Britanski mesečnik, u kom se iznose teorije zavere i poziva na suđenje i pogubljenje političara i lekara, povezan je sa britanskim ekstremnim desničarima i nemačkim listom dovedenim u vezu sa neuspelim pokušajem državnog udara, saznaje BBC.
„Lajt" (Svetlost), koji se štampa u najmanje 100.000 primeraka mesečno i ima više od 18.000 pratilaca na društvenoj mreži Telegram, postao je epicentar britanskog pokreta teorija zavere zbog protivljenja vakcinama i zabranama kretanja tokom pandemije korona virusa.
Na stranicama časovima i kanalima na Telegramu, „Lajt" širi govor mržnje i poziva na nasilje nad novinarima, lekarima i poslanicima.
Takođe daje prostor ličnostima iz ekstremne desnice, optuženim za antisemitizam, da izražavaju njihove stavove.
Volonteri besplatno dele časopis u desetinama gradova širom zemlje, gde ih lokalna vlast optužuje za izazivanje podela među ljudima i uznemiravanje lažnim vestima i dezinformacijama o vakcinama, finansijskom sistemu i klimatskim promenama, koje se nalaze među banalnijim člancima o lokalnoj politici, zdravlju i velnesu.
- Teorije zavere - kako su nastale i šta možemo da naučimo iz njih
- Iluminati, masoni i ljudi-reptili: Kako da primetite teoriju zavere
- Zašto toliko ljudi veruje u teorije zavere
Članci i sadržaji koje deli „Lajt" pozivaju da se vlade, lekari, medicinske sestre i novinari kazne za „zločine protiv čovečnosti" na suđenjima nalik onim za ratne zločine.
Ponekad ih nazivaju „Nirnberg 2.0", misleći na pogubljenje članova nacističke partije posle Drugog svetskog rata.
U nedavnim člancima se tvrdi da je „samo pitanje vremena kada će počinioci najgorih ratnih zločina završiti na sudu" kao u „novembru 1945. godine", a „poslanici, lekari i medicinske sestre biti obešeni".
U drugim objavama koje je „Lajt" podelio na Telegramu, nalaze se karikature sa vešalima i napisane su poslovne adrese „ljudi krivih" za učešće u zlokobnim zaverama da se ljudima naudi vakcinama, zaverama za koje ne postoje nikakvi dokazi.
Na Telegramu, časopis takođe deli i podržava sadržaj britanskih ekstremnih desničarskih grupa kao što su Patriotska alternativa, promovišući mitinge i objave o tome da se belci „zamenjuju drugim rasama" i pozive ljudima „da nešto preduzmu" uz hešteg #GetInvolved (umešaj se).
Takođe, časopis deli objave ekstremno desničarske grupe po imenu Zbor alfa mužjaka koja nudi vojničku obuku aktivistima za borbu protiv vakcina.
„Krajnje je vreme da im pokažemo ko stvarno upravlja ovom zemljom", navodi se.
Daren Nesbit, urednik „Lajta", branio je pozive u njegovom listu da se upotrebi sila protiv „agresora" na vlasti, rekavši za BBC da je to pitanje „samoodbrane" u okolnostima kao što su one kada bi vlada izdala naređenje za još jednu zabranu kretanja ili, kako kaže, prisilne evakuacije.
On kaže da nije zadužen za „Lajtove" kanale na Telegramu, mada priznaje da su oni direktno povezani sa časopisom.
Objave su nekada potpisane sa „novinarski tim 'Lajta'", a ponekad njegovim imenom.
Nesbit kaže da se dva-tri puta godišnje čuje sa urednikom lista o teorijama zavere u Nemačkoj, Demokratiše viderstand (Demokratski otpor), povezanim sa neuspešnim pokušajem državnog udara u zemlji.
On objavljuje sadržaje koji podržavaju tu publikaciju.
