednice".
Zajednica ne bi bila poput drugih međunarodnih grupacija kao što su EU, koja je politička i ekonomska unija, ili NATO, koji je bezbednosni savez.
Umesto toga, nova Makronova zajednica bi „ponudila platformu za političku koordinaciju" članica EU i onih koje to nisu.
Čak se i Velika Britanija, posle godina previranja oko Bregzita (izlazak Britanije iz Evropske unije), pominje kao moguća članica, a premijer Boris Džonson je pokazao entuzijazam za ideju koja ima formu Rimskog carstva.
- Zašto su birači kaznili Emanuela Makrona na izborima
- Bregzit je gotov - počela je nova era za Veliku Britaniju
- Bregzit: Sve što morate da znate
Setimo se, međutim, da su slične velike šeme već isprobane - i propale - u prošlosti.
Šta je onda drugačije u vezi sa ovim?
Šta je Evropska politička zajednica?
Makron ju je prvi put predložio u obraćanju Evropskom parlamentu u maju.
Nova zajednica, rekao je on, omogućiće demokratskim nacijama da „nađu novi prostor" za političku saradnju u oblasti bezbednosti, energije, transporta i kretanja ljudi.
Okvir bi omogućio ambicioznim članicama EU i onima koje nisu deo Unije da budu uključene u donošenje političkih odluka na međunarodnom nivou.
„Evropska Unija, s obzirom na nivo integracije i ambicije, ne može kratkoročno biti jedini način da se strukturira evropski kontinent", rekao je Makron.
Njegov govor je bio pomalo štur, kao što su bile i diskusije na sastanku lidera EU prošle nedelje.
Evropski savet saglasio se da će se zajednica „pozabaviti pitanjima od zajedničkog interesa", ali neće zameniti EU ili njena ovlašćenja za donošenje odluka.
- Kako je Ugovor iz Mastrihta, „najznačajniji akt" EU, promenio živote ljudi
- Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
- EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju - u 300 i 500 reči
- „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci": Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
Šta je to podstaklo?
Prošle nedelje, Ukrajini i Moldaviji je dodeljen status kandidata za članstvo u EU, čime su krenule na put ka članstvu.
To je jedan korak u onome što može biti dugotrajan, naporan proces koji uključuje proveru podobnosti, reforme i mukotrpne pregovore.
U međuvremenu, Evropska politička zajednica bi (barem u teoriji) mogla da podstakne političke odnose između EU i budućih članica.
Dok su lideri EU insistirali da ovaj okvir neće zameniti proces priključenja novih članica - takozvano proširenje - Makron je istakao da je pridruživanje bloku „dug put".
Francuski predsednik je takođe upozorio na „zamor od proširenja" među postojećim članicama.
On je rekao da bi Evropska politička zajednica mogla biti „pravi odgovor" za „stabilizaciju našeg susedstva".
Koje zemlje bi mogle biti uključene?
Potencijalno svaka zemlja, pod uslovom da, prema rečima Makrona, deli demokratske vrednosti EU.
To bi moglo da uključi zemlje koje žele da se pridruže EU, kao što su Ukrajina, Moldavija, Gruzija i zemlje Zapadnog Balkana.
I druge zemlje izvan EU, ali sa dubokim ekonomskim vezama sa EU, među kojima su Švajcarska i članice sa jedinstvenim tržištem, Norveška, Island i Lihtenštajn, možda žele da se pridruže.
Dugogodišnji kandidat za članstvo u EU i članica NATO-a Turska je takođe imenovana kao potencijalni učesnik.
Zatim, tu je Velika Britanija koja je, uprkos trzavicama oko izlaska iz EU, blisko sarađivala sa evropskim liderima tokom ukrajinske krize.
- Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u EU, lideri Zapadnog Balkana očekivali više
- Zašto Ukrajina želi da se pridruži EU
- Za prijem Ukrajine u EU biće potrebne decenije, kaže Makron
Kakva je pozicija Velike Britanije?
Ono što je premijer Boris Džonson nazvao „bromance" bilo je u vazduhu kada se sastao sa Makronom na samitu G7 u Nemačkoj prošle nedelje.
Na slici ruku pod ruku, Makron i Džonson su izgleda po strani ostavili razlike, ne samo oko Bregzita, za razgovore usmerene na rat u Ukrajini.
