Bahmut je sav u ruševinama.
Više od sedam dugih meseci, ruske snage razaraju ovaj mali industrijski grad u istočnoj Ukrajini.
Prema zameniku gradonačelnika Aleksandru Marčenku, u podzemnim skloništima bez vode, gasa ili struje ostalo je da živi svega nekoliko hiljada civila.
„Grad je skoro potpuno uništen", kaže on za BBC.
„Ne postoji nijedna građevina koja je ostala netaknuta u ovom ratu."
- Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu
- Može li ukrajinski grad Bahmut da izdrži jake ruske napade
- Kako je ruska vojska zauzela jug Ukrajine, a onda je zaustavljena
Zašto se onda Rusija i Ukrajina toliko žestoko bore za ovu gomilu ruševina?
Zašto obe strane gube tolike živote vojnika da bi napadale i branile ovaj grad u bici koja traje duže od bilo koje druge u ovom ratu?
Vojni analitičari tvrde da Bahmut ima vrlo malo strateškog značaja.
To nije garnizonski grad, transportno čvorište niti veliki naseljeni centar.
Pre invazije, u njemu je živelo oko 70.000 stanovnika.
Grad je bio najpoznatiji po rudnicima soli i gipsa, i ogromnoj vinariji.
Nema ni posebnu geografsku važnost.
Kao što je rekao jedan zapadni zvaničnik, Bahmut je „jedan mali taktički događaj na liniji fronta dugoj 1.200 kilometara".
A opet Rusija troši ogromne vojne resurse na zauzimanje grada.
Zapadni zvaničnici procenjuju da je do sada u Bahmutu i oko njega poginulo ili ranjeno između 20.000 i 30.000 ruskih vojnika
Kremlju je potrebna pobeda, koliko god simbolična bila.
Prošlo je dugo vremena od leta kada je Rusija poslednji put zauzela gradove kao što su Severodonjeck i Lisičansk.
Od tada su njena osvajanja novih teritorija bila postepena i spora.
I zato je Rusiji potreban uspeh koji će moći da servira propagandistima bliskim Kremlju kod kuće.
Sergej Kuzan, presednik Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju, rekao je za BBC:
„Oni vode bitku za političku misiju, ne čisto vojnu. Rusi će nastaviti da žrtvuju hiljade života da bi postigli svoje političke ciljeve."
Ruski komandanti žele da zauzmu Bahmut i iz vojnih razloga.
Oni se nadaju da bi on mogao da im posluži kao odskočna daska za osvajanje novih teritorija.
Kao što je britanski ministar odbrane izjavio u decembru , zauzimanje ovog grada bi „potencijalno omogućilo Rusiji da ugrozi veće urbane krajeve kao što su Kramatorsk i Slavjansk."
A onda je tu i pitanje plaćeničke grupe Vagner koja čini okosnicu napada.
Njen vođa Jevgenij Prigožin uložio je svoju i reputaciju svoje privatne vojske u zauzimanje Bahmuta.
Nadao se da će pokazati kako njegovi borci mogu da ostvare bolje rezultate od redovne ruske vojske.
Regrutovao je hiljade zatvorenika i pušta ih u talasima na ukrajinsku odbrane, mnoge od njih direktno šaljući u smrt.
Ako ne bude uspeo ovde, njegov politički uticaj u Moskvi će oslabiti.
- Šef Vagnera optužuje ruski vojni vrh da sabotira ovu plaćeničku grupu
- „Vagnerovci" besni na vojnu komandu: Rat u Ukrajini otkrio velika neslaganja u ruskim vojnim strukturama
- „Putinov kuvar", osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
Prigožin je u sukobu sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom, kritikujući njegovu taktiku, a sada se žaleći i da ne dobija dovoljno municije.
U toku je, kaže Kuzan, politička borba između njih dvojice za uticaj u Kremlju a „mesto te borbe su Bahmut i okolina."
Zašto onda Ukrajina toliko uporno brani Bahmut, usput gubeći hiljade vojnika?
Glavni strateški cilj je da se bitka iskoristi za slabljenje ruske vojske.
Jedan zapadni zvaničnik je to rekao otvoreno: „Zbog ruske taktike, Bahmut pruža Ukrajini jedinstvenu priliku da ubije mnogo Rusa."
Izvori iz NATO procenjuju da u Bahmutu na svakog Ukrajinca pogine pet Rusa.
Ukrajinski sekretar za nacionalnu bezbednost Aleksij Danilov kaže da je taj odnos još veći, sedam naprema jedan.
Ove brojke je nemoguće potvrditi.
Sergej Kuzan kaže za BBC: „Dok god Bahmut ispunjava svoju funkciju, omogućavajući nam da satiremo neprijateljske snage, da proporcionalno uništavamo mnogo više njih nego što neprijatelj pravi gubitke nama, sve do tada mi ćemo naravno nastaviti da držimo Bahmut."
Braneći ovaj grad, Ukrajina takođe zadržava ruske snage koje bi mogle biti poslate negde drugde na liniju fronta.
Kao i Rusija, Ukrajina je takođe dala Bahmutu politički značaj.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pretvorio grad u simbol otpora.
Kad je posetio Vašington u decembru, nazvao ga je „tvrđavom našeg morala" i poklonio zastavu Bahmuta američkom Kongresu.
„Bitka za Bahmut će promeniti putanju našeg rata za nezavisnost i našu slobodu", rekao je on.
Šta će, dakle, biti ako Bahmut padne?
Rusija će proglasiti pobedu, retko dobru vest za dizanje morala.
Ukrajina će pretrpeti politički, simbolički poraz.
Ukrajinci više neće moći da viču: „Bahmut se drži!" na društvenim mrežama.
Ali malo ko veruje da će to imati nekakav ogroman vojni uticaj.
Američki sekretar odbrane Loj Ostin je rekao: „Pad Bahmuta neće nužno značiti da su Rusi preokrenuli plimu ovog rata."
Mik Rajan, strateg i bivši australijski general, veruje da u tom slučaju neće doći do brzog ruskog prodora.
„Ukrajinci će se povući u odbrambene položaje u Kramatorskoj oblasti za koje su imali osam godina da se pripreme. A grad se nalazi na višem terenu koje je lakše braniti od Bahmuta.
„Bilo kakva ofanziva na Kramatorsku oblast najverovatnije će biti jednako krvava za Rusiju kao i kampanja za Bahmut", kaže.
I zato možda najvažnije u bici za Bahmut jeste koliko su gubitaka obe strane pretrpele i šta bi to moglo da znači za sledeću fazu rata.
Hoće li Rusija pretrpeti toliko žrtava da će njena sposobnost da pokrene dalje ofanzive biti oslabljena?
Ili će Ukrajina izgubiti toliko vojnika da će njena armija biti manje sposobna da pokreće kontraofanzive kasnije na proleće?
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