Nemački list naziva „Lajt" „partnerskim" časopisom, a ljude koji u njemu rade „kolegama" iz Velike Britanije, rekavši da su oni „međunarodni povezani".
Govoreći uopšteno o zabrinutosti povodom širenja pokreta koji promovišu teorije zavere, Met Džuks, šef britanske kontraterorističke policijske jedinice. rekao je za BBC da su „pronašli dokaze da se teorije zavere ukrštaju sa ekstremizmom" i da je to „i te kako na našem radaru i prioritet nas kao istražitelja".
Osnovan 2020. kao štampana publikacija, „Lajt" se deli u oko 30 gradova u Velikoj Britaniji kao što su Brajton, Tetford, Straud, Plimut, Oksford, Bristol, Mančester i Glastonberi.
Lokalne grupe koje promovišu teorije zavere naručuju veliki broj primeraka i dele ih na ulicama besplatno.
U gradu Totnesu u Devonu, motivisani pojedinci dele „Lajt" poslednje dve godine.
Ben Pajper, bivši gradonačelnik, kaže da je prvi put postao meta tamošnjeg pokreta koji promoviše teorije zavere zbog uloge u sprovođenju mera ograničenja zbog korona virusa.
On smatra da je članak o njemu u „Lajtu" pogoršao zlostavljanje kojem je bio izložen, od uznemiravanja na ulici preko zlokobnih telefonskih poziva, do automobila koji su se zaletali na njega.
„Kroz uredničku reč provejavala je agresija koja uopšte nije bila tako nevina kakvom se predstavljala", kaže on.
Nesbit živi nadomak Mančestera.
On je pristao na razgovor sa mnom, ali samo pod uslovom da može da mi postavlja pitanja i snimi intervju.
Za njega je sve, od finansijskih previranja do klimatskih promena i terorističkih napada 11. septembra u Sjedinjenim Američkim Državama, deo plana vlada da kontrolišu naše živote i da nam naude.
Smatra da je pandemija bila samo jedan korak ka tom cilju.
Časopis je objavio članak blogera po imenu Laša Darkmun, u kom se kaže da bi ljudi trebalo da smeju da dovode u pitanje Holokaust.
U drugom članku je preporučena knjiga belog suprematiste Justisa Malinsa, autora drugih izdanja kao što su „Biološki Jevrejin" i „Adolf Hitler: Odavanje priznanja".
Malinsa u „Lajtu" nazivaju „renomiranim" autorom.
„Ako pišu dobre članke o temama koje su korisne i zanimljive ljudima, onda mi treba da ih objavljujemo, kad se sve sabere i oduzme", kaže Nesbit.
On iznova ponavlja da bi „ljudi trebalo da budu odrasli i sami donose odluke za sebe".
„Moja namera je da ne radim ništa drugo sem da doprem do istine, a potom omogućim i drugima da vide tu informaciju", navodi.
„Lajt" je direktno branio Grejema Harta, britanskog radio voditelja, kada je imao antisemitske izjave u njegovoj emisiji i nazvao jevrejski narod „šljamom" i „pacovima", sugerišući da „zaslužuju da budu istrebljeni".
On je osuđen na 32 meseca zatvora zbog tih izjava.
Iako Nesbit kaže da su ti komentari bili „prilično oštri", on i dalje ostaje pri tome da list brani voditeljevo „pravo da ih izgovori".
Pitam ga da li misli da pozivi na delanje u časopisu mogu da se završe radnjama koje nisu miroljubive.
On odgovara: „Naravno, ljudi mogu da donose vlastite odluke i moraju da budu odgovorni za vlastita dela."
Kaže mi da časopis „zapravo ne poziva nužno na dela".
Ali, Nesbit dodaje da „ljudi ne bi trebalo da budu pasivni i samo dozvoljavaju da se svet oko njih menja zato što, znate već, postoji agenda i svrha iza svega".
Direktno ga pitam: „Zašto samo ne kažete da nema mesta nasilju u vašem pokretu?"