Druga tačka dnevnog reda bila je Evropska politička zajednica, a Makron je rekao da je britanski premijer pokazao „interesovanje" za tu ideju.
Od tada, Džonson je detaljnije objasnio vlastito „interesovanje".
U razgovoru sa novinarima na letu za samit NATO-a u Madridu, Džonson je rekao: „Ja zapravo tvrdim da imam očinstvo nad ovom idejom", što je predložio kada je postao ministar spoljnih poslova 2018. godine.
Ali premijer je viziju šire grupe koja uključuje Tursku i severnoafričke države izneo kao alternativni plan Makronovoj ideji o Evropskoj političkoj zajednici.
Uporedivši predloženo grupisanje sa Rimskim carstvom, Džonson je rekao da „mora da postoji uloga za sve nas u tome u širem razgovoru o pitanjima koja utiču na sve nas".
„Umesto da stvaramo nove strukture, hajde da pogledamo izgradnju odnosa."
Međutim, izgradnja novog Rima neće biti obavljena za jedan dan, a čak i da je to moguće, možda neće svi poželeti njegovu izgradnju.
Na primer, kada ju je odbor poslanika ove nedelje ispitivao, ministarka spoljnih poslova Liz Tras je odbacila sugestiju da je Velika Britanija pristala na tu ideju.
„Dakle, ne pristajete na njegovu političko-ekonomsku zajednicu?", upitao je predsednik Komiteta za spoljne poslove Tom Tadženhet.
„Ne", odgovorila je ministarka Tras, insistirajući da su NATO i G7 „ključni" vojni i ekonomski savezi Velike Britanije.
Pod ovom konzervativnom vladom, „vidim male izglede za značajan angažman Velike Britanije u vezi sa ovim predlogom", rekla je Šarlot Galpin, viša predavačica nemačke i evropske politike na Univerzitetu u Birmingemu.
„Prigovor na samu ideju 'Evropske političke zajednice' leži u srcu evroskepticizma Konzervativne stranke, a samo ime će verovatno izazvati instinktivnu reakciju tvrdolinijaških evroskeptika."
- Šest stvari koje niste znali o Borisu Džonsonu
- Kakav je odnos britanskog premijera prema istini
- Velika Britanija: Hoće li se „Planeta Boris“ konačno urušiti
Da li je to realan predlog?
Opisati ovo kao da je u ranoj fazi bilo bi potcenjivanje.
Čini se da svetski lideri razmišljaju o idejama, a razgovori o bezbednosnoj saradnji poprimaju ozbiljniji ton od ruske invazije na Ukrajinu.
Istorijski gledano, takve političke zajednice su uspostavljene „kada su se manje demokratske enklave plašile preteće sile", rekao je Met Kvortrup, profesor političkih nauka na Univerzitetu Koventri.
„U početku je EU bila odgovor na pretnju iz Sovjetskog Saveza", rekao je on.
Nedavno je visoki diplomata rekao BBC-ju da je forum potreban: „Ne postoji sala za sastanke u kojoj se sastaju svi, od Islanda do Ukrajine".
Ne zaboravite da je ovakva vrsta predloga izneta i ranije, više puta i u raznim oblicima.
U govoru u Evropskom parlamentu u maju, Mekron je citirao predlog za „Evropsku konfederaciju" jednog od njegovih prethodnika, bivšeg francuskog predsednika Fransoa Miterana.
Predložena tokom raspada Sovjetskog Saveza 1989. godine, Miteranova ideja je na kraju posustala jer nije uspela da stvori dovoljnu podršku van Francuske.
Taj presedan ne sluti dobro za Makrona, čija je sugestija naišla na skepticizam.
„U principu, to je zanimljiva ideja", rekao je Galpin.
„U praksi, međutim, verovatno bi bila opterećena sličnim problemima kao i EU - ko će se smatrati 'dovoljno Evropljanima' da se pridruži, i da li će zemlje moći da postignu dovoljan dogovor o naporima saradnje koji rezultiraju smislenim delovanjem?"
S obzirom na podršku Džonsona Bregzitu, „bilo bi ironično da se Džonson pridruži ovom poduhvatu", rekao je Kvortrup.
„Ipak, kao što je rimski državnik Ciceron jednom napisao, 'doslednost nije velika vrlina političara'."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
