Ermira Murati ima 22 godine, odrasla je na Kosovu i oduvek je volela da se bavi umetnošću.
Slika poljupca predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija učinila ju je popularnom širom Balkana.
„Prošle su 23 godine od kraja rata na Kosovu i 15 godina od proglašenja nezavisnosti, ali obe zemlje su i dalje zaglavljene u političkim procesima iz kojih građani na obe strane gube", kaže Murati za BBC na srpskom.
Zbog toga je, kako kaže, njena slika poljupca Vučića i Kurtija - objavljena 17. februara, na dan nezavisnosti Kosova - zapravo kritika obojice političkih lidera.
„Dobila sam podjednake uvrede i pretnje i od Albanaca i od Srba, pre svega jer je reč o dvojici muškaraca koji se ljube, iako je poruka zapravo politička", kaže Murati, koja radove objavljuje pod pseudonimom Narandžasta devojka (Orange girl).
„Ali javljali su mi se i Albanci i Srbi kojima se sviđa predstavljanje Vučića i Kurtija na ovaj način", dodaje.
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
- Enver Hodžaj: Proglašenje nezavisnosti Kosova „oblikovalo je razliku prošlosti i budućnosti"
Petnaesta godišnjica nezavisnosti Kosova obeležena je u atmosferi velikih napetosti u odnosima Beograda i Prištine i razgovora o francusko-nemačkom predlogu za normalizaciju, koji podržavaju Evropska unija i Amerika.
Šta u tom predlogu tačno piše niko ne zna sem stranih diplomata i glavnih pregovarača Beograda i Prištine - Vučića i Kurtija koji će se sastati u Briselu 27. februara.
Pored njihovog poljupca, Murati je na sličan način naslikala i dvojicu muškaraca i dve žene u tradicionalnoj albanskoj odeći, sa ciljem „ukazivanja na probleme LGBT zajednice na Kosovu".
Sve to je deo njenog „K is S" projekta (poljubac na engleskom, ali i deo reči Kosovo), za koji kaže da se bavi „tabu temama".
Grafiti i murali na kojima se političari ljube nisu tako retki.
Prvi i najpoznatiji nastao je na Berlinskom zidu, koji je tokom Hladnog rata delio grad na istočni i zapadni deo.
Na njemu je prikazan poljubac Leonida Brežnjeva, tadašnjeg lidera Sovjetskog Saveza i Eriha Honekera, lidera komunističke Istočne Nemačke, koja je bila pod kontrolom SSSR-a.
Nazvan je „Gospode, pomozi mi da preživim ovu smrtonosnu ljubav".
O poljupcima
„Poljubac je izraz, ali nikada neutralan - značenje dobija u zavisnosti od konteksta, gde je i zašto razmenjen, navela je Murati na društvenim mrežama ispod slike Vučića i Kurtija.
„Istorija u arhivi beleži poljupce iz trenutaka bola i oproštaja, ali i poljupce bratstva ili čak izdaje - hoće li ovo biti jedan od njih."
Umetnost za nju, kako kaže u intervjuu za BBC, predstavlja „moćno oružje samoizražavanja, komunikacije, slanja jakih poruka i ideja i komentarisanja situacije u društvu".
„Ona može biti moćno oružje društvenih promena i može pomoći u oblikovanju narativa oko važnih društvenih i političkih pitanja.
„Neki ljudi, na primer, sliku Vučića i Kurtija vide kao moćni simbol zajedništva i pomirenja između Srbije i Kosova, a drugi kao kontroverznu i provokativnu sliku koja osporava tradicionalnu predstavu o muškosti i moći", navodi Murati.
Poruka te slike je svakako politička, kaže, za razliku od prethodnih radova.
„Druge dve su prikaz ljubavi između istog pola u albanskoj prošlosti, zalaganje za priznanje prava LGBT zajednice na Kosovu i borbu protiv homofobije."
Sliku dvojice muškaraca kako se ljube objavila je tokom meseca Prajda.
„Postoji ta stigma da je biti homoseksualac savremena bolest i da u prošlosti nije postojala istopolna ljubav, što nije tačno", kaže Narandžasta devojka.
Isto je, dodaje, želela da postigne i slikom dve žene koje se ljube.
„U kontekstu LGBT prava, umetnost može biti posebno uticajna u zemljama i kulturama u kojima su homofobija i diskriminacija duboko ukorenjeni", smatra Murati.