„Zato što možda ne bih bio u pravu", odgovara Nesbit.
Tokom čitavog intervjua, Nesbit osuđuje nasilje, a onda daje uvijene odgovore koji izgledaju kao da su u direktnoj suprotnosti sa tim.
Telegram nije odgovorio na BBC-jev zahtev za komentar na to zašto je dozvolio da „Lajt", i drugi listovi koji promoviu teorije zavere, šire govor mržnje i pozivaju na nasilje.
Istraživanje koje je sproveo Kraljevski koledž u Londonu potkrepljuje ideju da pozivi na akciju, koje podržavaju mediji koji promovišu teorije zavere, kao što su „Lajt", mogu da utiču na stavove ljudi.
Anketa, koju je naručio BBC, pokazala je da u proseku 61,5 odsto ljudi, koji su rekli da bi prisustvovali mitinzima povezanim sa sveprisutnim teorijama zavere, poput one protiv vakcinacije, smatra da nasilje može biti opravdano na takvim protestima.
Oni su bili skloniji da to misle ako čitaju medije koji promovišu teorije zavere, kao što je „Lajt".
„Ugrađeni u te teorije su zahtevi da se uradi nešto, da se direktno nešto preduzme", kaže doktor Rod Dakomb, član istraživačkog tima koji je proučavao „Lajt".
„Ne smemo da prenebregnemo činjenicu kako ovo povremeno ume da preraste u nasilje ili neku vrstu nasilnog desničarskog delovanja.
„Neće svakoga ko odlazi na proteste to privući. Većinu neće, je li tako? Ali neke ljude hoće", navodi.
Pored veza sa nemačkim listom „Demokratišer viderstand", „Lajt" ima srodne listove u Irskoj, Kanadi i Australiji.
Dvojica uzbunjivača govorila su za BBC iz zabrinutosti koliko radikalan tvrde da je nemački list postao.
Oni kažu da su se neki novinari koji pišu za „Demokratišer viderstand" i najveći finansijski pokrovitelj lista, sastajali sa grupom Rajhsburger, koja je stajala iza neuspelog pokušaja državnog udara u Nemačkoj, u decembru 2022.
- Ko su ekstremisti optuženi za pokušaj državnog udara u Nemačkoj
- U Nemačkoj uhapšena grupa optužena za planiranje puča: Tu su vojnici, političari i aristokrate
- Nemački pokret „ludaka" koji je postao radikalan i opasan
Jedan od uzbunjivača, advokat Markus Hajnc, koji je prestao da piše za list 2022, kaže da je urednik Ansel Lenc „ekstremista", što on definiše kao nekoga ko „dovodi ljude u položaj da makar počnu da razmišljaju o tome da postanu nasilni".
Hajnc, takođe, kaže da su ljudi povezani sa Kremljom nudili novac članovima najvećeg pokreta za promovisanje teorija zavere u Nemačkoj, da bi širili dezinformacije.
Drugi uzbunjivač, Martin Le Žun, koji je prestao da piše za list 2021. godine, kaže da on stvara „mrziteljsku i polarizovanu" atmosferu, gde bi „neko ko je možda emocionalno ili psihološki nestabilan mogao da bude naveden da uradi nešto strašno."
Urednik nemačkog lista koji promoviše teorije zavere, „Lenc" nije odgovorio direktno na bilo koje od pitanja koje mu je postavio BBC.
On me je nazvao „izuzetno dobro plaćenom propagandistkinjom NATO-a i BBC-ja" i rekao da predstavljam pretnju po njega i njegovu porodicu.
Takođe me je optužio za klevetanje „naših prijatelja iz velikog engleskog demokratskog pokreta".
„Ukoliko bude bilo potrebno, spremni smo da se borimo svim mogućim sredstvima", napisao je.
Kako razgovarati sa ljudima koji veruju u teorije zavere:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
