Dok spasilačke ekipe svakodnevno pokušavaju da izvuku zarobljene ljude pod ruševinama, gotovo je neprimereno baviti se naukom koja stoji iza zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju 6. februara.
Skoro 36.000 ljudi je poginulo, a i dalje se ne zna koliko je još ljudi zarobljeno pod ruševinama.
Naučnici nastavljaju da prikupljaju detalje i podatke o zemljotresu, a sve novo što saznaju pomoći će da se spasu životi u budućnosti.
- Situacija u severnoj Siriji katastrofalna, hladnoća otežava spasavanje u Turskoj, skoro 23.000 mrtvih u zemljotresu
- Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
- Stravične fotografije zemljotresa u Turskoj i Siriji
Satelit Evropske unije Sentinel 1A prikupio je podatke u ranim jutarnjim satima dok se kretao od severa ka jugu preko Turske na nadmorskoj visini od 700 kilometara.
Satelit ima radarski instrument koji može da oseti tlo u svim vremenskim uslovima i danju i noću.
Rutinski skenira ovu oblast sveta podložnu zemljotresima, prateći često veoma suptilne promene u nadmorskoj visini na površini Zemlje.
Promene u ponedeljak uopšte nisu bile suptilne, već dramatične.
Tlo se savijalo, izvijalo i na mnogim mestima cepalo.
Istraživači koriste tehniku interferometrije da uporede poglede „pre" i „posle".
Ne morate da budete stručnjak da biste videli posledice po Tursku na najnovijoj mapi Sentinela.
Potpuno je jasno kako je tlo deformisano duž i blizu linije istočnoanadolskog raseda.
I prvi zemljotres jačine 7,8 Rihtera koji se dogodio u ponedeljak u 02:17 i za potres magnitude 7,5 u 11:24, kretao se bočno-nalevo.
To znači da na kojoj god strani da se nalazite, ona druga se pomerila u levo i to na nekim mestima za po više metara.
Šokantna stvar je da su linije pukotine išle pravo kroz naselja, a na mnogim mestima baš kroz zgrade.
Mapa satelita Sentinel pomoći će naučnicima da shvate šta se dogodilo.
Ovo saznanje upotpuniće njihove modele o tome kako zemljotresi deluju u regionu, a pomoći će i u procenama rizika koje će turske vlasti koristiti za planiranje oporavka.
Sigurno će se puno raspravljati o povezanosti ovih udara i kako će ubuduće uticati na nestabilnost tla.
Surface rupture at Hassa Town. #earthquake #deprem pic.twitter.com/klsw2zesYj
— OzdemirAlpay (@geodesist_a) February 8, 2023
Mapu je obradio Britanski centar za posmatranje i modeliranje zemljotresa, vulkana i tektonike (Kometa).
Tim Rajt direktor centra rekao je da su zapažanja Sentinela živopisno objasnio razmere uključenih snaga.
„Novine uvek prikazuju zemljotrese kao 'epicentar', kao da se radi o jednom tačkastom izvoru (poput bombe), a zapravo, sve zemljotrese izaziva proklizavanje proširenih pukotina, a što je veći potres, to je veća pukotina
„Te pukotine možemo uočiti satelitima jer je tlo oko njih pomereno, u ovom slučaju do pet ili šest metara. Prvi zemljotres izazvao je pukotinu od 300 kilometara, dok je kod drugog došlo je do pukotine duge 140 kilometara - poređenja radi udaljenost između Londona i Pariza je 354 kilometara", objasnio je Rajt za BBC Njuz.
Dodao je da i da će „oštećenja biti najveća u blizini pukotina, ali će ih naravno biti i širom regiona sa obe strane pukotine".
„To je apsolutno užasno."
U eri pre satelita, geolozi bi mapirali pukotine, hodajući njihovim linijama.
Bio je to naporan proces koji je imao mnogo propusta.
Radarska interferometrija iz svemira razvijena je 1990-ih godina, a poslednjih godina postala je posebno efikasno sredstvo.
Delimično se svodi na kvalitet senzora koji su sada u orbiti, ali je i rezultat moćnijih računara i pametnijih algoritama.
Danas je moguće dobiti set podataka, spreman za analizu, u roku od nekoliko sati pošto satelit prođe iznad glave.
Kometa je, nažalost, morala da čeka nekoliko dana da Sentinel-1A bude u desnom delu neba da bi dobila optimalan pogled na Tursku.
Ovo će se poboljšati kako se sve više radarskih satelita bude lansiralo.
„Do kraja decenije, trebalo bi da budemo u mogućnosti da uradimo ovu vrstu analize u roku od 24 sata od udara najštetnijih zemljotresa, a onda bismo bili korisniji prilikom pružanja pomoći."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