„Stvaranjem umetnosti koja se bavi ovim pitanjima, umetnici mogu da doprinesu društvenim promenama i pomognu u stvaranju pravednijeg društva."
- Pregovori u senci barikada: Šta je 2022. godina donela u odnosima Srbije i Kosova
- Šta sve ne znamo o pregovorima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje odnosa Srbije i Kosova
- Vučić: Neprihvatanje francusko-nemačkog predloga vodi Srbiju u prekid investicija i puta u EU
- „Šta je za vas Kosovo?": BBC iza scene pitao poslanike Skupštine Srbije
Zašto baš narandžasta i zašto uvek poljupci
Ermira Murati, Narandžasta devojka
Elementi narandžaste boje u mojim kreacijama imaju mnogo značenja i simbolike.
Narandžasta je povezana sa mnogim pozitivnim značenjima, kao što su radost, sreća, kreativnost, promena, odlučnost, sloboda, izražavanje i energija.
Koristim ovu boju da izrazim ova pozitivna značenja u sopstvenim kreacijama i ona je često predstavljena u pozadini i sitnim detaljima.
Korišćenje ove boje nije samo estetski izbor, već način da se predstavi ideja ili poruka.
U nekim slučajevima, narandžasta je simbol bolje budućnosti za žene i protivljenje nasilju.
Za mene, narandžasta boja predstavlja pozitivnu energiju i predstavlja način za izražavanje ideja i direktnih poruka kroz umetnost.
A ljubljenje može da znači čitav niz dubokih emocija i značenja - intimnost, povezanost, ljubav, strast, čak i ranjivost.
Poljubac, kada se koristi u umetnosti, može da bude način da se te emocije i ideje na vizuelno upečatljiv način iskomuniciraju sa publikom.
O poznatim svetskim poljupcima
Grafit na kom se ljube Brežnjev i Honeker, na istočnoj strani Berlinskog zida, nastao je 1990. godine, ubrzo pošto je srušen.
Autor Dmitrij Vrubelj, ruski slikar, zapravo je verno prikazao poljubac koji se zaista desio.
Brežnjev i Honeker poljubili su se 1979. godine u Berlinu tokom obeležavanja tri decenije osnivanja Istočne Nemačke.
Reč je o socijalističkom bratskom poljupcu, koji je bio poseban oblik pozdrava između državnika istočnog bloka.
Sastoji od zagrljaja i poljubaca u obraz ili, u ređim slučajevima, u usta, čime se pokazivala posebna veza između vođa socijalističkih država.
Trenutak poljupca Brežnjeva i Honekera zabeležio je Francuz Regis Bosu, što je i jedna od najpoznatijih fotografija u istoriji.
Njihov mural bio je na Berlinskom zidu godinama, a da Vrubelj nije bio svestan njegove popularnosti.
„Ja sam žive moj život, a slika je živela njen", izjavio je Vrubelj u jednom intervjuu.
„Početkom dvehiljaditih ljudi su počeli da donose suvenire iz Berlina - magnete, šolje i slično - sa Poljupcem na njima, a koji su se prodavali širom grada.
„Tada mi je bilo jasno da je postao simbol, nešto istorijsko."
Međutim, grafit je vremenom počeo da propada, pa je 2009. godine restauriran.
Zapravo, potpuno je uklonjen i Vrubelj je napravio novi, kvalitetnijim i otpornijim bojama.
„Te 1990. kada sam naslikao Poljubac potpuno sam slučajno pogodio pravo u centar, ali restauracija i trenutno stanje slike - to je nešto što sam ja uradio", kaže ruski umetnik.
Vrubelj je preminuo u avgustu 2022. i to u Berlinu.
Tokom godina, nastalo je nekoliko sličnih verzija tog grafita.
Na jednom iz 2016. u Litvaniji vidi se poljubac ruskog predsednika Vladimira Putina i tadašnjeg američkog lidera Donalda Trampa.
Te godine nastao je i poljubac Trampa sa bivšim britanskim premijerom Borisom Džonsonom, a 2017. i sa Benjaminom Netanijahuom, izraelskim liderom.
Na jednom zidu u Rimu je 2018. naslikan i poljubac italijanskih političkih rivala - Matea Salvinija i Luiđija di Maja.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pogledajte video: Nezavisnost Kosova, 15 godina kasnije - podele, normalizacija i tajni predlog
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
